Ministarstvo za B92.net o programu kupovine seoskih kuća i besplatnom korišćenju državne zemlje

Trenutno u 150.000 seoskih kuća u Srbiji niko ne živi, a čak 50.000 nema vlasnika, pokazuju podaci Akademijskog odbora za selo.

Izvor: B92/Ana Ristović
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Kako iz Ministarstva za brigu o selu poručuju za B92.net, njihovo opredeljenje je da se pokuša da te kuće ne ostanu prazne, da se spreči "usud puste zemlje" i vrati život tim praznim kućama u meri u kojoj je to moguće, ali i održivo.

Naime, prošle nedelje mediji su preneli najavu ministra za brigu o selu Milana Krkobabića će putem javnog poziva biti podeljeno hiljade pomenutih praznih seoskih kuća mladim bračnim parovima. O čemu se tačno radi?

"Među programima za poboljšanje uslova života i rada na selu koje Ministarstvo za brigu o selu upravo priprema je i ovaj program koji predviđa kupovinu seoske kuće sa okućnicom u saradnji sa lokalnim samoupravama (po modelu opština Loznica, Inđija...). Predmet konkursa biće kuće sa okućnicom oko 30 ari, posebno u rubnim, pograničnim i brdsko-planinskim selima", objašnjavaju u Ministarstvu.

Kome je namenjen program?

Ideja je, kako dodaju, da se državnim sredstvima omogući kupovina takvih kuća mladim bračnim parovima koji bi svoj život nastavili ili počeli u seoskim sredinama Srbije, kako bi se ta sela koja su geostrateški i bezbednosno veoma značajna za Republiku Srbiju, naselila i oživela.

"Trenutno u Srbiji ima 570.000 poljoprivrednih gazdinstava i u njima neretko tri generacije žive pod istim krovom, pa će ovaj program biti namenjen i pripadnicima mlađe populacije koji žele da se osamostale, udaju se ili ožene i zasnuju sopstvenu porodicu (prema podacima agroanalitičara Branislava Gulana u Srbiji ima 260.000 neoženjenih momaka i 100.000 neudatih devojaka od 40 godina naviše) i tako budu 'svoj na svome'", navodi se u odgovoru Ministarstva za naš portal.

Uz dodelu državnog zemljišta na korišćenje (nešto više o tome niže u tekstu) i pomoć u mehanizaciji za bavljenje poljoprivredom od svojih roditelja, ali i subvencija države koje daje Ministarstvo poljoprivrede za nabavku sadnog materijala, mehanizaciju i slično imaćemo celovit pristup ovom važnom pitanju, ocenjuju u ovoj instituciji.

"Grupaciju koja je takođe zainteresovana za dodelu ovih kuća čine i mladi ljudi struke koja je deficitarna u seoskim sredinama (veterinari, agronomi, lekari, stomatolozi...), a trenutno su nezaposleni. Oni bi uz radno angažovanje u svojoj struci i mesto za stanovanje, možda prešli da žive u neko od sela Srbije. I još jedna grupa su odlučni ljudi iz urbanih sredina, spremni na izazov, sa znanjem, veštinama i željom da se oprobaju u poljoprivredi, a primer su nam ljudi iz sveta glume kao što je Nenad Jezdić. I glumac Branko Janković se uspešno bavi glumačkim pozivom, a živi u svom rodnom selu i bavi se i poljoprivredom", nabrajaju.

Koliko kuća će biti u opticaju i kako će se konkurisati?

Broj kuća koje će biti dodeljene zavisiće, pre svega, od visine opredeljenih sredstava po programu, koji usvaja Vlada Republike Srbije, rejona, realne ponude takvih kuća i zainteresovanosti.

"Nakon neophodne procedure i usvajanja programa od strane Vlade Republike Srbije, koje se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine, Javni konkurs biće objavljen u javnim glasilima sa nacionalnom pokrivenošću, kao i na našem sajtu www.mbs.gov.rs, a gde će biti naznačeni svi uslovi za konkurisanje i dodelu bespovratnih sredstava za ovaj i ostale programe Ministarstva za brigu o selu", napominju za naš portal.

Besplatno korišćenje državnog zemljišta

"Stav Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije (koji je Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj formirao u partnerskom odnosu sa Akademijskim odborom za selo SANU) jeste da je zemljište jedinstven i neponovljiv resurs Republike Srbije i kao takav mora biti obrađivan, to jest priveden kulturi i nameni. Stoga je od posebne važnosti da se državna zemlja koja se sada ne obrađuje i nije data u dugoročni zakup, koje prema podacima Akademijskog odbora za selo u Srbiji ima oko 200.000. hektara, bude ustupljena mladim poljoprivrednicima, bez ili uz simboličnu naknadu, na korišćenje", ocenjuje Ministarstvo.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Kritične tačke

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, opštine koje beleže drastičan pad stanovništva - čak 50% i mogu se nazvati "demografski crnim tačkama" su Crna Trava, Medveđa, Gadžin Han, Babušnica, Trgovište, Žabari, Rekovac, Bosilegrad, Malo Crniće, Kučevo, Ražanj, Svrljig, Boljevac i Nova Crnja.

U zavisnosti od njene raspoloživosti u određenom rejonu i interesovanja moglo bi se ustupiti na korišćenje do 50 hektara slobodne državne zemlje, bez naknade, ali prema striktnim uslovima (na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, Akademijski odbor za selo), da ga obrađuju na najsavremeniji način. Ideja je da se tako obrađivana zemlja može prenositi i na naredne generacije - nasleđivati dokle god se obrađuje prema navedenim uslovima, ali da ne prelazi u vlasništvo. Tako bi, prema stavu Ministarstva, mladi poljoprivrednici zemlju priveli kulturi i nameni i učinili je produktivnom umesto da bude isključivo roba koja se prodaje na tržištu, a najvažnije je da bi bili svoj na svome i svoju budućnost videli na selu.

Kakva su očekivanja od ovog programa?

"Uz rad na sopstvenom poljoprivrednom dobru, udruženi u zadruge i adekvatnom infrastrukturom, zdravstvenom i socijalnom zaštitom, obrazovanjem i kulturnim sadržajima, porodice na selu imale bi kvalitet života koji postoji u velikim gradskim centrima. Cilj nam je da se uslovi života u selima približe onima u gradu i da se time uspostavi neka vrsta urbano-ruralnog partnerstva (po ugledu na koncept koji je definisan Lajpciškom poveljom), smanji migracija selo-grad i selo-inostranstvo i uspori pražnjenje i odumiranje sela. A, zatim, da se načini i socijalno-ekonomski, demografski i privredni preporod sela. Sada su gradovi i sela, prema šansama za ekonomski razvoj i kvalitetan život, veoma polarizovani, sa potpuno različitim šansama – na štetu sela", upozoravaju.

U plani izmena regulative

Kako ističu, Ministarstvo za brigu o selu iniciraće i izmenu seta zakona, pre svega Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.

"Iskustva drugih zemalja Hrvatske, Slovenije, Češke pokazuju da nova teritorijalna organizacija može doneti mnogo koristi (Hrvati su novu teritorijalnu podelu napravili 2004. godine, a Slovenci 2008). Formiranjem novih opština u većim selima Srbije, seoskih opština, koje su u Srbiji postojale još u 19. veku i gde je bila definisana seoska opština sa svojim nadležnostima, omogućilo bi da njihovi stanovnici ponovo mogu da se dogovaraju, planiraju svoj budžet i o njemu odlučuju – da sami usmeravaju sredstva iz izvornih prihoda i transfera od Republike. Moramo da dovedemo seljane u poziciju da mogu da odlučuju, da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju - da vratimo selo u zakonodavni okvir", zakljujuču u svom odgovoru.

Krajnji cilj Ministarstva je donošenje Zakona o selu koji bi jasno uredio sva pitanja važna za ove sredine i život u njima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 160 idi na stranu