3 razloga: O Hrvatima će sve gore, nema izlaza

Reč je o takozvanoj letnoj tarifi koja je dogovorena u sklopu sporazuma Hrvatske i Svetske banke oko restrukturiranja putnog sektora.

Treba podsetiti da su od aprila sve putarine skočile za pet odsto pa se sada Hrvatska dičiti jednima od najskupljih auto-puteva u Evropi

Poskupljenje se ne odnosi na korištenje ENC-a, s kojim još uvek može da se uštedi nešto novca, međutim od iduće godine i ti će se popusti smanjivati jer hrvatski auto-putevi jednostavno ne mogu da zarade dovoljno novca da podmire obveze po kreditima.

Uđete li na auto-put A1 na naplatnoj rampi Lučko i vozite li se do Šibenika, put će vas koštati 169 kuna. S povratkom u Zagreb potrošićete 338 kuna ili nešto manje od 50 evra. Za dvadeset evra manje možete koristiti auto-puteve u Sloveniji šest mjeseci – toliko naime košta njihova vinjeta.

1. Odustajanje od uvođenja vinjeta

Međutim ta vinjeta je najskuplja u Evropi i strani turisti se češće žale na skupe slovenske vinjete nego na visoku hrvatsku putarinu. Naime sedmodnevna slovenska vinjeta košta 15 evra, pa turisti koji ostaju u Hrvatskoj duže od sedam dana moraju da potroše 30 evra na jako kratke slovenske auto-puteve.

Austrijske vinjete upola su jeftinije, dok se u Mađarskoj za 15 evra dobija mesec dana korišćenja auto-šuteva. Jedina bliža zemlja u kojoj su auto-putevi besplatni je Nemačka, međutim i oni uskoro uvode vinjete. Desetodnevna vinjeta koštaće između 2,5 i 20 evra, u zavisnosti od snage motora i količini izduvnih gasova.

Uvođenje vinjeta često se spominjalo i u Hrvatskoj, Međutim zasad se odustalo od toga zbog komplikovanog prilagođavanja na novi sistem i činjenicu da vinjete skupo koštaju turiste i sve ostale koji koriste auto-puteve samo povremeno.

2. Odustajanje od monetizacije auto-puteva

Ono zbog čega Hrvati mogu da zahvale skupim putarinama je odustajanje od monetizacije auto-puteva. Vlada Zorana Milanovića pokušala je da rešiti problem davanjem auto-puteva u koncesiju na 30 do 40 godina, uz očekivani jednokratni prihod u visini od tri milijarde evra.

Time bi se pokrio veći deo duga, a auto-putevi bi se prepustili privatnim investitorima uz obavezu upravljanja i održavanja infrastrukture u određenom periodu. Pokušaj je neslavno propao zbog velikog otpora sindikata, opozicije i dela javnosti.

3. Astronomski dugovi za kredite kojima su se izgradili auto-putevi

Hrvatski auto-putevi sagrađeni su kreditima. Ministar saobraćaja Oleg Butković ranije je izjavio kako bi putarine trebale da budu 'puno više', iako niko nije srećan s tim rešenjem.

Do 2016. godine trojac Hrvatske ceste, Hrvatske autoceste i Autocesta Rijeka-Zagreb podigao je 72 zajma uz državne garancije, a ukupni dug u 2016. iznosio je 39 milijardi kuna ili 5,2 milijarde evra.

Troškovi kamata za auto-puteve iznose dve milijarde evra, što se ne može nadoknaditi nikakvim povećanjem putarina.

Ovako katastrofalno stanje posledica je neracionalnih odluka o gradnji povezanih s korupcijom, skupim kreditima i lošim upravljanjem u ovim kompanijama. Rezultat je to da, uz Sloveniju, Španiju i Kipar, Hrvatska ima najveći broj kilometara auto-puta po stanovniku u Evropi, uz vrlo nisku iskoristivost.