Mali: Podsticajnim merama do većeg privrednog rasta

Ministar Mali je istakao da je donošenje stimulativnih mera za privredu danas moguće zahvaljujući konsolidaciji javnih finansija i jakoj ekonomiji.

Ministar je naglasio da će Ministarstvo finansija u okviru predstojećih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana predložiti povećanje neoporezivog iznosa zarade, koje sada iznosi 15.300 dinara mesečno, na 16.300 dinara mesečno.

"Ovim putem želimo da omogućimo smanjenje poreske osnovice, a samim tim i smanjenje iznosa poreza koji se plaća na zaradu", istakao je Mali.

Pored toga, izmenama o dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje planirano je smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 26 odsto na 25,5 odsto.

"Na ovaj način poslodavac bi bio oslobođen od plaćanja tog dela doprinosa koji se obračunava i plaća na teret poslodavca u visini od 0,5 odsto, tako da bi se doprinos na teret poslodavca plaćao po stopi od 11,5 odsto, dok je sadašnja stopa 12. To sve znači da će opterećenje na zarade biti smanjeno sa 62 na 61 odsto", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, sa sličnim merama moći će da se nastavi i sledeće godine ukoliko bude raspoloživog fiskalnog prostora, a kako je objasnio, planirani su i podsticaji koji se tiču državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu.

On je istakao da očekuje da će, zahvaljujući ovakvim merama, nezaposlenost početkom naredne godine biti jednocifrena, kao i da će to uticati na povećanje plata u privatnom sektoru.

Ministar je naveo i da su u planu podsticaji za naše ljude koji žive u inostranstvu, a koje želimo, kako je objasnio, da motivišemo da se vrate u zemlju.

"Ova mera se odnosi na građane koji nisu boravili u Srbiji u protekle dve godine, a kojima se, ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji, umanjuje osnovica za obračun poreza i doprinosa u visini od 70 odsto, u trajanju od narednih pet godina", rekao je Mali.

On je istakao da će biti uveden test samostalnosti preduzetnika, izmenom člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana, jer poslodavci umesto zaposlenih, iz poreskih razloga, angažuju preduzetnike, najčešće one koji se paušalno oporezuju.

"Na taj način želimo da utvrdimo da li je neko angažovan kao pravi preduzetnik, ili kao zamena za zaposlenog. Neki od kriterijuma biće da li pretežni nivo prihoda ostvaruje od jednog klijenta i njegovih povezanih lica, da li od poslodavca zavsi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li za rad koristi prostorije i opremu poslodavca ili da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika", rekao je ministar.

Ministar je objasnio da ako se ispostavi da preduzetnik ispunjava većinu kriterijuma, onda je reč o zameni za zaposlenog i da će za takav slučaj biti predviđeno da se porez plaća po pravilima za ostale prihode, ali bez priznavanja normiranih troškova – porez 20 odsto, doprinosi za PIO – 26 odsto i doprinosi za zdravstveno ukoliko nije osiguran po drugom osnovu – 10,3 odsto. Ukoliko se ispostavi da je lice angažovano kao pravi preduzetnik, onda se na njega primenjuje opšti režim paušalnog oporezivanja.

Na konferenciji je predstavljena još jedna novina – uvođenje e-faktura, koje će biti obavezno od 1. januara 2022. godine.

"Na ovaj način želimo da pojednostavimo proceduru izdavanja faktura s obzirom na to da neće biti potrebni ni pečat ni potpis, tako da će, između ostalog, biti omogućen i brži povraćaj PDV-a", dodao je ministar i objasnio da se ove izmene nalaze u Zakonu o računovodstvu, koji će se uskoro naći pred narodnim poslanicima.

On je takođe najavio da će se u Narodnoj skupštini uskoro naći i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji predviđa oslobađanje od poreza na kapitalni dobitak, a sve u cilju da se pospeši tržište kapitala.

Predsednica vlade Ana Brnabić objasnila je da će od 1. januara iduće godine kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. biti oslobođenje plaćanja 70 odsto poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica u celosti tokom 2020. godine, odnosno u najvećem delu tokom 2021. i 2022. godine.

Ova mera će se odnositi na zapošljavanje prethodno nezaposlenih lica, bez obzira na to da li su bili prijavljeni kod NSZ, studenata i preduzetnika paušalaca.

Kako je kazala, na ovaj način će efektivno umanjenje ukupnih obaveza iznositi oko 70 odsto tokom 2020. godine, 65 odsto tokom 2021.godine, i 60 odsto tokom 2022. godine.

Premijerka je rekla da će u narednih nekoliko nedelja Narodnoj skupštini predložiti set mera za zapošljavanje mladih, koje podrazumevaju izmene zakona, kao i poreske olakšice za kompanije koje ih budu zapošljavale.

Na konferenciji su, pored ministra Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić, učestvovali i generalni direktor kompanije "Siemens Srbija” Udo Ajhlinger, generalni direktorgrupe "Roaming Solution" Rade Vujović i generalni menadžer kompanije "IGB Automotive Comp DOO Inđija” Dalibor Berić.