Zašto je poskupelo obavezno osiguranje

Nemamo precizne podatke o poskupljenju, ali u proseku je reč o poskupljenju od nešto preko 20%. Naglašavamo da se ovo ne odnosi na kompletnu cenu registracije, već isključivo na obavezno osiguranje.

Cena obaveznog osiguranja se određuje na osnovu snage motora i premijskog stepena. Država je odredila minimalne cene, a osiguravajuće kuće su slobodne da formiraju svoje cene iznad minimalne.

Pošto su mnogi vozači već ogorčeni ozbiljnim rastom cena goriva, pa im je ovo poskupljenje predstavlja so na ranu, obratili smo se "Udruženju osiguravača Srbije" kako bismo saznali zbog čega je poskupelo obavezno osiguranje.

Prenosimo odgovor u celosti

"Osnovni razlog poskupljenja polise osiguranja od autoodgovornosti jeste rast cene rezervnih delova, uslovljen inflacijom na svetskom nivou. Tu je i rast cena usluga transporta i procene štete, a značajna stavka koja je uticala na poskupljenje su i više cene radnog časa u servisima jer su cene kod nas dostigle cene koje su aktuelne u najrazvijenijim evropskim državama", kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

"Ukupna situacija na tržištu automobila se nepovoljno odražava na poslovanje društava za osiguranje u delu AO. Sa jedne strane, proizvode se sve sofisticiranija i skuplja vozila, pre svega električna, koja su podložnija oštećenjima, dok sa druge strane imamo evidentan skok cene polovnih vozila na tržištu, koja su reper za određivanje naknade šteta na vozilima", dodaje Jovanović.

On naglašava i da je prethodni put cena polise osiguranja od AO promenjena 1. jula 2014. godine. Od tada do danas, zabeležena je inflacija, merena indeksom rasta potrošačkih cena, od 20,68%.

Sa druge strane, u 2019. godini imali smo promenu bonus/malus sistema u delu povećanja bonusa, sa 10 na 15 za drugu i sa 15 na 25% popusta za prvu premijsku grupu.

Jovanović kaže i da su na rast cene osnovne polise osiguranja uticali i međunarodni faktori, ako tako možemo da ih nazovemo.

"Naša obaveza i uslov da budemo deo jedinstvenog tržišta EU, jeste formiranje kapitala koji mora da bude iznad postojećeg odnosno onog koji obezbeđuje isključivo ispunjenje minimalnih zakonskih zahteva. To će biti veliki izazov u uslovima liberalizacije tržišta. Iskustva zemalјa regiona pokazuju da liberalizacija gotovo po pravilu dovodi do drastičnog pada premije osiguranja od autoodgovornosti. U takvim uslovima ne može se računati na jačanje pozicije kapitala i solventnosti, već se u takvu fazu mora ući sa već pripremlјenim snažnim fondovima",objašnjava Jovanović.

Foto: Robert Crum/Shutterstock

Generalni sekretar UOS kaže i da ne treba zaboraviti dalje povećanje limita za naknadu šteta koje propisuje Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. To je kontinuiran proces koji podrazuma postepeno povećanje limita za naknadu šteta.

"Od momenta kada su aktuelni limiti po jednom saobraćajnoj nezgodi stupili na snagu, do danas, došlo je do rasta naknada za isti tip povreda od oko 20%. Taj rast biće nastavljen kako se limiti budu povećavali i prilagođavali EU. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su zbog veće frekvencije srpskih vozila po inostranstvu, naša društva izložena povećanom riziku naknade šteta koje su pričinjene u drugim državama i to po limitima države nastanka nezgode koji su višestruko veći od domaćih kriterijuma", kaže Jovanović.

Dodaje da su tu i države, poput Francuske, Belgije, Luksembura, skandinavskih država i Velike Britanije, koje imaju neograničene limite. Domaća društva za osiguranje se od ekstremnih šteta uglavnom štite ugovorima reosiguranja, koji zbog stalnog rasta limita i sve većeg broja šteta iznad samopridržaja postaju sve skuplјi.

Obrazlažući nove cene polise AO, Jovanović podseća i na odluku Saveta biroa zelene karte da sve zemlјe članice, uklјučujući i Srbiju, od 1.1.2021. preuzmu plaćanje za sve štete pričinjene vozilima registrovanim u zemlјi i do tri meseca po isteku registracije.

"Do izmene propisa garancija je važila do momenta dok je vozilo registrovano. To će dovesti do radikalnog skoka broja i iznosa šteta sa međunarodnim elementom. Te štete pašće direktno na teret Udruženja osiguravača Srbije koje obavlјa funkciju biroa zelene karte, odnosno posredno na domaće osiguravače koji učestvuju u finansiranju", objašnjava Jovanović. Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević