Nestati za 60 sekundi...

Ako znamo da Interpol potražuje oko 130.000 kradenih vozila na prostoru Balkana, a da se procenjuje da je velik deo njih u Crnog Gori, zaključak je da je, konkretno, Srbija, preplavljena automobilima ”sumnjivog” porekla. Kako? Pa, jednostavno...

Većina spomenutih vozila ne deluju kao ukradena i ima svu dokumentaciju, istina falsifikovanu, pa i sve brojeve šasije i motora, ali tek detaljan pregled pokazuje neslaganje istih i karakter vozila. Prosečan kupac se lako može dovesti u zabludu i postati vlasnik vozila za koje veruje da je potpuno legalno i neznajući da je njegov automobil u sistemu traženja neke od ”zapadnih demokratija”.

S obzirom da je period bezakonja na ovim prostorima predugo trajao i da je mnogo automobila ušlo u našu zemlju na ovaj način, kao i povezanost svih kriminalnih grupa sa pojedincima iz vlasti i policije, ne treba da čudi što se procenjuje da se dosta ukradenih vozila nalazi u flotama administracija balkanskih zemalja. Doduše, u ovome prednjače Albanija i Crna Gora, ali su i Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu potresale afere sa ministrima koji su se vozili u ”vrućim” luksuznim automobilima.

Istinite priče

Za sada, kod nas nema takvih slučajeva, ali sledeći put kad vidite kolonu crnih limuzina, kako pod rotacijama sklanjaju sve sa puta, pitajte se da li je baš svaka od njih legalno kupljena...

U ovom kontekstu, možda je najinteresantniji slučaj, koji je pre nekog vremena privukao mnogo publiciteta i doneo mnogo sramote, mladoj makedonskoj državi, a tiče se blindiranog BMW X5. Taj automobil je bio vlasništvo poznatog fudbalera Davida Beckhama i nestao je ispred porodične vile u Barseloni. Pola godine kasnije pronađen je u Skoplju, ali kao službeno vozilo za prevoz jedne od ministarki u makedonskoj Vladi.

Iako priča deluje skoro nerealno, istinita je i mnoge svetske novinske agencije su je prenele, komentarišući povezanost, oganizaciju i globalno delovanje automobilske mafije.

A situacija je još gora u zemljama koje su nastale raspadom SSSR. U pojedinim novonastalim državama ne postoji nikakva kontrola teritorije, pogotovo one uz Bliski Istok, koji je glavno tržište za ”zalutale” automobile iz Evrope.

Ukradeni u Srbiji

Ovo je pogled na automobile koji su došli iz inostranstva i trajno su se nastanili na našim prostorima ili ih samo koriste kao tranzit. Ali šta je sa vozilima koja se ukradu u Srbiji, a koja su pošteno kupljena?

U ovom slučaju, možemo primetiti dve kategorije. Prva je krađa jeftinijih vozila, najčešće Zastave, modela Yugo, 101, 128 i Florida. I ovi automobili se kradu radi rastavljanja u rezervne delove ili radi puke vožnje, što najčešće čine maloletnici. U prvom slučaju, kad primetite da vašeg voljenog ”Keca” više nema na parkingu ispred zgrade, on je već dezintegrisan do poslednjeg šrafa ili je na drugom kraju grada, bez goriva sa polupanim staklima i išaran auto-lakom kao delo maloletnih delikvenata.

Kriminalcima, koji su u ovom slučaju najčešće pojedinci, ide u korist, to što se vozila Zastave veoma lako obijaju, a lako je otvoriti prtljažnik Yuga sa novčićem ili dati kontakt na Zastavi 101 sa komadom žice. Posle toga, pokretanje vozila nije nikakav problem. ”Ekipa” koja krade Zastave predstavlja donji deo populacije automobilske mafije. Zarada nije velika kao kod skupljih i ozbiljnijih vozila, ali je odlična stepenica za ”napredak i iskustvo” u tim krugovima.

Druga kategorija je otuđenje luksuznih vozila. I ona je priča za sebe, jer ovu kriminalnu delatnost obavljaju dobro organizovane grupe, a o tome će još biti reči...

Tri pravca

Ako ikada budete napredovali u ”profesiji” automobilskog lopova, naći ćete se u okviru neke od domaćih kriminalnih grupa ili klanova. U tom slučaju, posao sa automobilima granaće se u tri pravca.

Prvi je krađa popularnijih modela sa Zapada, radi rastavljanja u delove (Golf, Astra, Passat, Vectra itd.), ”kidnapovanje” luksuznijih automobila radi otkupa (oko 10-20% od vrednosti novog vozila) i krađa skupih modela radi plasiranja u drugim (uglavnom istočnim) zemljama. U prva dva slučaja, automobil će ostati u Srbiji, da li u delovima ili ceo, dok će u trećem, završiti, najverovatnije negde u Iraku, koji je ogromno tržište ukradenih automobila, pa i ispod Kavkaza ili u Gruziji.

Najbolja ilustracija ove priče jeste najveća otkrivena i zaustavljena akcija grupe kriminalaca koja je u poslednje vreme organizovana na našim prostorima. Naime, koristeći visoke pozicije u administraciji jedne novonastale države u okruženju, ova grupa odlučila je da svoj interes potraži u krađi luksuznih terenaca jedne nemačke kompanije i njihovom izvozu u Ukrajinu. Prvi korak ka tome je bio pronalaženje kontakta u samoj fabrici, koji je odlučio da ”sarađuje”, pa je kofer u kome se nalazio lap-top sa svim kodovima, šiframa i priključcima potrebnim za startovanje i dekodiranje svakog proizvedenog primerka tog skupog terenca zamenio za kofer pun novca.

Ubrzo posle nabavke ovog ”alata”, automobili spomenute marke počeli su da nestaju po svim većim gradovima u okruženju. Iako su u policiji, smatrali da je reč o pojedinačnim i nepovezanim slučajevima, krađa istog modela je dobila dimenziju svojevrsne epidemije, toliko da se strah proširio među vlasnicima iste marke i tipa vozila. Automobili su zaključavani po garažama u strahu od krađe i uopšte bilo je tu svega...

Organizovana grupa

Imajući ”ključ” za svaki primerak, kriminalci su se toliko osilili da su krali nove i neisporučene primerke tog modela koje su našli na parkingu dilerskih kuća! Pored unezverenih i sve brojnijih oštećenih vlasnika i bespomoćne policije, u priču su se umešali i predstavnici fabrike, ozbiljno zabrinute brojem nestalih vozila, kao i opasnošću za reputaciju kuće.

Iako su automobili nestajali u više zemalja, veoma brzo su bivali isporučeni ”kupcima” na Istoku i pored rigorozne kontrole na graničnim prelazima. Pitate se kako? Jednostavno. Ova organizovana grupa je imala svoje ljude u policijama svih zemalja u kojima je ”operisala” i to pojedince koji su radili na informacionim sistemima i bazama podataka. Kada bi jedan od ukradenih automobila krenuo put Ukrajine, ”kontaktu” bi bilo javljeno tačno vreme i granični prelaz preko kog će automobil preći. Usledilo bi ”suspendovanje” poternice za tim vozilom iz glavnog kompjutera, taman toliko da automobil napusti teritoriju te zemlje. Zbog toga ni jedan automobil nije otkriven na granici, jer policija u momentu njihovog prelaska i kontrole nije imala nikakve podatke...

Ipak, i pored vrsne organizacije i perfektnog planiranja svake krađe, ova grupa je završila iza rešetaka, a nakon razbijanja lanca, u jednoj podzemnoj garaži u Novom Sadu, otkriveno je 18 primeraka tih SUV modela koji su svi vraćeni vlasnicima. A to je samo jedan deo kontingenta koji su ovi ”biznismeni” izvezli. Postoji, naravno i onaj koji nikad neće biti vraćen...

Ova priča na najbolji način pokazuje stepen organizacije, tehničku verziranost, povezanost i nezaustavljivost auto mafije. Sa druge strane, ona pokazuje i potkupljivost policijskih struktura zemalja u regionu, što se u ovim slučajevima pojavljuje kao velik problem.

Nema mirnog sna

Stoga, ako se stavimo u ulogu vlasnika automobila u Srbiji, videćemo da niko nije siguran i stalno može biti meta automobilskog kriminala. Populacija koja ima vozila Zastave može da strahuje od nestanka svog automobila, da li kao rastavljenog u delove ili kao ”poligon za provod” i vožnju mladih vandala. Sa druge strane, vlasnici luksuznijih automobila ne znaju da li će njihov auto završiti u Kirgiziji ili će morati da spreme koju desetinu hiljada evra da bi ga ponovo videli...

Praktično, niko ne može mirno da spava. Doduše, relativan mir kupuju razni sigurnosni sistemi, fizičke i elektronske zaštite od kojih se ni jedan nije pokazao dovoljno dobar da bi sprečio ambiciozne lopove od otuđenja vozila. Na sve to dolaze i mogućnost krađe pojedinih delova, kao na primer felni, retrovizora ili obijanje zarad otuđenja audio-uređaja ili nekih drugih vrednih stvari koje se zateknu u vozilu. A o vandalizmu i namernim oštećenjima, ovoga puta nećemo.

Od momenta kad iz njega izađete, pa čak i kad ste u njemu, vaš automobil postaje meta brojnih kriminalaca sa najrazličitijim pobudama, od kojih nekom treba CD-player, nekom felne, nekom motor, a neko bi samo hteo novac za otkup... Ne bi hteli da nikom izazovemo paranoju, ali možda bi najbolje bilo citirati poznatog glumca Nicolasa Cagea u popularnom filmu ”Gone in 60 seconds” koji daje odličan savet svim vlasnicima rečima: ”Čuvajte vaš automobil, inače će nestati za 60 sekundi...”

Zločin i kazna

Iako bi se velika većina oštećenih vlasnika vozila, najradije sama obračunala sa lopovima, i to bez prisustva svedoka, što bi možda i smanjilo stopu kriminala, zakon se mora poštovati. Nažalost, Krivični Zakonik Republike Srbije, krađu vozila definiše kao ”neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila”, prema članu 213. Ali, ta pravna regulativa je recidiv starih vremena kada su se automobili krali samo da bi se vozili dok ima goriva i dok je automafija bila nepostojeća kategorija.

Maksimalno zaprećena kazna je, u ovom slučaju, 5 godina zatvora i to sa svim otežavajućim okolnostima. Osim toga, ovo krivično delo se ne ubraja u odredbe zakona koji reguliše organizovani kriminal, što je prilično paradoksalno, jer zna se da su automobilski lopovi uz kriminalce koji se bave narkoticima, najorganizovaniji u svakom podzemlju.

U praksi, teško, pa i nemoguće je dokazati, postojanje organizacije i onda se tako izriču uglavnom manje kazne od oko 2 do 3 godine zatvora...

Piše: V. Herbez, Vrele Gume