Uspon i strmoglavi pad "najvrednijeg čoveka auto-industrije"

Gon (64), pod čijim je rukovodstvom francusko-japanska automobilska alijansa poslednjih godina doživela neverovatan uspon koji je krunisan titulom najvećeg svetskog proizvođača putničkih i lakih komercijalnih vozila u 2017 (10,6 miliona automobila), zadržan je u pritvoru nakon što se dobrovoljno javio na saslušanje pred tužilaštvom u Tokiju.

Kako navode iz Nissana, hapšenje je rezultat višemesečne istrage koju je pokrenuo jedan uzbunjivač iz tog japanskog proizvođača automobila, a tiče se kršenje finansijskih propisa. Karlos Gon se sumnjiči i da je imovinu kompanije koristio u lične svrhe.

Saopšteno je i da Nissan pruža sve potrebne informacije tužilaštvu i da sarađuje u istrazi, kao i da se jedan deo optužbi tiče Grega Kelija, izvršnog direktora zaduženog za vođenje poslovanja.

Izvršni direktor Nissana Hiroto Sajkava planira da odboru direktora predloži razrešenje Gona i Kelija, navodi se u saopštenju kompanije.

"Nissan se duboko izvinjava svojim akcionarima zbog pruzrokovanih briga. Nastavićemo naš rad kako bismo identifikovali probleme sa upravljanjem, i preduzeli odgovarajuće mere", poručuju iz Nissana.

Najnovije optužbe ozbiljan su udarac za grupaciju, jer dolaze u trenutku kada Nissan i Mitsubishi Motors nastoje da prevaziđu skandal oko kontrole kvaliteta.

Ko je Karlos Gon?

Svako ko makar malo prati dešavanja u automobilskoj industriji čuo je za Gona.

Dugogodišnji predsednik Nissana sproveo je u poslednje dve decenije dramatične refrome u japanskoj kompaniji, spasivši je sa ivice bankrota. Zahvaljujući svojim sposobnostima, Karlos Gon je uspeo da spreči sigurnu propast Nissana i vrati kompaniju na staze uspeha, a za svoj rad nagrađivan je od stručne javnosti i kolega sa više titula kao što su "man of the year" ili "manager of the year".

Za Gona se sa pravom tvrdi da je svetski čovek. U njegovoj biografiji piše da je rođen 9. marta 1954. godine u mestu Poro Velho u Brazilu od roditelja Libanaca. Sa šest godina vratio se sa majkom u Liban gde je završio jezuitsku školu.

Zvanje hemijskog inženjera stekao je 1978. u Parizu. Iste godine dobija prvi posao u francuskoj kompaniji Michelin. Već 1981. postaje direktor jedne od fabrika ovog proizvođača guma, a 1984. počinje da vodi odeljenje za istraživanje i razvoj.

Godinu dana kasnije vraća se u rodni Brazil da spase južnoamerički ogranak kompanije Michelin koji u to doba bio u rasulu. Već na ovom poslu pokazuje izvanredne menadžerske sposobnosti.

U samo tri godine uprkos velikoj inflaciji uspeva da u potpuno preokrene situaciju i počne da donosi profit. Nakon što je Michelin kupio Uniroyal, Gon 1990. preuzima svernoamerički ogranak.

Novi uspon u karijeri usledio je 1996, kada se pridružuje kompaniji Renault. Kažu da ga je, već tada, dugogodišnji direktor francuskog proizvođala automobila, Lui Švajcer, oduševljen Gonovim kvalitetima odabrao za svog naslednika.

Postaje pomoćnik direktora Renaulta i šef odeljanja za istraživanje i razvoj.

Najveća prekretnica u njegovom životu dogodila se 1999. godine. Nissan koji se već godinama nalazio u dubokoj krizi tražio je pomoć. Renault je ponudio 5,4 milijardi $ (za 35% vlasništva) i Karlosa Gona na mestu generalnog menadžera.

U potrazi za bilo kakvim spasom Japanci su morali da progutaju gorku pilulu. Prvi put u istoriji stranac je došao u Japan da bi rukovodio nekom domaćom kompanijom.

Da bi spaso kompaniju Gon je morao da povuče radiklane i veoma nepopularne poteze, a kao što ćemo videti, siguran u sebe, otišao je i korak dalje. Samo tri meseca nakon njegovog dolaska pokrenu je "Nissan Revival Plan".

Između ostalog plan je podrazumevao zatvaranje pet fabrika u Japanu i otpuštanje 21.000 radnika. U tradicionalističkom Japanu takvi su potezi apsolutno neprihvatljivi i predstavljaju tabu.

Postoji samo još jedna gora stvar od otpuštanja ljudi i zatvaranja fabrika koju menadžer može da uradi u Japanu, a to je kršenje keiretsu pravila.

Keiretsu predstavlja vrstu neformalnog poslovnog udruživanja karakterističnu za Japan. Mada su pravila nepisana, veoma se strogo primenjuju. Njihovo postojanje seže daleko u prošlost i predstavlja stubove na kojima je podignuto japansko industrijsko čudo.

Japanci su naročito ponosni na ovu tradiciju koju nisu uspeli da prekinu čak ni američke okupacione snage, iako im je nakon drugog svetskog rata to bio jedan od proritetnih zadataka.

Karlos Gon je bez oklevanja prodao akcije članova keiretsua i taj novac iskoristio za vraćanje dugaova. Raskinuo je ugovore sa svim Nissanovim dobavljačima koji nisu mogli da se prilagode novim zahtevima, bez obzira na to što su mnogi proizvođači bili članovi keiretsua i što su ga nepisana pravila obavezivala da ih zadrži.

Kao konačni udarac zatvorio je sve pogone koji nisu donosili profit, a služili su za snabdevanje drugih članova keiretsua.

Osim toga, Gon je uveo i praksu da zvanični jezik komunikacije u Nissanu umesto japanskog bude engleski, a otvorio je vrata kompanije i mnogim menadžerima nižeg ranga poreklom iz Evrope i Južne Amerike.

Ove kontroverzne i dosta smele odluke bile su godinama predmet diskusija i istraživanja. Sa jedne strane, u tom trenutku doneli su mu titulu najomraženijeg čoveka u Japanu, ali su mu sa druge strane obezbedili poštovanje kolega pa čak i konkurenata.

Predsednik upravnog odbora Daimler-Chryslera, oduševljen načinom na koji je Gon branio svoj stav da apsolutno ništa ne sme da bude važnije od poslovnog uspeha i rezultata, nadenuo mu je nadimak "Icebreaker" (ledolomac).

Posle ovakvih najblaže rečeno neuobičajenih pa čak i drskih poteza koji su okrenuli protiv njega kompletnu japansku javnost, samo su rezultati mogli da spasu samouverenog Karlosa Gona. Rezultati su stigli veoma brzo i prermašili sva očekivanja.

Već 2001. godine Nissan je prijavio profit od 2,7 milijardi $. Gama modela je velikim delom obnovljena, broj platformi za proizvodnju vozila sveden je na 15, a čak 18 od 36 modela su već bili profitabilni. Vrednost Nissanovih deonica na berzi porasla je za 30% a dug je bio smanjen na 15 milijardi $.

Već u tom trenutku Gon se od neprijatelja broj 1 pretvorio u miljenika Japanaca. Čak i najveći skeptici i protivnici ostali su nemi pred ovakvim uspehom.

Ispostaviće se da je to bio tek početak neverovatnog uspona Nissana koji će, 15-ak godina kasnije, u okviru alijanse Renault-Nissan-Mitsubishi postati najveći svetski proizvođač automobila sa godišnjom produkcijom od preko 10 miliona putničkih i lakih komercijalnih vozila.

Kada je smatrao da je uspešno završio posao u Nissanu, Gon se u proleće 2017. povukao sa čela japanske kompanije, zadržavši poziciju predsednika grupacije Renault-Nissan-Mitsubishi.

Godinu dana kasnije, jedna blistava karijera - po svemu sudeći - okončana je velikim skandalom, nakon što je Karlos Gon u ponedeljak uhapšen u Tokiju.

Tako je čovek koga je magazin Forbs pre desetak godina proglasio "najvrednijim čovekom auto-industrije", aludirajući na to da zbog specifičnosti svoje pozicije godišnje prelazi avionom 250.000 km na relaciji Pariz-Tokio, i koji je u japanskim medijima slavljen kao neko ko radi "od jutra so sutra", praktično preko noći doživeo sunovrat i odlazi osramoćen, a tek se očekuje sudski raspet ove finansijske afere.

Iako najveći, Karlos Gon nije jedini čelnik neke od svetskih auto-kompanija koji je u 2018. završio iza rešetaka.

Izvršni direktor Audija, Rupert Štadler, uhapšen je u junu u okviru istrage u vezi sa za skandalom lažiranja rezultata testova emisije izduvnih gasova.

Crnu 2018. godinu za čelnike auto-industrije obeležila je i iznenadna smrt prvog čoveka kompanije FIAT Chrylsler Automobiles, Serđa Markionea, koji je preminuo krajem jula.