Osnovci prvi ušli u Narodni muzej / VIDEO

Nakon 15 godina muzej je danas otvorio svoja vrata najboljim đacima, ali i za 200 novinara, snimatelja i fotoreportera koji su dobili priliku da zavire u stalnu postavku koju muzej nije imao od 2003.

Utisak đaka generacije Osnovne škole "Duško Radović" Mateje Bokana je da se Narodni muzej u Beogradu može svrstati u vrh evropskih muzeja, a kruna postavke za njega je numizmatička zbirka koja je smeštena u prizemlju u nekadšnjim trezorima banke.

"Sigurno će segment arheologije mnogima biti zanimljiv, jer ne znamo mnogo o našim arheološkim nalazištima. Interesantna je i kolekcija likovnih dela", rekao je Bokan, izdvojivši sliku Paje Jovanovića "Ženidba cara Dušana" i delo "Kupačica" Renoara.

Dela impresionizma fascinirala su Saru Mozafari, Vlastimir Černoš je nakon silaska u prizemlje istakao da je "gore bilo fantastično" i da su dosta naučili posebno odušveljen freskama, dok je Irina Cvetić fascinirana samim zdanjem Narodnog muzeja i drago joj je što ima priliku da vidi bogatstvo koje muzej čuva.

Ðake je kroz postavku vodio muzičar Slobodan Trkulja, oduševljen reakcijom mladih.

"Jovan Sterija Popović je 1844. otvorio ovaj muzej, ja sam danas taj simbolični predstavnik novosadske umetničke scene i malo je reći da sam odušvljen", rekao je Trkulja, koji kaže da su đaci imali mnogo pitanja, a najviše ih je interesovalo fresko slikarstvo.

Nova stalna postavka počinje paleolitskom kolekcijom, a Narodni muzej, kako podseća operativna direktorka Gordana Grabež, ranije nije imao zbirku iz paleolita i mezolita, jer su istraživanja počela 2002/2003 godine.

Prvi eksponat, sa kojim se posetioci susreću, i kuriozitet izložbe jeste fragment vilice Homo hajdelbergenzisa, stare oko 500.000 godina, slede vinčanska, starčevačka kultura, bronzano, gvozdeno doba, pa se nižu vetrine sa zlatnim i srebrnim nalazima iz antičkog perioda.

"Pokušali smo da pokažemo kako je ovo bio prostor razgraničavanja i spajanja i naša postavka u Atrijumu se završava kasnom antikom, nakon čega posetioci mogu da se popnu na prvi sprat, obiđu galeriju i pogledaju eksponate iz perioda Seobe naroda i ranog srednjeg veka. Reč je o vrlo šarenolikom materijalu", rekla je Grabež. Polovina prvog sprata posvećena je srpskom srednjem veku, gde je postavka drugačije koncipirana nego ranije, kada je bilo više kamene plastike, a mnogo manje sitnih nalaza poput nakita i keramike.

"Ranije se više pridavao značaj onome što je vredno u estetskom smislu, a sada će posetioci moći da vide i keramičke posude koje su irazđivali običnih ljudi. Vrhunska umetnička ostvarenja iz manastira, crkava, riznica, dvorova, postavljena su pored svakodnevnih predmeta", objasnila je Grabež i izdvojila emajlirane pločice sa Hilandara koje najbolje svedoče o prožimanju istoka i zapada.

Nakon toga posetioci ulaze u Kabinet grafike, čija postavka će se menjati na svaka tri meseca zbog osetljivosti papira, zatim sledi deo sa delima srpskog slikarstva 18. i 19. veka gde će posetioci, kako ističe Grabež, videti sve one slike koje obožavaju.

Najveću fascinaciju, Grabež, očekuje da će izazvati čuvena dela Paje Jovanovića "Kićenje neveste", "Ženidba cara Dušana".

Svakako tu su i dela Konstantina Danila, Ðure Jakšića, Dimitrija Avramovića, Šumanovića, Peđe Milosavljević, Konjovića.

Jugoslovensko slikarstvo 20. veka na drugom spratu završava se slikom "Sondiranje terena na Novom Beogradu" Bože Ilića, a postavka strane umetnosti počinje od 14. veka i italijanskih majstora, slede holandski majstori, impresionizam i Grabež kaže da su tu svi oni "hajlajtovi" koje publika očekuje - Mone, Pikaso, Gogen, Renoar.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković podseća da je Narodni muzej osnovan 1844. godine i predstavlja najstariju muzeološku instituciju u Srbiji, koja baštini 400.000 dobara od praistorije do današnjeg dana.

Nakon 15 godina stalna postavka je pred posetiocima, a Borić Brešković očekuje već krajem godine da ugoste u svojoj Velikoj galeriji izložbu iz Narodnog muzeja Kine.

Povodom otvaranja Narodnog muzeja sutra će sva najznačajnija zdanja u Beogradu biti osvetljena plavom bojom, a multimedijalni program na Trgu Republike počinje u 21 sat.

Posetioci će moći da uđu u muzej od 23 sata i predviđeno je da se red formira iz Čika Ljubine ulice.

Narodni muzej će neprekidno raditi do 29. juna u 22 sata. Tokom predstojećeg vikenda radiće od 10 do 22 sata uz besplatan ulaz, ponedeljak je neradan, a od 3. jula počinje redovno radno vreme i ulaznica će koštati 300 dinara, osim nedeljom kada je besplatan.

Foto: Tanjug / Sava Radovanoviæ