Kako sačuvati živote pešaka?

Proizvođači automobila godinama su bili fokusirani isključivo na bezbednost vozača i putnika u automobilu, dok je zaštita pešaka bila zanemarena.

Međutim, poslednjih godina situacija se značajno promenila u korist pešaka, pa se o njihovoj bezbednosti vodi više računa nego ranije.

Najpre su proizvođači počeli da dizajniraju prednji deo automobila tako da u slučaju kontakta sa pešakom njegove povrede budu što manje.

Branik i maska hladnjaka postali su fleksibilniji ne samo da bi se minimizovala sitna oštećenja prilikom parkiranja vozila, već i da bi se sačuvali životi onih koji se nađu na udaru automobila.

Foto: EuroNCAP

Nakon toga, pojedini proizvođači su osmislili mehanizam koji izdizanjem zadnjeg dela haube, u slučaju da je udarac u pešaka neizbežan, sprečava njegov kontakt sa vetrobranskim staklom i teže povrede.

Neke kompanije, kao što su Volvo i Jaguar - Land Rover, čak su počele da ugrađuju i vazdušne jastuke za pešake.

Evolucija sistema za zaštitu ove kategorije učesnika u saobraćaju rezultirala je sistemima asistencije koji imaju za cilj da do kontakta sa vozilom uopšte i ne dođe, pa mnogi proizvođači automobila u svojoj ponudi već imaju tehnologije za detekciju i sprečavanje udara pešaka.

Nezavisna organizacija koja ispituje bezbednost novih modela automobila na evropskom tržištu, EuroNCAP, odlučila je da uvede poseban test kojim će se utvriditi koliko su ovakvi sistemi zaista efikasni.

Krajnji cilj je da se proizvođači nateraju da ih uvrste u standardnu opremu svojih modela i da ih vremenom usavrše.

Foto: EuroNCAP

EuroNCAP je u svom testu predvideo tri scenarija.

Prvi uključuje pešaka koji pretrčava put brzinom od 8 km/h, dok se automobil kreće brzinama od 20 do 60 km/h.

U drugoj verziji testa, osoba koja prelazi ulicu hoda brzinom od 5 km/h, a brzina kretanja vozila je takođe 20-60 km/h.

Trećim scenarijom obuhvaćeno je dete-pešak koje istrčava na put između parkiranih vozila, tako da ga sistem detektuje nešto kasnije nego kada parkiranih automobila tu ne bi bilo.

Foto: EuroNCAP

Da bi određeni model automobila dobio dobru ocenu, sistem mora da bude u stanju da zaustavi vozilo pre nego što udari pokretnu test-lutku pri brzinama do 40 km/h.

Osim toga, uređaj za prevenciju udara treda da uspori automobil koji se kreće 40-60 km/h u dovoljnoj meri da se njegova brzina smanji ispod 40 km/h u trenutku kontakta, kako bi pešak imao šansu da preživi udarac.

Istraživanja pokazuju da je smrtnost pešaka, biciklista i motociklista (koji spadaju u najranjivije kategorije učesnika u saobraćaju) na evropskim putevima značajno smanjena u poslednje dve decenije.

I pored toga, prema podacima iz 2014. godine, od 26.000 poginulih u saobraćajnim nesrećama u Evropi, 47 odsto pripada jednoj od ove tri grupacije.

EuroNCAP navodi da je najveći problem zakasnela reakcija vozača, zbog čega su i uvedeni autonomni sistemi kočenja u novim modelima automobila.

Ovi sistemi koriste laserske senzore, radare i kamere, kako bi na vreme otkrili pešaka ili neku drugu prepreku na putu i bezbedno zaustavili vozilo ili koliko-toliko smanjili brzinu ako je udar neizbežan.

EuroNCAP sprovodi ispitivanja u cilju zaštite pešaka još od 1997, a testovi su od tada stalno unapređivani. Ubrzo su proizvođači počeli da dizajniraju prednji deo automobila tako da se povrede pešaka minimizuju.

Testovi sistema autonomnog kočenja započeli su 2013, ali do sada je ocenjivana samo sposobnost sprečavanja sudara dva automobila a ne i izbegavanja kontakta sa pešakom.

Pogledajte kako izgleda novi test sistema za prevenciju udara pešaka: