Gradi se brza pruga od Berlina do Beča, stići će i do Niša

Vreme putovanja od Beča do Berlina, kako je planirano, treba da se smanji sa skoro devet na oko četiri sata.

Ministarka za zaštitu klime u vladi Austrije Leonore Gevesler ističe da je ovaj projekat dokaz da železnica predstavlja budućnost u Evropi u vezi s putovanjima na kratkim i srednjim trasama. Očekuje se da će izgradnja brze pruge od Beča, preko Praga do Berlina biti završena do 2035. godine, a posebno izazovan zadatak je tunel kroz Ercgebirge, piše Dnevnik.

Železnička veza između Drezdena i Praga treba da postane deo evropske mreže novih železničkih veza, na kojoj će saobraćati i noćni vozovi. Brza pruga između Berlina i Drezdena trebalo bi da bude završena već 2025. godine.

U Austriji projekat brze pruge prema Berlinu sprovodi se pod imenom “Via Vindobona”. Samo mali deo brze pruge od Beča do Berlina ide kroz Austriju.

Inače, planirano je da se od Beča, preko Brna do Praga putuje, umesto četiri sata, koliko se putuje sada, svega dva sata, a do Berlina ukupno četiri sata i pet minuta.

Po svemu sudeći, ovaj projekat je važan i za posao koji već rade Srbija i Mađarska, to jest za brzu prugu od Beograda do Budimpešte, koja se projektuje i gradi za brzine do 200 kilometara na sat.

Beč i Budimpešta nisu daleko, pa je realno očekivati da i Beograd, a potom i Niš budu deo buduće brze pruge od Beča do Berlina. Takođe, ne treba zabopraviti da je, nedavno, EU izrazila spremnost da sufinasira izgradnju brze pruge od Beograda do Niša. U informaciji sa potpisivanja ugovora, kao ni u izveštajima nemačkih i austrijskih medija nije navedeno za kolike je brzine pruga predviđena, ali je poznato da se deonica od Drezdena do Berlina, koja je pomenuta u izveštaju, gradi za brzine do 200 kilometara, to jest kao i na pruzi Beograd-Budimpešta. Takođe, s obzirom na to da se u izveštaju navodi da put od Beča do Praga novom brzom prugom treba da traje oko dva sata, može se zaključiti da se radi o pruzi s brzinama voza do 200 kilometara na čas, s obzirom an to da su Beč i Prag udaljeni oko 340 kilometara. Od Beča do Berlina nema ni 700 kilometara, pa ako će put trajati četri sata, nije teško izračunati kojom bi se brzinom voz mogao kretati, to jest kao i od Niša do Budimpešte.

Sve u svemu, biće brze pruge od Berlina do Niša, a ostalo je još samo da paraf stave Budimpešta i Beč. Prošle godine, da podsetimo, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije predložio je da se realizuje projekat ultrabrzih vozova, koji bi povezao sve krajeve Starog kontinenta, a na jednoj od četiri planirane linije našla bi se i Srbija.

Novom železničkom mrežom, predviđenom programom evropskog oporavka od kovida 19, išlo bi se brzinom između 250 i 350 kilometa na čas. Od Beograda do Berlina, koji su udaljeni 1.250 kilometara, vozom bi se išlo oko četiri sata. Putovanje do Beča trajalo bi oko dva sata, dok bi se na grčko more, u Solun, stizalo za petnaestak minuta više. Bečki institut u svom predlogu navodi da bi ova mreža mogla da bude izgrađena do kraja 2030, odnosno u roku od jedne decenije.

Kako stvari stoje, ova ideja neće skoro zaživeti, već je mnogo realnija brzina vozova do 200 kilometara na sat.