Čelnik Poštanske štedionice: "Sprečeno povlačenje dve milijarde dinara"

Kekić ističe da je Poštanska štedionica sama pozvala kontrolu Narodne banke Srbije, neposredno pre dešavanja u Alta banci. Ocenjuje da je u rešavanje aktuelne situacije trebalo da se uključi više institucija, uključujući Vladu Srbije i Narodnu skupštinu.

"Nije moja funkcija da ja tražim od osnivača da se oglasi ili od Vlade Srbije. Mislim da je više aktera trebalo da se uključi u ovu trenutnu situaciju, kako u Banci Poštanskoj, tako i kod drugih aktera. Možda je neko trebalo, Vlada Republike Srbije, Skupština, ne znam ni ja više koji akteri. Narodna banka se uključila na naš poziv", navodi Kekić za RTS.

Objašnjava da je povod za pozivanje kontrole bila informacija koju je 27. oktobra dobio od stručnih službi, a odnosila se na nameru jednog državnog preduzeća (firme) da milijardu dinara prebaci u drugu banku. Takav zahtev ocenjuje kao neuobičajen i potvrđuje da je transakciju zaustavio.

"Ja sam dobio informaciju od mojih stručnih službi da milijardu dinara jedan komitent, državni komitent, hoće da prebaci u drugu banku. To su malo nesvakidašnje stvari. Drugo, kad se nešto plaća, kad troši svoj račun, a da prebaci u drugu banku, to mi je bio neki signal", kaže Kekić.

Zahtev za podizanje – isplata zaustavljena

Kekić govori i o drugom slučaju, koji se odnosi na zahtev privatnog klijenta da podigne veliku količinu gotovine. Objašnjava da je klijent na računu imao 700 miliona dinara, dok je član uže porodice raspolagao sa još 400 miliona, što je ukupno 1,1 milijardu dinara.

"Tražio je da odmah skupimo efektivu i da podigne tu efektivu. Odmah dobija odgovor da efektiva, odnosno devize, ne mogu da se dobiju", navodi Kekić.

Predsednik Izvršnog odbora objašnjava da je klijent ponovo kontaktirao banku narednog dana i da je razmatrana mogućnost postepene isplate novca. Napominje da je za redovno snabdevanje trezora u Beogradu potrebno između 700 i 900 miliona dinara, dok su potrebe u aktuelnoj situaciji dodatno povećane.

"Ja sam rekao, s obzirom na likvidnost, na primer, nama danas u normalnim uslovima za Beograd naš trezor treba 700 miliona. Ili 800 miliona ili 900, zavisi od ovih situacija kao što imamo sad. Sad nam treba više zbog isplate. Onda sam ja rekao da ćemo pokušati i organizovati te isplate u narednih pet dana, po 150 miliona", objašnjava Kekić.

"Nismo imali problem sa elektronskim plaćanjem, već sa gotovinom"

Kekić naglašava da je banka raspolagala novcem za elektronsko izvršenje transakcija, ali da je zahtev za podizanje tolike količine gotovine predstavljao organizacioni problem. Objašnjava da je posle upozorenja rukovodioca trezorskog poslovanja odlučio da zaustavi pripremljenu isplatu.

"Mi smo imali para da elektronski platimo. Ali efektiva sa kojom se mučimo, sa kojom se mučimo i mi i Pošta, znači negde od septembra, oktobra meseca, u našim knjigama videli smo da je to nerealno. Ja nikad u banci ne bih dozvolio da mi dođe kamion ili neki kombi. To je ogromna količina novca", naglašava Kekić.

Na pitanje o mogućoj političkoj povezanosti klijenta, Kekić ne otkriva njegov identitet i navodi da banka prema svim klijentima postupa u skladu sa propisanim procedurama. Ističe da su sredstva duži period bila na računu i da je, prema proverama banke, reč o novcu od zarada.

"Da li je blizak vlasti ili ne, on je klijent banke. Mi njega tako posmatramo sa svom procedurom i oko kontrole pranja novca i otvaranja računa. Mi smo iskontrolisali, ta sredstva stoje u dužem periodu kod nas i to je isplata ličnog dohotka, kako se nekad reklo, odnosno zarade. I to stoji u dinarima kod nas", kaže Kekić.