Američke sankcije koče izvoz srpskog kukuruza

Ipak, put do ovog tržišta i te kako je trnovit i dalek, pišu Novosti.

Naime, za početak najveću prepreku predstavlja to što između Srbije i Irana ne postoji platni promet. Za to su najviše "krive" sankcije SAD prema Iranu, iz 2018. godine. One utiču i na trgovinske odnose naše zemlje sa Iranom, jer u velikoj meri, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije, ograničavaju poslovne aktivnosti privrednika.

„Ovaj problem dodatno komplikuje i činjenica što većina finansijskih institucija, naročito iz zapadnih zemalja, ne želi da bude izložena američkim ’sekundarnim’ sankcijama i tako dovede u pitanje poslovanje sa njima“, objasnila je Danijela Strižak, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

„Zbog toga, američke sankcije imaju značajan negativan uticaj, ne samo na ekonomsku situaciju u Iranu, veći na sve one privrednike koji rade ili nameravaju da rade sa ovim tržištem“, dodala je.

Izvoz kukuruza, goveđeg i junećeg mesa i plasman srpskog semena i semenskog materijala, bile su glavne teme sastanka delegacije Irana i ministra poljoprivrede Srbije. Iranska strana predložila je i zajedničke investicije u oblasti proizvodnje mehanizacije i semena, ali i stočne hrane. Razgovaralo se i o izvozu lekovitog bilja i saradnji naučnih instituta i fakulteta.

Ovakvo interesovanje ne čudi, s obzirom na to da Iran ima jednu od najvećih ekonomija na Bliskom istoku. Njihovi glavni privredni sektori su nafta, a tek u manjem obimu jer razvijena poljoprivreda, rekla je Danijela Strižak.

„Iranci su posebno zainteresovani za Srbiju zbog njenog geografskog položaja što im omogućava dobru polaznu osnovu za unapređenje trgovinske saradnje i sa drugim zemljama u regionu“, ističe Strižakova i dodaje da realne mogućnosti za oživljavanje trgovinske razmene između Srbije i Irana postoje u oblasti građevinarstva, tekstilne i drvne industrije, mašinogradnje, proizvodnje transportnih sredstava, poljoprivrede i agroindustrije.

Kako objašnjava Strižakova, u Srbiji su prošle godine postojale 32 firme koje su izvozile robu u Iran. Inače, u našoj zemlji posluje 61 preduzeće sa većinskim iranskim vlasništvom. Najviše se posluje u sektoru trgovine, administrativnih i uslužnih delatnosti ali i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.