Zašto je Švedska najbezbednija zemlja za vožnju?

Slike smrskanih automobila, razbijenih vetrobrana i vozila hitne pomoći koja hitaju na mesto nesreće prisutne su u celom svetu. Ali najređe su u Švedskoj. Šta je to što je specifično za Švedsku kada je u pitanju drumski saobraćaj?

Ova skandinavska zemlja, odakle je i marka Volvo koja je sinonim za bezbednost u vožnji, usvojila je 1997. politički plan "Vision Zero" čiji je krajnji cilj automobilski saobraćaj bez ljudskih žrtava.

Program itekako daje rezultate jer po podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2010. u Švedskoj su na putevima poginule tri osobe na 100.000 stanovnika.

Poređenja radi, na nemačkim putevima, koji se po svetskim standardima smatraju vrlo bezbednim, život izgubi 4,7 ljudi na 100.000 stanovnika. U Srbiji je taj odnos 2010. iznosio 8,3/100.000.

Najvažnije načelo švedske saobraćajne politike jeste da je ljudsko zdravlje ispred potrebe da se ostvari mobilnost stanovništva i drugih ciljeva sistema drumskog saobraćaja.

Konačni cilj, koji bi trebalo ostvariti do 2020. godine, je spuštanje broja žrtava na putevima na nulu.

Foto: Volvo

U poređenju sa ostalim zemljama, tempo putovanja švedskim saobraćajnicama je opušteniji.

Razlog je jednostavan, kaže stručnjak za bezbednost saobraćaja na putevima, Anders Lie, "ako nešto pođe po zlu, sporijega manje boli".

Na putevima izvan naseljenih mesta ograničenje brzine je 80 km/h, a na autoputevima 120 km/h, iako retko ko vozi brže od 110.

Švedska je poznata i po velikom broju "zamki" za prebrze vozače. Širom zemlje postavljeno je 1500 kamera koje kontrolišu brzinu vozila.

Lie priznaje da ih je u svakom trenutku uključena otprilike samo desetina.

"Oslanjamo se na poverenje između vozača i ostatka društva. Retki su oni koji su spremni da prekrše zakon", dodaje.

Sve dok vozači poštuju ograničenje brzine, većina kamera beleži njihovu brzinu zbog statistike, a ne zbog kažnjavanja. Ako se prosečna brzina kretanja vozila na nekoj saobraćajnici poveća, prekršitelji će početi da dobijaju kazne sve dok se prosečna brzina ponovo ne vrati u normalu.

A kazne su visoke - od 150 do 250 eura.

"Ne izdajemo mnogo kazni", kaže Lie. Švedska država ih, naime, ne smatra izvorom budžetskih prihoda.

Foto: Volvo

Svaku nesreću sa ljudskim žrtvama analiziraju stručnjaci i nastoje da utvrde šta ju je tačno uzrokovalo i kako je došlo do povreda.

Posljednjih godina Švedska je mnogo uložila u svoje puteve.

"Mi smo velika, ali retko naseljena zemlja i zato ne možemo trošiti onoliko koliko, na primer, troši Nemačka na svoje autoputeve", kaže Lie.

Na putevima izvan naseljenih mesta između saobraćajnih traka postavljene su fizičke barijere koje je mnogo teže preći nego običnu belu liniju. Samo ta mera smanjila je broj nesreća za 90%.

U svakoj petoj saobraćajnoj nesreći u Švedskoj učestvovao je neko ko je konzumirao alkohol.

Zato je 90.000 autobusa, kamiona i taksija opremljeno takozvanim "alkoholnim bravama", što znači da vozač ne može da pokrene vozilo pre nego što dune u nju. Pokaže li se da u dahu ima alkohola, vozilo je nemoguće "upaliti".

Dopuštena količina alkohola u krvi je 0,2 promila. To je čaša piva.

"To je jasan znak celom društvu", rekao je Lie. "Ili piješ ili voziš".

Izvor: B92, poslovni.hr