Najveća plata u Crnoj Gori: Programer zaradio 115.250 evra

To su pokazali podaci Uprave prihoda i carina, dostavljeni Portalu RTCG.

Kako je saopšteno iz Uprave prihoda i carina, u toku marta 2022.godine deset najvećih bruto zarada (plata za porezima i doprinosima) kretale su se u rasponu od 52.667 evra do 115.250 evra.

"Te plate su isplaćene u delatnostima – kompjutersko programiranje, ostalo monetarno posredovanje, vazdušni prevoz putnika, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem, vađenje sirove nafte…", pokazuju podaci Uprave.

Spisak deset najvećih bruto zarada u martu 2022. i delatnosti u kojima su isplaćene:

• 115.250 evra – kompjutersko programiranje;
• 99.400,46 evra – ostalo monetarno posredovanje;
• 98.321,30 evra – ostalo monetarno posredovanje;
• 93.256,62 evra – vazdušni prevoz putnika;
• 73.317,44 evra – ostalo monetarno posredovanje;
• 69.690,63 evra – ostalo monetarno posredovanje;
• 67.462,70 evra – konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem;
• 60.664,74 evra – vađenje sirove nafte;
• 56.220,82 evra – ostalo monetarno posredovanje;
• 52.667,44 evra – ostalo monetarno posredovanje

Prosečna bruto plata 868 evra

Kako podseća Bankar.rs, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori tokom marta je iznosila 704 evra, pokazuju podaci Uprave za statistiku – Monstata.

Istovremeno je prosečna bruto zarada odnosno sa porezima i doprinosima bila 868 evra.

U odnosu na plate iz februara, prošlomesečne su bile manje za 0,3 odsto, dok su u odnosu na mart prošle godine veće za 33,8 odsto.

"Ako se ima u vidu da su potrošačke cene u martu u odnosu na februar zabilježile rast od 3,4 odsto, proizilazi da su realne zarade za isti period zabeležile pad od 3,6 odsto. Prosečna bruto zarada u prvom kvartalu ove godine u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine zabeležila je rast od 9,6 odsto”, precizirali su iz Monstata.

Za mesec su najviše rasle plate u uslugama smeštaja i ishrane od šest odsto, a značajno manje u finansijama i osiguranju (2,6 odsto), poslovima s nekretninama (2,5) i građevinarstvu (2,4). S druge strane, najveći pad neto zarada bio je u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva od čak 21,1 odsto, zatim snabdevanja električnom energijom (3,1 odsto), državnoj upravi (2,9) i informisanju i komunikacijama (2,4).