Kina: Otvoren najduži most na svetu

Ovaj most na 5.000 stubova, koji povezuje kinesku luku Ćingdao i ostrvo Huangdao, širok je 35 metara, a u njegovu konstrukciju ugrađeno je 2,3 miliona kubnih metara betona i 450.000 tona čelika, dovoljno za gradnju gotovo 65 Ajfelovih tornjeva.

Cela struktura se zapravo sastoji od dva mosta koji idu paralelno i 174 puta su duži od čuvenog londonskog Tauer bridža. Kineski Đijadžou ima niz petlji kojima će prolaziti 30.000 vozila dnevno, procenjuju stručnjaci.

Oko 10.000 ljudi, podeljenih u dva tima, radilo je četiri godine na izgradnji ovog mosta dugačkog kao maratonska staza. Krenuli su sa suprotnih strana i susreli se na sredini još u decembru 2010. godine.

„Kompjuterski modeli i proračuni su bili savršeni, ali ne možete se opustiti dok ne spojite obe strane. Čak i odstupanje od nekoliko centimetara bilo bi katastrofa”, preneli su kineski mediji mišljenje glavnog konstruktora ovog mosta. Posle pedantnih testiranja nosećih konstrukcija i tunela koji idu ispod mora, most Đijadžou dobio je dozvolu za puštanje u saobraćaj.

Moći će da izdrži zemljotrese jačine do 8 stepeni Rihterove skale, najjače tajfune, kao i udare brodova težine i do 300.000 tona.



Pre izgradnje Đijadžoua, najduži prekomorski most u Kini bio je Dongha, dug 32 kilometra. On prelazi preko zaliva Hangdžou i povezuje kopneni deo Šangaja i luku Jangšan, jednu od najvećih kontejnerskih luka u svetu. I najduži železnički most na svetu takođe se nalazi u Kini. Zove se Danjang i dugačak je neverovatnih 164 kilometra.

Kinezi su ponosni i na čelični arkadni most najduži na svetu – Lupu u Šangaju. Njegov luk od 550 metara za 32 metra duži je od luka mosta „Nju river Džordž” u Zapadnoj Virdžiniji u SAD. U izgradnji Lupua korišćena je veoma komplikovana i kombinovana tehnologija nosećih kablova, luka i suspenzije. Ime mosta predstavlja skraćenicu imena dva šangajska okruga koja povezuje – Luvan na severnoj obali i Pudong na južnoj.

Kinezi, inače, imaju strahopoštovanje prema mostovima, kao da su svi odreda čitali Ivu Andrića: „Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije bolje i vrednije od mostova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo”.

Prvi kineski mostovi bili su nalik dugačkim klupama od drveta. Napredak u tehnologiji omogućio je gradnju drvenih mostova, najčešće na kamenim stubovima. Most Džaodžou, u provinciji Hebei, slovi za „prvi kameni most u drevnoj Kini” i najbolje je očuvan kameni lučni most u svetu koji je i danas u upotrebi.



Izgrađen u sedmom veku, poznat je i po nazivu Anji, koje mu je dao car Džezong iz dinastije Song, a znači bezbedan život i pomoć ljudima. U istoriji dugoj oko 1.400 godina, most Džaodžou prolazio je s manjim oštećenjima brojne katastrofe – najmanje 10 poplava, 8 ratova i niz zemljotresa.

„Preko reke Lugou nalazi se veličanstveni kameni most, toliko dobar zaista da ima svega nekoliko sličnih u celom svetu”, svojevremeno je zapisao Marko Polo u svom dnevniku tokom putovanja kroz Kinu. Most Lugou, kasnije nazvan po Marku Polu, nalazi se 15 kilometara jugozapadno od Pekinga.

Izgrađen 1193. godine, ovaj most dug je 235 metara i ima 11 lukova. Njegova ograda napravljena je od dva reda figura lavova, isklesanih u belom mermeru. Pekinžani vole da kažu da lavova ima previše da bi ih brojali.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najduži most preko mora do sada se nalazio u SAD, u Luizijani. Ovaj američki most danas je kraći od Đijadžoua za nešto više od četiri kilometra.

Ali, ako se obistine najave kineskih konstruktora, Đijaodžou će za pet godina izgubiti titulu najdužeg prekomorskog mosta na svetu. U planu je izgradnja novog od 48 kilometara, koji će povezivati južnu kinesku provinciju Guangdong s Hongkongom i Makaoom. U ovaj projekat biće uloženo 10 milijardi dolara.

Kineski poduhvati s mostovima su neimarske igre bez granica.

Izvor - PolitikaOnline

Prikazana emisija o mostu na Adi