Kako da Srbija postane veliki igrač na tržištu automobila? Litijum je ključ

To, ipak, može postati prilika za rast kompanija u automobilskoj industriji na tržištima u usponu, uključujući Zapadni Balkan, Ukrajinu, zemlje Magreba, Egipat i Tursku, pokazuje analiza Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

Promene koje se dešavaju na automobilskom tržištu i regionalizacija globalnih lanaca vrednosti su šansa za Zapadni Balkan, s tim što su pojedine zemlje u regionu već uspele da privuku strane direktne investicije u automobilski sektor, naveli su stručnjaci IFC-a Emanuel Poulikuen i Magdalena Šoljakova.

Takođe, ističu da su Srbija i Severna Makedonija primer zemalja u kojima su velike strane kompanije, kao što su Boš (Bosch), ZF grupa, Mint automotiv Jurop (Minth Automotive Europe), Džonson kontrols (Johnson Controls), Džonson Mati (Johnson Matthey) uložile značajne investicije u proizvodnju automobilskih komponenata.

Blizina tržištima EU, znanja i veštine radne snage i kapaciteti industrijske proizvodnje obezbeđuju zemljama Zapadnog Balkana konkurentsku prednost u poređenju sa drugim regionima, ukazuju stručnjaci IFC-a dodajući da te zemlje svoje strategije, takođe, prilagođavaju promenama koje donosi elektrifikacija u automobilskoj industriji.

Primera radi, navodi IFC, Vlada Srbije priprema nacionalnu strategiju za razvoj i korišćenje električnih vozila, a novi Evropski zeleni dogovor će obezbediti fond od bilion evra za finansiranje održivog razvoja. Trebalo bi da države članice u narednim godinama investiraju oko 2,9 milijardi evra za finansiranje razvoja lanca vrednosti baterija, a očekuje se mobilisanje dodatnih devet milijardi evra privatnih investicija.

Proizvodnja baterija se sve češće pokreće u neposrednoj blizini područja u kojima se očekuje rast tražnje za ovim proizvodima.

Prema predviđanjima, najveći korisnici litijumskih baterija u narednoj deceniji biće tržišta zemalja EU, što je jedinstvena prilika za Srbiju da iskoristi svoje rezerve litijuma i dalje usmerava industriju u pravcu proizvodnje komponenata za baterije i drugih komponenata povezanih sa elektrifikacijom automobila, smatraju stručnjaci IFC-a.

Evropsko tržište

Članica Grupe Svetske banke - IFC objašnjava da je u godini za nama, automobilska industrija u Evropi žestoko pogođena nizom faktora, od pojave pandemije korona virusa, preko tmurnih oblaka Bregzita, pa do rastućih globalnih trgovinskih tenzija.

Takođe, da evropskim tržištem tradicionalno dominiraju proizvođači automobila iz Zapadne Evrope, među kojima su glavni igrači nemački BMV, američki Ford i japanski Nisan sa proizvodnjom u Velikoj Britaniji.

U ekonomijama u usponu, dobavljači koji uglavnom izrađuju auto-opremu i auto-delove niže vrednosti za proizvođače originalne opreme (OEM), često su prinuđeni da ulože maksimalne napore kako bi prešli u kategoriju proizvođača auto-delova veće vrednosti.

"Njima se sada ukazala dobra prilika da to postignu ili da preuzmu veći udeo na tržištu, ili da obuhvate širi spektar proizvoda. Da to sprovedu biće im potrebna kvalifikovana radna snaga, znanje, strategija koja daje brze rezultate i finansijska, odnosno tehnička podrška", navodi se u analizi IFC-a.

Kriza izazvana pandemijom kovida 19 ima značajan uticaj na proizvođače automobila širom sveta.

Procenjuje se da je u 2020. godini u Evropi prodato oko 16,2 miliona lakih komercijalnih vozila, što je pad za 20,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Prema podacima kompanije "LMC automotiv", koja se u globalnim okvirima bavi projekcijama i servisiranjem informacija o prodaji automobila, u 2021. godini kada države budu sprovele vakcinaciju i otvorile svoje ekonomije, očekuje se delimični oporavak tržišta. Analitičari predviđaju rast prodaje vozila u Evropi za više od 13 odsto u odnosu na 2020. godinu i smatraju da se nivo od pre 2019. godine neće vratiti pre 2023. ili 2024. godine.

Ilustracija: McLittle Stock/Shutterstock

Gde je prilika?

Postoji mogućnost da prodaja novih automobila, takođe, zabeleži skok, jer će ljudi želeti da se vrate sopstvenom prevozu nakon pandemije, a vlade će u tome videti potencijal za nove pakete mera podrške za privredu i auto-industriju, kažu u IFC-u.

Između ostalog, predstojeća regionalizacija globalnih lanaca vrednosti i promena obrazaca potrošnje koja podstiče povećanje lokalne ili regionalne ponude otvara nove mogućnosti za proizvođače automobila i originalne opreme (OEM) na tržištima u usponu.

Zbog visokih troškova razvijene zemlje mogu da odustanu od izmeštanja proizvodnih linija, što ide u korist proizvođačima na tržištima u usponu, čija prednost je što se nalaze u neposrednoj blizini, a u pogledu troškova povoljniji su od proizvođača iz zemalja Zapadne Evrope.

Ali, njima je potrebna fleksibilnost, tehničke veštine i "lean" koncept proizvodnje - proizvodna kultura u kojoj svi zaposleni traže načine da poboljšaju procese, da bi mogli da se takmiče sa svojom konkurencijom iz Zapadne Evrope, ukazuju stručnjaci IFC-a.

Takođe, da za njih može biti korisno da pronađu svoju tržišnu nišu i diversifikuju ponudu.

Hibridna i električna vozila

Još jedan faktor koji doprinosi promenama u automobilskom sektoru je sve veća elektrifikacija i prodaja hibridnih i čisto električnih vozila.

Integrisanje elektrifikacije u postojeće proizvodne linije će proizvođačima auto-delova iz pomenutih ekonomija u usponu pomoći da ostanu konkurentni na tržištu i da se u lancu vrednosti pomere u pravcu onih koji dodaju vrednost. A sve veća potražnja za električnim vozilima će stvarati prilike za rast.

Za projektovanje i proizvodnju električnih vozila su pored mašinskih inženjera potrebni i inženjeri sa iskustvom u specijalizovanim oblastima, a kompanije koje žele da privuku i zadrže talentovane stručnjake moraju biti spremne da im ponude zarade koje ne zaostaju za zaradama njihovih kolega u Zapadnoj Evropi.

IFC sprovodi projekat podrške lancima vrednosti u sektoru proizvodnje u zemljama Zapadnog Balkana, čiji je cilj da podstakne razvoj i integrisanje lokalnih lanaca vrednosti u trendove na globalnom nivou.

Očekivani rezultat projekta je veća povezanost lokalnih firmi sa kupcima i direktne strane investicije na Zapadnom Balkanu i u Evrozoni preko digitalne platforme za umrežavanje u poslovanju, što bi trebalo da rezultira boljim povezivanjem sa potencijalnim kupcima u regionu.

Potrebno je, kažu u IFC-u, ojačati kapacitete lokalnih proizvođača za saradnju sa kupcima i privlačenje direktnih stranih investicija kroz inicijative privatnog i javnog sektora sa ciljem da se ponuda proširi van regiona. Da bi se to postiglo, potrebno je da se poboljša poslovno okruženje sa posebnim fokusom na pitanja kao što je pristup finansijama za mala i srednja preduzeća, zaključuju stručnjaci IFC-a.