Spremate se za penziju? Evo šta treba da znate o otpremnini

Bez obzira na to da li je reč o punoj starosnoj penziji ili prevremenoj, poslodavac ima obavezu da zaposlenima pri odlasku u penziju isplati otpremninu.

Ukoliko ugovorom o radu ili aktom poslodavca nije određena visina otpremnine, primeniće se pravilo propisano zakonom, što znači da otpremnina treba da bude u visini najmanje dve prosečne zarade.

Ali to takođe nije jedini slučaj u kojem je poslodavac dužan da isplati otpremninu...

Ko ima pravo na otpremninu u Srbiji?

Ilustracija: Shutterstock/Borislav Bajkic

Poslodavac je dužan da isplati otpremninu u dva slučaja.

Kako je za B92.net kazao pravnik Infostuda Milan Predojević, Zakon o radu ustanovio je dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu kod dva razloga prestanka radnog odnosa:

- pri odlasku zaposlenog u penziju

- kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom.

A kada zaposleni nema pravo na otpremninu?

Niti u jednom drugom slučaju prestanka radnog odnosa Zakon o radu nije ustanovio dužnost poslodavca da isplati otpremninu. Prema tome, kod svih ostalih slučajeva prestanka radnog odnosa, ne postoji obaveza poslodavca da isplati otpremninu, pa samim tim zaposleni nema pravo da zahteva njenu isplatu.

Treba ipak skrenuti pažnju da je moguća (ne i obavezna) isplata otpremnine i kod nekih drugih osnova za prestanak radnog odnosa.

Naime, kako se opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, poslodavac opštim aktom može da utvrdi da će zaposlenima i u drugim slučajevima prestanka radnog odnosa (osim gore navedena dva slučaja) isplatiti otpremninu. Primera radi, prilikom potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa, u nekim slučajevima ugovara se i isplata otpremnine zaposlenom, pojasnio je Predojević.

Dakle, na osnovu čega se stiče pravo na otpremninu?

Da sumiramo: pravo na isplatu otpremnine stiče se na osnovu Zakona o radu pri odlasku zaposlenog u penziju i u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom.

Pravo na otpremninu stiče se i u drugim slučajevima, ali samo ako je to predviđeno opštim aktom poslodavca, ugovorom o radu ili sporazumom između zaposlenog i poslodavca.

Kako se obračunava otpremnina?

Ilustracija: deposithotos/JanPietruszka

Zakon o radu propisao je minimalne iznose otpremnine.

Pri odlasku u penziju otpremnina treba da je najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Kada je razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca takozvani "tehnološki višak" poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu koja ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Tu se računa samo cela godina po osnovu ugovora o radu (na određeno, neodređeno vreme, puno ili nepuno radno vreme) kod poslodavca koji plaća otpremninu. Nije relevantan rad po ugovoru o delu, niti rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ostvaren kod istog poslodavca. Pod zaradom zaposlenog u navedenom smislu podrazumeva se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, objasnio nam je pravnik.

Što se tiče maksimalnog iznosa otpremnine, on nije propisan zakonom.

"Zanimljiva je ipak odredba Zakona o radu po kojoj opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog zakonom, a to je, kao što smo videli - za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu", naveo je Predojević.

Visina otpremnine za odlazak u penziju 2023. godine

Poslednji objavljen podatak Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim primanjima odnosi se na januar 2023. godine. Tada je prosečna neto zarada iznosila 82.769 dinara, odnosno 114.228 dinara bruto.

Pomenuli smo da pri odlasku u penziju otpremnina treba da je najmanje u visini dve prosečne zarade.

Dakle, minimalna visina otpremnine u 2023. godini trebalo bi da iznosi 228.456 dinara bruto.

Rok za isplatu otpremnine za odlazak u penziju

Ilustracija: Depositphotos/michaeljung

Kod isplate otpremnine za slučaj odlaska u penziju zakon koristi sintagmu da je poslodavac dužan da je plati "pri odlasku u penziju" zaposlenog. Može se zaključiti da je obaveza isplatiti otpremninu najkasnije na dan prestanka radnog odnosa, pojasnio nam je Predojević.

Što se tiče otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak, zakon je precizniji jer navodi da je poslodavac dužan da "pre otkaza ugovora o radu" zaposlenom isplati otpremninu.

U svakom slučaju, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Isplatu ovih primanja poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Nema odricanja

Niko ne može da se odrekne prava na otpremninu.

Kako nam je naglasio pravnik Infostuda, Ustavni sud je doneo niz odluka kojima je utvrdio da se niko ne može odreći prava na otpremninu, niti njenog zakonom određenog minimalnog iznosa.

Prema tome, sporazumi poslodavca i zaposlenog kojim se zaposleni odriče ovog prava ili se odriče zakonski određenog minimalnog iznosa otpremnine ne proizvode pravno dejstvo. Dakle, poslodavac je dužan da isplati otpremninu i pored takve izjave ili ugovora o odricanju.

Ako poslodavac ne isplati otpremninu, slede velike kazne

Neisplaćivanje otpremnine u skladu sa zakonskim pravilima je prekršaj poslodavca za koji je propisana novčana kazna. Ukoliko se podnese prijava Inspekciji rada, ona bi nakon kontrole kojom bi utvrdila izbegavanje obaveze plaćanja otpremnine trebalo da podnese prekršajnu prijavu protiv poslodavca.

Prema Zakonu o radu, novčanom kaznom od 400.000 do čak 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona.

Jasno je da se poslodavcima ne isplati da radnicima uskraćuju otpremnine, budući da je trošak u tom slučaju mnogo manji od potencijalne kazne.

Radi same isplate otpremnine, zaposleni bi morao da pokrene sudski spor. Sudska je praksa, takođe, da je nezakonit otkaz u slučaju kada poslodavac nije isplatio otpremninu koju je bio obavezan da plati.