Zakon o zemljištu - šta ne valja i gde je zapelo?

Jedino tako će biti zaštićeni poljoprivrednici u Srbiji, kažu agroekonomski analitičari.

"Ovaj zakon bi trebalo sa više aspekata videti i ne bi trebalo da se tako parcijalno menja. Kao osnovni stub privrednog zakonodavstva trebalo bi da bude uredjen do kraja sa svih aspekata", kazao je Tanjugu agroekonomski analitičar Milan Prostran. On je naveo da je problematično to što je Zakon o poljoprivrednom zemljištu već od prvog promovisanja do danas pretrpeo nekoliko izmena, "udovoljavajući kroz te izmene onima koji su njime bili na neki način pogođeni".

Analitičar je kazao da bi trebalo jasnije urediti pitanja poput utvrđivanja uslova kupovine zemlje za stranace, posle 1. septembra 2017. godine.

Prostran je kazao da je važno da se iskoriste pozitivna iskustva zemalja EU koje su takođe ta pitanja regulisala.

"Drugi aspekt je održavanje plodnosti zemljišta od strane zakupaca. Morate urediti jedno poglavlje da zakupac mora da vrati zemljište iste plodnosti ili još bolje po isteku zakupa, ali se to mora propisati. Treće važno pitanje je obavezna obrada zemljišta, jer ne možete da ostavite zemljište i da ga uništavate kroz neobrađivanje", rekao je Prostran.

Prema njegovim rečima, bilo bi dobro da zakon uredi 95 odsto materije, a da se samo pet odsto ostavi da bude uređeno podzakonskim aktima.

Savetnik za agroprivredu na Ekonomskom institutu u Beogradu Miladin Ševarlić mišljenja je da bi trebalo doneti izmene i dopune zakona u delu koji se odnosi na postupak izdavanja, kontrole i korišćenja i kontrole plaćanja zakupnine za državno poljoprivredno zemljište.

"To je neophodno da bi sistem bio transparentan i da bi se eliminisale sve nezakonite radnje koje su bile prisutne do sad", kazao je Ševarlić Tanjug.

Foto: Tanjug

Ševarlić je istakao da bi deo zakona koji se odnosi na zakup po osnovu prava prvenstva zakupa, trebalo da podlegne stručnoj raspravi, kako bi svi imali ravnopravan pristup u korišćenju imovine. Takođe bi i deo koji se odnosi na sticanje prava svojine u dugoročnom zakupu trebalo da podleže ozbiljnoj raspravi, istakao je on.

"Mišljenja sam da državno zemljište ne treba prodavati kako bi naredne generacije imale raspoloživih resursa, i većih nego što su imale naše generacije", kaže Ševarlić.

On podržava ideju o višegodišnjem zakupu, ali da se prethodno, kako je kazao, reše sva pitanja, naročito restitucije.

"Podržavam izmene i dopune zakona koje bi pooštrile postupak izdavanja u zakup i kontrolu korisćenja zemljista, naplatu zakupnine, a sva ostala pitanja bi trebalo rešiti kroz pripremu novog zakona, kako bi se vodilo računa o celokupnom zemljišnom fondu u zemlji", kaže Ševarlić.

On ukazuje da bi poljoprivrednici mogli da budu ugroženi od septembra 2017. godine, kada će morati da se primenje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer će stranci steći pravo na kupovinu nepokretnosti uključući i poljoprivredno zemljište.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je tim povodom da su predstavnici resornog ministarstva spremni da u svakom trenutku razgovaraju sa udruženjima poljoprivrednika ukoliko su nečim nezadovoljni.

Ona je istakla da su zajedno sa njima radili na pripremi zakona o poljoprivrednom zemljištu i da su njihovi predlozi uvaženi.

Ministarka je kazala da problem predstavlja to što predstavnici udruženja poljoprivrednika među sobom nisu jedinstveni.