Ogromna potražnja: Cene kuća u Leskovcu porasle i do 80%

Trgovci nekretnina kažu da se cene kuća masovno prodaju, ali i masovno kupuju pa su cene skočile i do 80 posto, a stručnjaci da je to efekat inflacije, štapmanje novca bez pokrića i strah od gubitka vrednosti novca, piše JuGmedia.

"Kada su u pitanju kuće, najveća je potražnja za onim u užem centru grada, gde su cene skoro duplirane, ali su poskupele i na periferiji. Prometa i ima i nema s obzirom da mnogi ne traže usluge agencije", kažu u agenciji "Lider" u Leskovcu.

Prema njihovim rečima, kuće na periferiji su veće, ali cene ne prate kvadraturu. "Tako se kuća od 250 do 300 kvadrata prodaje od 120.000 do 130.000 evra", kažu.

Kuće na periferiji su uglavnom odmah useljive, a prodaju se najčešće zbog toga što je u njima ostalo po dvoje starih ljudi.

Kuće koje se prodaju u užem centru grada uglavom su ruine ili je za popravku potrebno 50 posto sredstava od cene po kojoj se prodaju. Tako se, na primer, kuća od 140 kvadrata sa dva ara placa u Ulici Goce Delčeva prodaje za 90.000 evra.

"Kuća ima suturen i sprat. Neuseljiva je i sve mora da se menja, od stare stolarije do kupatila, podova i plus izolacija. Izračunao sam da mi je potrebno oko 40.000 evra da je dovedem u ful, s obzirom da su sada skočile i cene građevinskog materijala", priča Leskovčanin koji je prodao dvosoban stan na periferiji s namerom da ubudće s porodicom živi u kući s placem, ali bliže centru grada.

Doktor ekonomskih nauka iz Leskovca Predrag Mitrović kaže da je masovna kupovina nekretnina i drugih dobara jedan vid minimiziranja rizika i očuvanja kapitala.

"To odslikava realnu vrednost novca. Bežanje iz valuta koje su protokom vremena štampane bez pokrića od strane Centralne banke Evropske unije i FED-a", objašnjava Mitrović i dodaje da je devalvirao i dolar.

Zato se sada, dodaje, sve materijalne vrednosti, počev od nekretnina, zlata, nafte i drugog kupuju masovnije. Kao jedan od razloga navodi i epidemiju virusa korona, ali i rat u Ukrajini.

"Na ovu situaciju uticala je i epidemija u smislu usporavanja privrednih tokova, povećanja cene transporta i sirovina i na kraju rat u Ukrajini. Ima naravno tu i psihološkog efekta na infalciju, očekivanje da će ona rasti. Ljudi pokušavaju da kupovinom dobara očuvaju ili dobiju veću vrednost svog novca", zaključuje Mitrović.