Kostreš:Tražimo anketni odbor za koncesiju

Šta po vašem mišljenju može biti sporno u ugovoru o koncesiji na autoput Horgoš-Požega?

Mnogo stvari mogu biti sporne. U ovom momentu ne znamo koliki je koncesioni pojas, ko raspolaže tim koncesionim pojasom, koje je vreme trajanja koncesionog ugovora. Ne znamo koje su garancije date koncesionaru od strane države.

Da li recimo postoji garancija o frekvenciji vozila, odnosno broju vozila koje dnevno prolaze tom trasom. Prema informacijama kojima ja rasplažem, a to su zvanični i proverljivi podaci, nigde u Srbiji osim u potezu oko Lipovičke šume nema frekvencije od 15 hiljada vozila dnevno, što je neophodno da bi autoput bio isplativ.

A ako mi ulazimo u autoput koji u startu zbog frekvencije vozila nije isplativ, mora postojati neki drugi razlog zašto bi on bio isplativ. Da li će to biti kroz produženje roka naplate na autoputu kroz Vojvodinu ili neki penali koje ce država Srbija plaćati koncesionaru nije poznato. To je veliki problem.

Šta je još sporno?

Drugi problem je što mi ne znamo trasu kuda ide autoput i samim tim otvaraju se velike mogućnosti za malverzacije i manipulacije, jer onaj ko zna u kom pravcu će proći taj autoput može kupiti zemljište kao poljoprivredno, a kasnije ga prodavati kao građevinsko i praviti veliki profit samo na tom pitanju.

Koliko je bitno pitanje bankarskih garancija? Insajder je saznao da su u prvobitnoj verziji ugovora bankarske garancije po jednom osnovu bile daleko veće, a da je tehnička vlada sa koncesionarom potpisala ugovor po kom je ta vrsta garancija višestruko niža?

Sama ta promena ugovora je sporna iz nekoliko razloga. Prvo, da li su ti promenjeni uslovi ponuđeni i drugim učesnicima na konkursu ili su ti delovi menjani samo i isključivo za ugovornu stranu koja je potpisala koncesiju.

Sa druge strane, postoji velika bojazan da sve bankarske garancije nisu dovoljne i da možemo da dođemo u situaciju da 2012. godine kada bi taj put trebalo da bude završen da koncesionar naplati određena sredstva koja su mnogo veća od penala koje bi on trebalo da plati i da konstatuje da ne može da izgradi autoput i ode.

Tako da se bojim da garancije koje su u ovom momentu postignute nisu dovoljne i da Srbija tu može da bude na gubitku. Između ostalog, i zbog toga ću pokrenuti postupak.

Šta bi mogla da znači odredba koja brani učešće državi u konkurentskim projektima?

To je veliki problem, jer ako dobro razumem celu tu priču to znači da u Vojvodini ni jedan ozbiljniji put neće moći da se gradi dok koncesionar bude naplaćivao autopuut, znači ni banatska magistrala, ni put Subotica-Sombor, ni put prema Hrvatskoj ni obilaznica oko Fruške Gore.

Vojvođanska putna mreža će polako biti gušena samo zato da bi svi automobili bili usmeravani na put Horgoš-Beograd da bi koncesionar mogao naplatiti putarinu.

Takvo ponašanje je veoma štetno za Vojvodinu, a siguran sam i za Srbiju, jer izgradnjom autoputa od Beograda preko Čačka do Požege ni jedan drugi ozbiljniji put neće biti građen u Srbiji

Šta je rešenje, da li postoji alternativa ovoj koncesiji?

Sigurno postoji alternativa jer imamo iskustvo zemalja u regionu, iskustva Hrvatske, Mađarske, BiH... Hrvatska i Mađarska su imale imale ta negativna iskustva sa davanjem puteva pod loše koncesije, pa je dolazilo do raskida koncesije.

Želim da kažem da mi nismo, niti ćemo ikad biti protiv izgradnje puteva u Srbiji, ali prosto se mora se pronaći način koji je i finansijski i tehnički najcelishodniji.