Sin Donalda Trampa ulaže u vojne robote: Amerikanci pregovaraju sa Izraelom

Kompanija već sarađuje sa američkim sektorom odbrane, dok njeni osnivači najavljuju sve širu primenu robota u ratovanju.

Američka kompanija Foundation Future Industries, u kojoj je Erik Tramp, sin američkog predsednika Donalda Trampa, investitor i glavni strateški savetnik, pregovara sa izraelskom vojskom o isporuci do 1.000 humanoidnih robota koji bi mogli da se koriste u tunelima ispod Pojasa Gaze, objavio je "Fajnenšel tajms" (Financial Times).

Reč je o robotima Phantom MK1, koje kompanija razvija za industrijsku i vojnu upotrebu. Prema rečima njenog suosnivača i predsednika Majka Leblanka, razgovori sa izraelskim vojnim zvaničnicima počeli su u septembru, kada je sa jednim od robota posetio tunele u Gazi.

Leblank tvrdi da kompanija neposredno razgovara sa načelnikom Generalštaba izraelske vojske. Potencijalna isporuka za sada je u fazi pregovora, a ugovor još nije potpisan. Izraelsko Ministarstvo odbrane odbilo je da komentariše navode Fajnenšel tajmsa.

Roboti bi mogli da učestvuju i u borbenim operacijama

Humanoidni roboti trebalo bi da se koriste za pregled podzemnih prolaza, otkrivanje žica povezanih sa eksplozivnim napravama i neutralisanje zamki koje predstavljaju opasnost za vojnike.

Kompanija, međutim, ima ambicioznije planove. Leblank smatra da bi roboti u budućnosti mogli neposredno da učestvuju u borbenim operacijama, što otvara pitanje upotrebe autonomnih sistema na bojnom polju, naročito kada je reč o donošenju odluka koje mogu dovesti do ljudskih žrtava.

Foundation je ranije saopštio da je svoje robote testirao i sa ukrajinskim snagama. U julu je direktor kompanije Sanket Patak za časopis "Vajerd" (WIRED) potvrdio da kompanija istražuje mogućnosti razvoja naoružanih robota. Ipak, stručnjaci za robotiku upozoravaju da su potpuno autonomni humanoidni vojnici još daleko od pouzdane primene u složenim i nepredvidivim uslovima.

Više od 70 miliona dolara kroz vojne ugovore i finansiranje

Posebnu pažnju privlači povezanost kompanije sa Erikom Trampom, koji je početkom 2026. godine postao njen investitor, a u martu preuzeo funkciju glavnog strateškog savetnika.

Prema tvrdnjama Leblanka, koje prenosi Fajnenšel tajms, kompanija Foundation i jedna kompanija koju je preuzela dobile su više od 70 miliona dolara kroz ugovore sa američkom vojskom, kao i sredstva namenjena razvoju i testiranju tehnologije.

Deo tih poslova povezan je sa periodom nakon Trampovog dolaska u kompaniju, zbog čega su se pojavila pitanja o mogućem sukobu interesa. Demokratska senatorka Elizabet Voren javno je kritikovala dodeljivanje vojnih poslova kompanijama povezanim sa članovima predsednikove porodice.

Leblank odbacuje tvrdnje da je Erik Tramp pomogao u obezbeđivanju državnih ugovora. Njegov portparol takođe je poručio da Tramp ne učestvuje u svakodnevnom upravljanju kompanijom, pregovorima sa državnim institucijama niti u zaključivanju ugovora.

Časopis Vajerd je u ranijem istraživanju upozorio da deo vojnih ugovora povezanih sa kompanijom Foundation potiče od preuzete kompanije i istraživačkih partnera, zbog čega je važno razlikovati ukupno finansiranje od novih poslova koje je startap samostalno ugovorio.

Vojni robot košta oko 300.000 dolara

Kompanija Foundation Future Industries osnovana je 2024. godine, a pored vojne primene razvija humanoidne robote za industriju i logistiku.

Prema pisanju agencije Rojters (Reuters), direktor kompanije Sanket Patak izjavio je u julu da se roboti namenjeni sektoru odbrane prodaju po ceni od približno 300.000 dolara po primerku. Industrijski modeli nude se kroz godišnji zakup u vrednosti od oko 100.000 dolara.

Kompanija je u međuvremenu najavila saradnju sa proizvođačem čipova AMD na razvoju nove generacije robota Phantom MK2.

Vrednost potencijalnog posla sa Izraelom za sada nije poznata, kao ni uslovi eventualne isporuke. Ipak, pregovori pokazuju da se tržište humanoidnih robota sve više širi izvan industrijskih postrojenja i ulazi u oblast vojnih primena, koje donose nove poslovne mogućnosti, ali otvaraju i brojna bezbednosna i etička pitanja.