Sve što ste želeli da znate o gumama (2. deo)

Izvor: Polovni automobili

U prvom delu priče o automobilskim gumama bavili smo se uglavnom tumačenjem oznaka na pneumaticima, a sad prelazimo na tipove i vrste guma. Ali, pre svega toga biće reči o polovnim pneumaticima.

Da li je opasno voziti stare gume?

U većini zemalja ne postoji zakonska regulativa kada je u pitanju rok trajanja, to jest starost guma, ali većina proizvođača, kao i nadležnih zakonodavnih tela preporučuje 6 godina kao granicu starosti kad su nove gume u pitanju, pod uslovom da su za to vreme bile uskladištene na pravilan način.

Da li kupiti polovne pneumatike?

Ne – zato što ne znate šta su sve „preživeli“, u kakvim uslovima su voženi, koliko su kilometara prešli... Kolika god da je ušteda, ne isplati se. Uostalom, prethodni vlasnik ih nije odbacio bez razloga.

Zimske, letnje, all-season?

Da odmah razjasnimo - razlika između zimskih i letnjih guma nije samo u dubini i vrsti šare, već i u materijalu od koga su napravljene.

Oznaka M+S (MS ili M&S), na boku gume u stvari ne označava ni zimsku gumu, ni gumu za sve sezone, već samo geometriju šare. Za ovaj „nesporazum“ su krivi i proizvođači guma i razne institucije i mediji. Krenimo redom.

Slovo M označava reč „mud“ na engleskom, odnosno blato na srpskom, a slovo S označava „snow“, to jest sneg na srpskom. Stoga bi bilo logično da se gume sa ovom oznakom smatraju zimskim gumama. Ipak, kao što smo već rekli, to nije baš tako jednostavno.

Čak i zakon u našoj i drugim državama gume sa oznakom M+S (MS ili M&S) prepoznaje kao gume za zimu i možete ih slobodno koristiti za zimsku sezonu – ukoliko vas policija zaustavi kada ih koristite po snegu i ledu, smatraće se da imate zimske gume.

Međutim, prave zimske gume su napravljene od mekše smeše, koja zadržava dobre karakteristike i kada temperatura ode daleko ispod nule, pri čemu karakteristična duboka šara pomaže da „kopaju“ kroz sneg i bolje „grebu“ po ledu.

Prave zimske gume ćete prepoznati po tome što pored oznake M+S (MS ili M&S) na boku imaju i znak planine sa tri vrha i snežne pahuljice u njoj.

Sa druge strane, letnje gume su izrađene od mešavine koja se odlično ponaša pri visokim temperaturama, ali se zato zimi stvrdnu i veoma loše koče i skreću čak i na apsolutno suvom asfaltu pri niskim temperaturama.

Pored toga, „all-season“ pneumatici, koji su predviđeni za sva godišnja doba, prave kompromis sa različitim zahtevima. Problem je u tome što ne znate kakav je kompromis napravljen, pa će se jedni dobro ponašati leti, a lošije zimi i obrnuto.

Pokušajte da na internetu ili u renomiranim časopisima nađete testove ovakvih pneumatika, kako biste videli kakve su ocene dobili na testiranjima u različitim uslovima, uključujući i kočenje na vlažnom i suvom asfaltu pri niskim i visokim temperaturama i slično.

Drugim rečima, kada kupite „all-season“ gume, one će na boku imati M+S (MS ili M&S) oznaku, što znači da ih zakon priznaje kao zimske gume, možete da ih vozite i leti, ali u stvari ne znate kakve su im karakteristike na različitim podlogama pri različitim temperaturama. Mogu li zimske gume da se voze leti?

Zakon kaže da mogu, zdrav razum kaže suprotno. Jednostavno, brže se troše, lošije koče, lošije se ponašaju u krivinama, „ispeku se“ (menja se struktura materijala), troši se više goriva...

Šta znači to „sedamnaestice“, „osamnaestice“ i slično?

Ti izrazi se odnose na prečnik felne u inčima na koju se guma montira, odnosno nominalni unutrašnji prečnik gume. Međutim, i dalje ne znamo širinu felne i gume, kao ni profil gume, to jest njen spoljašnji prečnik. Dakle, kada vam neko kaže da je stavio „sedamnaestice“ na auto, u stvari vam nije mnogo rekao...

Promena dimenzija pneumatika

Najbolje je držati se dimenzija pneumatika koje preporučuje proizvođač, a obično uz isti motor kod određenog modela možete dobiti više dimenzija točkova. Ako se držite tih opcija, problema neće biti.

U slučaju da odlučite da se „poigrate“, idealno bi bilo da, bez obzira na širinu novog točka, njegov prečnik ostane isti, to jest, da se ne promeni zbir prečnika felne i visine bočnog zida pneumatika. Drugim rečima, neka felna bude veća, ali zato neka guma ima niži profil.

Inženjeri su s razlogom odredili kakvi točkovi su prihvatljivi za određen automobil, kako bi bili u skladu sa karakteristikama motora (snaga i obrtni moment, kao i u kojem rasponu obrtaja se „isporučuju“), prenosnim odnosima menjača, oslanjanjem i upravljačkim sistemom, prostorom ispod blatobrana...

Dakle, ne smemo se voditi samo mogućnošću da se novi komplet guma-felna fizički uklapa na predviđeno mesto. Treba povesti računa i o prostoru za kočnice, kao i o karakteristikama same felne.

Kolike tolerancije većeg prečnika točka su prihvatljive?

Neki kažu da je 3% granica koju ne treba prelaziti, dok drugi misle da promena prečnika točka do 5% neće predstavljati problem. U svakom slučaju, trudite se da razlika bude što manja.

Ovde treba imati u vidu i da savremeni automobili sa mnoštvom elektronskih sistema koji utiču na bezbednu vožnju obično imaju predefinisane zamenske dimenzije, a ukoliko se ode van tih dimenzija, senzori koji šalju podatke kompjuteru mogu da dobiju pogrešne podatke, što može da poremeti rad tih elektronskih sistema.

Kalkulator za promenu dimenzija

Screenshot

Na internetu možete da nađete brojne kalkulatore uz pomoć kojih možete da vidite koliko će se promeniti ukupan prečnik točka ako promenite samo gume i ostavite stare felne. Jedan od njih je dostupan na ovom linku.

Upišite dimenzije pneumatika koje imate i dimenzije onih koje želite da montirate na iste felne – kalkulator će vam dati razne podatke, kao što su:

1. razlika između spoljašnjeg prečnika stare i nove gume u centimetrima i procentima

2. promena visine vozila

3. razliku između stvarne brzine i brzine prikazane na brzinomeru.

Možete na Internetu da nađete i mnogo drugih kalkulatora, koji uključuju i dimenzije felni, od vrlo jednostavnih, do vrlo detaljnih. Takođe, na sajtu www.internet-prodaja-guma.com (preko koga se mogu nabaviti sve moguće vrste pneumatika) postoji pretraga guma prema modelu automobila, tako da možete lako da nađete fabrički preporučene dimenzije za svoje vozilo. Šta ako preteram sa promenom dimenzija?

Posledice mogu biti razne i zavise od mnogo faktora. Možda će:

1. auto imati nestabilno i nepredvidivo ponašanje u krivinama i prilikom oštrijih manevara

2. auto imati lošije ubrzanje, naročito ako ima slabiji atmosferski motor (bez turbo punjača)

3. potrošnja goriva porasti

4. guma dodirivati neke tačke ispod blatobrana prilikom punog namotavanja volana ili prelaska preko većih neravnina.

Mogu li gume različite širine na istu felnu?

Mogu, ali pošto je ta tema relativno komplikovana, ostavićemo je za neki drugi tekst, u kojem govorimo upravo o felnama i njihovom kombinovanju sa pneumaticima različitih dimenzija.

Period „uhodavanja“ novih pneumatika?

Kada sebe počastite novim kvalitetnijim gumama, nemojte odmah da pojurite na neki napušten put kako biste pri punom gasu osetili razliku u odnosu na stare. To je najbolji recept da se slupate.

Novi pneumatici imaju površinski sloj koji treba da se skine pri umerenoj vožnji i tek tada dobijaju svoje pune karakteristike – ovaj period „uhodavanja“ može da potraje i par stotina kilometara. Zaključak

U ova dva teksta pokrili smo samo ono najvažnije – o gumama mogu da se napišu (i napisane su) čitave knjige, a pritom proizvođači konstantno uvode nove tehnologije, interne standarde, materijale i slično. Ipak, ukoliko smatrate da smo nešto nedovoljno jasno ili dvosmisleno objasnili, svaki komentar i kritika su dobrodošli.