Skupi izborni porazi; Ove stranke će morati da vrate novac državi – poznato i do kad

Reč je o iznosima koji u pojedinim slučajevima mogu dostići i nekoliko stotina hiljada evra, dok će država, ukoliko novac ne bude vraćen u predviđenom roku, moći da aktivira izborna jemstva koja su politički akteri položili prilikom kandidovanja.

Za finansiranje izborne kampanje iz državnog budžeta izdvojeno je ukupno 12,5 miliona evra.

Liste koje nisu osvojile najmanje jedan odsto glasova, odnosno 0,2 odsto kada je reč o manjinskim listama, dužne su da vrate sredstva koja su dobile, dok je rok za vraćanje novca 30 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.

Ko će morati da vrati novac državi

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, obaveza vraćanja budžetskih sredstava odnosi se na političke liste koje nisu dostigle propisani izborni prag za zadržavanje novca namenjenog kampanji, pri čemu se uslovi razlikuju u zavisnosti od toga da li je reč o manjinskim ili nemanjinskim listama.

Za nemanjinske liste granica je jedan odsto osvojenih glasova, dok je za liste nacionalnih manjina predviđen znatno niži prag od 0,2 odsto.

Prema izbornim rezultatima, među listama koje su ostale ispod propisanog praga nalaze se:

• Autentična desnica Miloša Jovanovića
• Lista Bogoljuba Karića
• Evropska Srbija Marinike Tepić i Zdravka Ponoša
• Alternativa za Srbiju Vladimira Gajića

Međutim, obaveza vraćanja novca ne odnosi se automatski na svaku listu koja je ostvarila slab izborni rezultat, već isključivo na one političke aktere koji su prethodno koristili sredstva iz državnog budžeta za finansiranje kampanje.

Za kampanju izdvojeno 12,5 miliona evra: Kako je novac raspoređen

Za finansiranje izborne kampanje država je izdvojila ukupno 12,5 miliona evra, a sredstva su političkim listama raspoređivana prema unapred utvrđenim pravilima, kako bi učesnici izbornog procesa imali mogućnost da deo troškova kampanje pokriju iz javnih izvora.

Od ukupnog iznosa, 40 odsto bilo je namenjeno ravnomernoj raspodeli među listama koje su se prijavile za budžetsko finansiranje, dok je preostalih 60 odsto raspoređivano političkim akterima koji su osvojili poslaničke mandate, srazmerno njihovom broju.

Pored državnih sredstava, političke stranke kampanje mogu da finansiraju i iz drugih zakonom dozvoljenih izvora, uključujući donacije građana i sredstva svojih članova.

"Cifra od 12 miliona evra je nešto što država daje svim listama koje su se prijavile proporcionalno, kako bi imali sredstva da ravnopravno učestvuju u kampanji. Ali, naravno, tu su donacije građana, članova stranke", rekao je za Blic TV Aleksandar Jerković, programski direktor odbora za kontrolu i opservaciju.

Rok za vraćanje novca 30 dana

Političke liste koje nisu ispunile zakonske uslove za zadržavanje budžetskih sredstava imaju rok od 30 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora da novac vrate u državnu kasu.

Kako bi se obezbedilo izvršavanje ove obaveze, pojedini učesnici izbora prilikom kandidovanja položili su izborno jemstvo, koje može biti u obliku novčanog depozita, bankarske garancije ili hipoteke na nepokretnosti.

Ukoliko lista ne vrati novac u predviđenom roku, država ima mogućnost da svoja potraživanja naplati upravo iz položenog jemstva.

Istovremeno, činjenica da je određena politička lista bila oslobođena obaveze polaganja izbornog jemstva ne znači da je oslobođena i obaveze vraćanja budžetskih sredstava, ukoliko nije ostvarila zakonom propisan izborni rezultat.

Agencija za sprečavanje korupcije kontroliše finansiranje

Kontrolu finansiranja izbornih kampanja, uključujući proveru izveštaja o prihodima i rashodima političkih subjekata, sprovodi Agencija za sprečavanje korupcije, koja će utvrđivati i da li su učesnici izbora izmirili svoje obaveze prema državnom budžetu.

Time će biti poznato ne samo koje političke liste moraju da vrate dobijena sredstva, već i da li je novac uplaćen u predviđenom roku, odnosno da li će u pojedinim slučajevima država morati da posegne za instrumentima obezbeđenja kako bi naplatila svoja potraživanja.