Korporacije - partner za prevazilaženje krize

Kada se kaže korporativna odgovornost najčeće se prvo pomisli na davanje novca. Međutim, korporativna odgovornost je mnogo više od toga. Možete li nam to pojasniti?

Korporativno društvena odgovornost jedne kompanije podrazumeva sprovođenje njenih aktivnosti i svih poslovnih procesa iznad i preko zakonom propisanih normi, što na primer uključuje poseban tretman zaposlenih, ulaganje u programe obuke koje za cilj imaju zaštitu na radu ili podizanje svesti zaposlenih na polju prevencija najrasprostranjenijih bolesti, obavljanje svih procesa u skladu sa poslovnom etikom, zaštitu životne sredine i investicije u razvojne prioritete lokalne zajednice, transparentnost i dostupnost informacija itd...

Zašto su kompanije korporativno odgovorne? Šta one time dobijaju, a šta dobija šira zajednica?

U situaciji kada tržišna utakmica ne ostavlja prostora za dalji rast i razvoj kompanije samo na osnovu cene i kvaliteta, do izražaja dolazi odgovorno ponašanje kompanije prema zaposlenima, klijentima, široj zajednici, dobavljačima ili životnoj okolini.

Ulažući u edukaciju, kulturu i prosperitet lokalne zajednice, kompanija ulaže ne samo u svoj dobar imidž, ona jača poverenje i osećaj pripadnosti svojih zaposlenih, koji je identifikuju kao poslodavca ali i kao dobrog suseda, a sa druge strane stvara stabilnije i konkurentnije tržište.

Sa druge strane lokalna zajednica dobija svog pokrovitelja i oslonac u mnogim aktivnostima. Odgovorne kompanije dobijaju i zadržavaju najbolje kadrove, potrošači su im lojalniji, imaju lakši pristup kreditima i finansijama i na taj način postaju konkurentniji.

Da li je korporativna odgovornost isključiva obaveza velikih kompanija ili i malo preduzeće može biti korporativno odgovorno?

Dolazeći na naše tržište, velike strane kompanije sa sobom donose svoju poslovnu politiku i trude se da uspostave određenu kulturu poslovanja, a to podrazumeva i primenu koncepta korporativno društvene odgovornosti.

Ali imamo jako dobre primere uspešnih domaćih preduzeća koji su svojevrsni lideri u ovoj oblasti. Velike kompanije na neki način diktiraju trend i uspostavljaju standarde na tržištu, ali je ovaj trend sve prisutniji i u poslovanju malih i srednjih preduzeća.

Naime, mala i srednja preduzeća su uglavnom fokusirana na svoje neposredne interesne grupe, a to su zaposleni, tržište, kupci i saradnici.

Svetska ekonomska kriza primorala je mnoge kompanije da smanje investicije i koncentrišu se na uštede. Koliko je ta celokupna loša privredna situacija uticala na projekte kompanija u sferi korporativne društvene odgovornosti?

Prolazimo kroz veoma težak period kada kompanije smanjuju troškove, postavlja se pitanje daljeg poslovnog razvoja. Međutim, svest o korporativno društvenoj odgovornosti treba da bude konstanta od koje se neće odustati. Velike američke korporacije prilagodile su svoje poslovanje i odnose ka širokoj grupi „stejkholdera“ kao odgovor na aktuelnu globalnu recesiju.

Korporativna društvena odgovornost podrazumeva saradnju sa zajednicom, odnosno lokalnom samoupravom i drugim državnim institucijama. Koliko kompanije zaista u vlasti mogu da nađu partnera za velike projekte?

U poslednje vreme se uočavaju određeni napori da se i država uključi u promovisanje ovog principa, ili bar njegovo priznavanje. Korporativni sektor je trenutno uključen u dijalog sa državom pod okriljem globalnog dogovora UNDP-a. Predstavnici 20 naših kompanija članica sede sa stolom i trenutno se analiziraju dobri primeri partnerstva privatnog i javnog sektora iz drugih zemalja u okruženju.

Koliko se korporativna odgovornost kao etička odgovornost kompanije prema široj zajednici i društvu, umesto fokusa na profit, primenjuje u Srbiji?

Poslovni, i uspeh kompanije na tržištu ne moraju, i nisu suprostavljeni njenoj odgovornosti i etičnosti u poslovanju. Jasno je kompanije nisu, i ne mogu biti izolovane od društva u kojim posluju, tako da razvoj određenog društva, kvalitet obrazovanja, infrastrukture, razvijenost lokalnog biznisa, kvalitet rada javnog sektora, predstavljaju faktore koji u mnogome utiču na poslovanje jedne kompanije.

Kompanije koje su uspostavile uspešan biznis u Srbiji su pokazale i jaku volju i uložile napore da uspostave partnerski odnos sa sredinom koja im je omogućila uspešno poslovanje, ulažući u lokalnu zajednicu i na taj način postale njen “korporativni gradjanin”.

One te prakse nastavljaju i u vreme recesije, a katalog najboljih praksi naših kompanija članica koji smo pripremili za ovu konferenciju predstavlja pokušaj da se na jednom mestu napravi pregled trenutnog iskustava sa našeg tržišta.

Da li u Srbiji postoje poreski podsticaji za projekte korporativne odgovornosti?

Kod nas je zakonski okvir restriktivan, a uz to administrativna opterećenja su prilična te predstavljaju prepreku i povećavaju troškove. U većini zemalja EU poreske olakšice se predviđaju u formi poreskog odbitka. U manjem broju zemalja, primenjuje se sistem poreskog kredita (Francuska, Letonija).

U Americi se primenjuje sistem poreskog kredita na nivou država na primer za korporacije koje investiraju u izgradnju objekata sa osobe sa invaliditetom ili kako bi se stimulisala upotreba obnovljivih izvora energije. Ova iskustva su dragocena, a kod nas predstoji diskusija na ovu temu u okviru radne grupe za izradu nacionalne strategije za društveno odgovorno poslovanje.

Okvirno, koji deo profita kompanija na svetskom nivou bude usmeren na projekte korporativne odgovornosti? Da li se uopšte mogu napraviti poređenja sa Srbijom?

Teško je reći precizno ali u pitanju su zaista velika sredstva. Na primer, tržišna vrednost ulaganja Ford fondacije zaključno sa 30. septembrom 2008. godine bila je preko 11 milijardi dolara za programe jačanja demokratskih tekovina i smanjenje siromaštva na globalnom nivou.

Iako je trend pozitivan, Srbija je na samom početku, a jedan od ciljeva predstojeće konferencije jeste da pokaže da se ovaj model poslovanja nameće kao važan koncept funkcionisanja kompanije u njenoj trci za uspehom.

Konferencija o korporativnoj odgovornosti koja se u organizaciji AmCham-a 18. septembra održava u Beogradu, okupiće predstavnike multinacionalnih, ali i uspešnih domaćih kompanija. Šta je poruka koju želite da prenesete? Naša osnovna poruka je da je moderno shvatanje korporativne odgovornosti podrazumeva odnos kompanije prema širokom spektru interesnih grupa, dakle odnos prema zaposlenima, uspostavljanje etičkog kodeksa i obuka zaposlenih u njegovoj primeni, odnos prema tržištu, dobavljačima, klijentima ali i lokalnoj zajednici.

Kao primer navela bih da je samo za vreme ekonomske krize korporativni sektor u Americi uspostavio razne projekte vredne preko tri milijarde dolara koji su za cilj imali prevazilaženje teških posledica po stanovništvo. Dakle želeli bismo da poručimo da privatni sektor može da bude partner Vladi i na prevazilaženju trenutne situacije, a da se dijalogom to partnerstvo može učvrstiti.

Primeri korporativne odgovornosti

Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima - Holcim

“Bezbednost i zdravlje na radu na gradilištima” je program kompanije Holcim u Srbiji, koji je započet 2008. godine. Tokom ovog projekta, stručnjaci za bezbednost na radu kompanije su zajedno sa finalistima serijala “Kuća snova” obilazili gradilišta deleći edukativni materijal, razgovarajući sa radnicima, pokušali da skrenu njihovu pažnju na standarde zaštite na radu.

Kampanja je nastavljena u maju 2009. godine sa ciljem podizanja svesti zaposlenih na gradilištima i njihovih poslodavaca o okolnostima koje mogu dovesti do ugrožavanja njihovog zdravlja i života na radu. Tokom kampanje, stručnjaci Holcima u saradnji sa Upravom za bezbednost Ministarstva za rad i socijalnu politiku su posetili gradilišta u Beogradu, Nišu, Jagodini , Kragujevcu i drugim većim gradovima.

“Eurobank EFG Školarine” – Eurobank EFG

Projekat ,,Eurobank EFG Školarine’’ deo je sveobuhvatnog programa korporativne društvene odgovornosti Banke pod nazivom “Investiramo u evropske vrednosti“, koji je usmeren na podršku edukaciji, zdravstvu, inkluzivnom društvu i zaštiti životne sredine.

Projekat dodele školarina najboljim studentima završnih godina državnih univerziteta u Srbiji, sprovodi se još od 2006 godine, i do sada je dodeljeno 1.150 jednokratnih stipendija najboljim studentima. Tradicionalno i ove godine, Eurobank EFG će dodeliti u decembru mesecu 100 školarina u iznosu od po 1.000 evra studentima koje izabere međunarodna stučna komisija u čijem se sastavu nalaze profesori, stručnjaci nevladinih institucija i priznati profesionalci.

Transparentnost programa obezbeđuje nezavisni i neprofitni “Institute of International Education,” najstarija i najveća međunarodna institucija u oblasti ekspertize visokog obrazovanja. Nagrađivanjem mladih i uspešnih diplomaca, banka je želela da istakne pozitivne primere u društvu, te na taj način doprinese jačanju evropskih vrednosti kao i društveno-ekonomskom napretku celokupne zajednice

Integrisani sistem upravljanja rizicima po okolinu - Carlsberg

Carlsberg Srbija upravlja svojim procesnim rizicima korišćenjem Integrisanog sistema upravljanja (QMS; FSMS, OHSAS i EMS). Kroz EMS segment se upravlja rizicima po okolinu. Uz najsavremeniju stanicu za preradu otpadnih voda (koja poboljšava kvalitet vode vodoprijemnika) aktivno deluje i razvrstavanje čvrstih otpada (papir, staklo, PET, najlon, aluminijum, toneri, akumulatori, automobilske gume, otpadno ulje …) koji se prodaje ovlašćenim kompanijama za rukovanje sekundarnim sirovinama ili uništava kod ovlašćenih organizacija. Sve ovo se radi jer Carlsberg zastava je ipak ZELENE BOJE.

Podrška Paraolimpijskim igrama - BANCA INTESA

Banca Intesa je krajem 2006. godine prihvatila inicijativu Fonda Paraolimpijskog komiteta Srbije i u saradnji sa Fondom i kompanijom Visa International pokrenula Donatorski program koji predstavlja originalni vid alternativnog finansiranja humanitarnih potreba specifične ciljne grupe, i koji je kao takav prepoznat i podržan od strane najviših zvaničnika Međunarodnog Paraolimpijskog Komiteta. Prve Banca Intesa Visa Paralympic donatorske platne kartice izdate su početkom avgusta 2008, uoči Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Pekingu.