Nema više para ni za hleb i mleko

Trećina potrošača značajno je smanjilo kupovinu mesa, dok 11 odsto kupaca manje pazari voće, a nešto više od petine sokove i slatkiše.

Prodaja hleba je u Srbiji, prema podacima Unije pekara, opala između 10 i 12 odsto! To znači da je kriza toliko pogodila građane Srbije da štede i na najosnovnijoj životnoj namirnici.

U Beogradu se sada dnevno potroši između 800.000 i milion vekni. A pre izbijanja krize, ta količina je na dnevnom nivou bila veća za čak 100.000 vekni. "Smatram da nije toliko smanjena potrošnja koliko se sada vodi računa o hlebu i više se ne baca kada nije svež", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, koja pokriva oko 70 odsto domaćeg tržišta tom namirnicom, ali i dodaje da "naravno, ima tu i onih koji su zbog slabije kupovne moći primorani i da štede, a neki vode računa i o načinu ishrane".

Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni, ali i gotove hrane. Sada istraživanja pokazuju da se sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, pazari i manje količine hleba. Uprkos smanjenom prometu, prosečan građanin Srbije i dalje godišnje troši 109 kilograma hleba, što je čak tri puta više nego što, recimo, pojede prosečno stanovnik Evropske unije.

Jogurt i mleko nisu svakog dana na trpezi u porodicama s nižim primanjima - pokazuju ranija istraživanja. Osam odsto anektiranih građana nema svakog dana ovu namirnicu na trpezi, njih 10 odsto kupuje isključivo jeftinije mlečne proizvode, dok je šestina njih zbog slabije kupovne moći značajno smanjila kupovinu mleka.

Iako je ponuda mleka daleko bolja nego pre pola godine, u trgovinama ga i dalje nema dovoljno. Stručnjaci ukazuju da bi, da je veća platežna moć stanovništva, nestašice bile daleko veće, jer je i mleko, za mnoge, postalo luksuz i manje se pazari. U Srbiji je godišnja potrošnja mleka i prerađevina od mleka po stanovniku 87 litara, a u Evropskoj uniji od 320 do 380 litara.

Četvrtina potrošača povremeno kupuje meso, jednom nedeljno, dok je 28 odsto njih prinuđeno da osetno smanji kupovinu te namirnice. Prema poslednjim istraživanjima GFK, 15 odsto njih pazari meso isključivo na akcijskim sniženjima. Inače, pre petnaestak godina, potrošnja mesa po stanovniku bila je 68, a sada je jedva 43 kilograma, i po tome smo pri dnu evropske lestvice.

Iako nerado govore o bacanju robe, većina prometnika ima problem da, zbog visokih cena, proda i domaće i južno voće. Procena je da se između osam i 10 odsto te robe na kraju meseca „odloži“ u kontejner, jer kada na vreme ne spuste cenu, posle nema kupaca. Inače, ankete pokazuju da 11 odsto kupaca zbog krize kupuje manje količine voća.

Slična situacija je i sa povrćem u prodavnicama, koje, često ustajalo i već sparušeno, ni po znatno nižoj ceni nema kupca. To se odnosi na zeleniš, šargarepu, ali i krastavac, papriku, cveklu, a procena je da čak 10- -20 odsto od ukupnih količina na kraju meseca završi u kanti.