Grejanje po utrošku: Živo blato toplovoda i računa

Pre nekoliko godina u stanovima 30 zgrada postavljeni su delitelji na grejnim telima. U vreme kampanje uvođenja delitelja, što su finansirali vlasnici stanova, rečeno im je da će na taj način moći da kontrolišu potrošnju kilovat-časa isporučene toplotne energije.

I bilo je tako prve dve godine, dok nije počeo da se primenjuje novi način obračuna isporučene toplotne energije.

“Sve je pokriveno opštinskom odlukom. Ništa nismo na svoju ruku radili”, kaže direktor JP „Toplana” u Bečeju Dejan Vuković, međutim, valja znati i to da su odbornici glasali za predlog koji je pripremilo preduzeće.

Račun sadrži podatke o energiji koja je predata objektu i sastoji se od takozvanog fiksnog i varijabilnog dela. Zbir ova dva dela čini ukupnu energiju predatu objektu. Od ove godine, opet, opštinskom odlukom, u mesecima oktobar, novembar, mart i april fiksni i varijabilni deo su po 50 procenata, a u decembru, januaru i februaru fiksni deo je 30, a varijabilni 70 odsto od ukupno isporučene energije.

“Fiksni deo (30 ili 50 procenata od ukupno isporučene energije) se deli na sve kupce u zgradi srazmerno površini njihovih stanova. Za varijabilni deo postoje delitelji i mora se znati da oni nisu merači, već vrše registrovanje određene veličine koja je bezdimenzionalna, a vezana je za temperaturu grejnog tela i temperaturu prostora u stanu. Varijabilni deo je zbir jedinica na deliteljima svih grejnih tela u stanu i tako se dobije procenat učešća stana u ukupno isporučenoj toplotnoj energiji. Koeficijent se dobija tako što se ukupna energija, onih 50 ili 70 procenata, podeli sa ukupnim brojem jedinica i dobija se vrednost jedinice koja nigde nije ista, jer su različite potrošnje”, daje bliže pojašnjenje tehnički rukovodilac „Toplane” Milenko Munćan.

Tu tek nastaju pravi problemi. Kako objasniti korisnicima bečejske „Toplane” da toplotnu energiju iz iste podstanice, primera radi u naselju Mali rit, svaki objekat plaća po drugačijoj ceni!? Pritom, razlika nije mala. U jednoj od tri Zelene kule, konkretno S-3, vrednost jedinice je 0,85, a samo stotinak metara udaljenim kulama u Ulici Stevana Doronjskog broj 37 vrednost jedinice je 3,3, u zgradi na broju 35 je 1,9, dok se stanarima zgrade broja 33 obračunava vrednost jedinice 1,07.

Razlika potiče iz činjenice da je do prve kule pre par godina izvršena rekonstrukcija sekundarnog vrelovoda, a poslednja pomenuta zgrada je pred ovogodišnju grejnu sezonu podstanicu izmestila u svoju zgradu. To, dalje, znači da preostale dve zgrade plaćaju enormno visoke račune zbog gubitka energije, prvo u samoj podstanici, a onda duž sekundarnog toplovoda od podstanice do same zgrade.

„Toplana” se ogradila od troškova između podstanice i stanova. Njihova je energija do podstanice, a sve ostalo ide na teret korisnika u zgradama. Time je najveći deo gubitaka, praktično prebačen na korisnike, iako sekundarne toplovode nisu gradili stanari, a u kakvom su stanju najbolje se videlo minulih dana. Na temperaturi od minus 15 stepeni, duž sekundarnih toplovoda sve se puši, zemlja ne samo da nije smrzla, nego je „živo blato“ u koje i korisnici upadaju prilikom dobijanja računa.

Uzaludne su priče „Toplane” da će promeniti energent i umesto gasa koristiti biomasu ili geotermalnu vodu, kada su sekundarni vodovi u naselju Mali rit, a slična je situacija i u drugim naseljima, toliko dotrajali da korisnicima gomilaju samo dugove i sve veći broj prelazi na neki drugi izvor grejanja, a smanjena potrošnja samo uvećava ukupne račune.