"Road Show" stigao i u Niš - nije samo izvor jeftine radne snage

Niš je četvrti grad na mapi Srbije u kojoj se održava manifestacija "AHK Road Show" povodom 20. rođendana Nemačko-srpske privredne komore. Ambasada Nemačke, Nemačko-srpska privredna komora i nemačka organizacija "Germany Trade and Invest" (GTAI) ovu manifestaciju organizuju sa ciljem razmene informacija sa članovima i predstavnicima kompanija. Cilj je, takođe, pronaći nove, potencijalne partnere iz regiona.

Nemačko-srpska privredna komora ima preko 350 firmi pojedinačnih članica, kako nemačkih, tako i srpskih. Tih 350 firmi u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju više od 70.000 ljudi. Glavna delatnost komore je razvijanje bilateralnih odnosa, kaže direktor AHK Frank Aleter, a uveliko se razmišlja o tome koje će usmerenje rada komore biti u nekoj neposrednoj budućnosti, prenosi Deutsche Welle.

"To su uglavnom tri oblasti koje ćemo posebno kao komora podržati, unapređenje strukovnog obrazovanja, investicije i zelena ekonomija. Ono što se odnosi na strukovno obrazovanje, to je nešto što u praksi primenjuju neke firme iz Nemačke koje su ovde u Nišu ili okolini, kao što su ’Falke’ ili ’Leoni’. Što se inovacija tiče koja nas posebno zanimaju, možemo da kažemo da smo ovde na pravom mestu, u Naučno-tehnološkom parku. Nadam se da ćemo poneti sa sobom neke ideje o kojima ćemo nastaviti da razmišljamo", kaže Aleter.

Šta Srbija izvozi u Nemačku?

Savezna Republika Nemačka je već dugi niz decenija jedan od najznačajnijih spoljno trgovinskih partnera Srbije. "U poslednjih 20 godina, Nemačka je postala najznačajniji individualni spoljno-trgovinski partner, sa 2,2 milijarde evra izvoza iz Srbije ka Nemačkoj, a 3,1 milijardu evra uvoza", ističe predsednik AHK.

Takođe, Srbija spada u 40 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke, kaže korespondent za zapadni Balkan u nemačkoj organizaciji GTAI, Martin Gaber. "Jedan je od najvažnijih izvoznih partnera sa preko 50 odsto robe, dok preko 13 procenata srpskih proizvoda ide upravo u Nemačku", objašnjava Gaber i dodaje da se iz Srbije u Nemačku izvozi pre svega elektronika, voće i povrće, tekstil i odevni predmeti. Predstavnik GTAI upravo u tim oblastima vidi mogućnost da Srbija u budućnosti bude još bolji partner, posebno zato što se Nemačka u vreme korone našla pred brojnim izazovima.

"Veliki broj nemačkih preduzeća u ovom trenutku traga za novim lancima isporuke i upravo u takvoj jednoj konstelaciji se u prvi plan nameće i zapadni Balkan. S te tačke gledišta, postoji velika šansa i za ovaj region. Ima brojnih mogućnosti za uspostavljanje saradnje sa gradom Nišom i ovim regionom. Tu pre svega mislimo na oblasti kao što su automobilska, tekstilna i neke druge industrije", objašnjava Gaber.

Foto: EPA/Efe Antonio Bat

Niš – to nije samo jeftina radna snaga

Niš i niški region imaju iskustva s nemačkim kompanijama, ali ne dovoljno, smatra domaćin, Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka.

"Mi mislimo da ovde postoji veliki potencijal i posebno nam je drago što imamo priliku da članovima komore predstavimo potencijale Naučno-tehnološkog parka kao još jednog od argumenata zbog kojeg bi nemačke kompanije koje posluju u Srbiji i regionu, ali i one koje još uvek nisu tu, mogle da se odluče za poslovanje u Nišu i regionu – s posebnim fokusom na one koje su visoko tehnološke", kaže Ranđelović.

Aleksandar Milićević, direktor Regionalne privredne komore Niš koja obuhvata tri okruga takođe ističe da je Naučno-tehnološki park strateško mesto za nemačke investitore. "Moj zadatak je da pomognem našim gostima da razumeju da Niš i region od oko 720.000 stanovnika nije samo izvor jeftine radne snage i mesto za investiranje s niskim tehnološkim nivoom, već da imamo mogućnost za realan razvoj tehnoloških procesa u fabrikama i da je to mesto za investicije iz visoke tehnologije. To se već dešava, ali to jeste proces i pokušaćemo da ga maksimalno ubrzamo".

Milićević naglašava da postoji i tržište, i potencijal po pitanju radne snage, ali i potencijal što se tiče obrazovanih ljudi. "To je naša velika šansa. A sve te činjenice, kao i geografski položaj, daju nam za pravo da budemo optimisti i da očekujemo da ćemo postati centar tehnologije i logistike. I globalno tržište se menja, Azija postaje sve veći kupac, a sve manje proizvođač i snabdevač drugih regiona. I to nam takođe daje šansu da mi budemo deo koji će biti određen za proizvodnju, i za snabdevanje najvećeg tržišta, a to su Nemačka, ali i Evropska unija", smatra Milićević.

Podrška ambasade Nemačke

Trgovinska razmena veoma je bitna i za ambasadu Nemačke u Srbiji. Rukovodilac privrednog odeljenja nemačke ambasade u Beogradu, Ane Kristin Piplica, ističe da je 5,3 milijarde evra razmene u 2020. godini sjajan rezultat, za koji očekuje da će nastaviti da se razvija. Ona dodaje da su, mimo ekonomske saradnje, Nemačka i Srbija partneri i u drugim oblastima, te da se mogu osloniti jedni na druge.

"Nemačka podržava Srbiju na njenom strateškom opredeljenju – da jednog dana postane članica Evropske unije. A kako bi to postala, moraju se sprovesti brojne reforme. U svim tim reformama Nemačka podržava Srbiju. Pri tom u prvom redu mislimo na pravnu državu u kojoj takođe treba da se sprovedu reforme, jer su one na neki način uslov za investitore kada žele da dođu u neku zemlju", ističe predstavnica ambasade Nemačke u Srbiji Ane Kristin Piplica.