Cene rastu; Obaraju se rekordi: Za kvadrat novog stana u Novom Sadu plaćeno više od 4.500 evra

Iako ova cifra predstavlja gornju granicu tržišta za luksuzne objekte, prosečne vrednosti pokazuju umereniji ali stalan rast, koji traje poslednje četiri godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda Srbije. Specifičnost za kraj 2025. godine u Novom Sadu je podatak da je prosečna cena starogradnje (2.325 evra kvadrat) prestigla prosek novogradnje (2.312 evra kvadrat). Ovo ukazuje na to da su gotovi, useljivi stanovi na kvalitetnim lokacijama trenutno na većoj ceni od objekata u izgradnji.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova – 1,4 milijarde evra.

Prosečna cena starogradnje 2022 godine za posldnji kavrtal iznosila je 1.810 evra, dok je novogradnja bila znatno pristupačnija, s prosekom od 1.643 evra i maksimalnim iznosom koji nije prelazio 3.510 evra. Već tokom 2023. godine zabeležen je umeren rast, pa su stari stanovi dostigli prosek od 1.935 evra, a novi 1.890 evra po kvadratnom metru. Prekretnica se dogodila krajem 2024. godine, kada su obe kategorije nekretnina prvi put prešle granicu od dve hiljade evra, krećući se u rasponu između 2.057 i 2.089 evra.

jd8/Shutterstock

Najnoviji podaci za 2025. godinu pokazuju da tržište ne gubi zamah, uz godišnji skok cena od oko 11 do 12 procenata. To je dovelo do situacije u kojoj prosečne cene u obe kategorije prelaze 2.300 evra, pri čemu je starogradnja sa 2.325 evra trenutno skuplja od prosečne novogradnje, koja iznosi 2.312 evra. Ipak, dok proseci ostaju relativno blizu, ekstremne vrednosti u novogradnji pokazuju najveće raslojavanje, nudeći kvadrate od početnih 1.000 pa sve do pomenutih 4.556 evra za luksuzne objekte. Iako su cene na istorijskom maksimumu, broj realizovanih prodaja u novogradnji je opao sa 824 u 2024. godini na 566 u 2025. godini. S druge strane, minimalne cene u novogradnji i dalje se mogu naći od 1.000 evra po kvadratu, što pokazuje da na tržištu postoji veliki raspon cena, u zavisnosti od lokacije i opremljenosti zgrade.

262,2 miliona evra uloženo u Novom Sadu

U poslednjem kvartalu prošle godine u Novom Sadu je vrednost tržišta nepokretnosti 262,2 miliona evra. Najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u četvrtom kvartalu 2025. godine dostavljenih od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije Grada Novog Sada i opština: Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin i Titel) – 3.167.

Ukupan broj ugovora o kupoprodaji na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2025. godine u Republici Srbiji bio je 37.386, što je za 6,9 posto više nego u četvrtom kvartalu 2024. godine. Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji iznosila je 2,4 milijarde evra, što predstavlja najviši kvartalni nivo od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. Ukupan broj kupoprodajnih ugovora bio je 37.386. Od 2,4 milijarde evra, 394,8 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Najviše postignute cene

U četvrtom kvartalu 2025. godine najviše novca izdvojeno je stan vredan 1.376.602 evra, površine je 90 m2 i nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac. Na teritoriji ove gradske opštine prometovan je i najskuplji kvadrat stana u četvrtom kvartalu 2025. godine i iznosi 15.298 evra.

Na teritoriji gradske opštine Savski venac u Beogradu prodata je najskuplja kuća – za milion evra. Na Vračaru je prometovan najskuplji kvadrat poslovnog prostora – za 7.333 evra, dok je najviša ugovorena cena poslovnog prostora, od 2.750.000 evra, površine 732 m2, na teritoriji gradske opštine Stari grad u Beogradu.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova – 1,4 milijarde evra (sa učešćem od 61 posto od ukupno prometovane vrednosti). Za kuće je izdvojeno 189 miliona evra (8 posto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 176 miliona evra (7 posto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 109 miliona evra (5 posto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 73 miliona evra (3 posto od ukupne vrednosti). Kada je reč o načinu plaćanja, 14 posto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 31,8 posto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je primetan rast u odnosu na 24,4 posto iz istog perioda prošle godine.