Šta u Srbiji uopšte znači trinaesta plata?

Po rezultatima istraživanja slovačkog poslovnog portala „PayLab” za region Balkana, centralne Evrope i zemlje Baltika, najveći božićni bonusi u odnosu na bruto zaradu isplaćuju se u Mađarskoj i u proseku iznose oko 654 evra, što je 91 odsto prosečne bruto zarade.

U Slovačkoj taj bonous iznosi 787 evra, odnosno 79 odsto bruto plate, dok je u Češkoj on 724 evra, ili 69 odsto njihove prosečne plate. Iza njih su zaposleni u BiH, gde taj bonus iznosi 625 evra, ili 78 odsto bruto zarade, a odmah iza njih su Finci, koji primaju prosečno 624 evra, ali je to tek dvadeset odsto bruto zarade.

U Hrvatskoj takozvana 13. plata iznosi prosečno 185 evra, a Slovenci isplaćuju u proseku bonuse od 422 evra, ili 31 odsto prosečne zarade, dok Poljaci dobijaju 262 evra, odnosno 28 odsto prosečne plate. Godišnji bonusi u Estoniji su u proseku 210 evra, Letoniji 186, Litvaniji 173 evra, i to čini petinu prosečne bruto zarade.

Po rezultatima istraživanja tog slovačkog poslovnog portala, u Srbiji je isplata godišnjih bonusa retka pojava, budući da ih, kako navode, dobija tek osam procenata zaposlenih i u proseku iznose 481 evro, ili 86 odsto prosečne bruto zarade, što je znatno više nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. U istraživanju se navodi da su božićni bonusi najrasprostranjeniji u Hrvatskoj – gde ih dobija do 44 odsto zaposlenih, iako njihov iznos nije tako visok. I u Sloveniji je prisutna kompanijska praksa isplate božićnih bonusa radnicima, gde ih dobija oko trećina zaposlenih. U Bosni i Hercegovini, bez obzira na to što je po visini božićnog bonusa u vrhu u Evropi, sreću da ga dobije ima svega oko 15 odsto zaposlenih.

Zaključak portala je da je isplata bonusa za božićne praznike u zemljama centralne Evrope nešto manje uobičajena.

Srpski Zakon o radu nije definisao šta se smatra takozvanom trinaestom platom, ali postoje njegove odredbe po kojima poslodavac može zaposlenima isplatiti prihod od kapitala ukoliko se na to obavezao, bilo ugovorom o radu, bilo nekim drugim aktom, pa se to smatra nagradom ili bonusom za dobar rad. Pre izmene Zakona o radu 2014. godine, to primanje zaposlenih imalo je karakter prihoda od kapitala i na njega se nije plaćao porez i doprinosi koji se plaćaju iz zarade jer se nije smatrao zaradom. Međutim, posle izmena 2014. godine, propisano je da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, ali se u zaradu računa i ono što se ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i zarada po osnovu nagrada, bonusa i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Pri tom, celokupna zarada sadrži porez i doprinose koji se na nju plaćaju. Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava da oko jedan procenat kompanija u Srbiji daje svojim zaposlenima božićne bonuse.

"Kod nas takozvanu 13. platu u privatnom sektoru prima oko jedan procenat radnika, i to mahom onih zaposlenih kod stranih investitora i velikih i srednjih srpskih kompanija, dok ih kod malih gotovo nema", kaže Rajić. – Mogu se zabeležiti eventualno kod zaposlenih u IT sektoru i sektoru usluga koje imaju izuzetne rezultate poslovanja.

Sagovornik lista Dnevnik kreće pažnju na to da bi možda takozvane trinaeste plate u Srbiji bilo i više ako bi se utvrdile određene zakonske olakšice na njen iznos jer bi, kako ocenjuje, tada i poslodavci bili stimulisani da zaposlenima koji im pomažu u ostvarenju dobrih rezultata daju stimulaciju u vidu nagrade ili bonusa.