Zvezde i zvezdice - Uzori mladih u Srbiji

Poslednje veče &ldquo;Clio Reality Show-a&ldquo; 7. septembra u Mikser hausu obeležio je razgovor o medijskim ličnostima kao potencijalnim uzorima publike u Srbiji.Učesnici ovog inspirativnog skupa, upriličenog povodom objavljivanja studije dr Maje Vukadinović &bdquo;Zvezde u supermarket kulturi&ldquo;, bili su psiholog dr Žarko Trebješanin, istoričar dr Predrag Marković i slikar Kosta Bunuševac. Razgovor je vodila glumica Ana Sofrenović, a kao i prethodne tri večeri, program se odvijao pod budnim okom Velikog brata, u liku Ivana Lalića, izvršnog direktora studija &bdquo;Mikser&ldquo;. Govoreći o nekadašnjim i sadašnjim uzorima publike Predrag Marković je istakao da je kontakt običnih ljudi s javnim ličnostima dramatično povećan usled razvoja i ekspanzije elektronskih medija. &bdquo;Oko nas se po ceo dan motaju neki ljudi u kutiji zvanoj televizor, što je posebno slučaj u siromašnim zemljama. Kod nas je taj prosek oko pet sati dnevno. Sudeći po tome, stvari stoje vrlo naopako&ldquo;, ocenio je Marković. Iako većina ljudi kao pozitivne uzore, uprkos negativnom uticaju televizije, navodi javne ličnosti koje su zbilja postigle uspeh u životu, prema Markovićevom mišljenju, medijsko &bdquo;trovanje&ldquo; javnosti rijaliti zvezdama i njihovim sistemom vrednosti postepeno prodire u ljudsku svest. &bdquo;Ljudi to gledaju možda i zbog toga što im ovakvi programi stvaraju utisak da su bolji od junaka rijaiti šoua, ali se njihov govor, gestovi, sistem vrednosti šire&ldquo;, upozorio je Marković. Ugledni istoričar koji je svojevremeno i sam imao status zvezde kao jedan od najuspešnijih učesnika popularnog jugoslovenskog kviza &bdquo;Kviskoteka&ldquo; priznao je da je pokušao da gleda rijaliti programe ne bi li otkrio šta je u njima interesantno, ali da ga ništa nije privuklo. &bdquo;Pokušao sam da gledam, ali nisam uspeo... Ljudi u gaćama, ljudi u mraku, svi pričaju uglas... Ne znam ko je ko, ne znam ko šta priča... to me je baš rastužilo! Brine me da li tu postoji neka magija koja očarava gledaoce&ldquo;, rekao je Marković. Vraćajući se u istoriju, podsetio je na to da su i prošlim vekovima postojale &bdquo;zvezde&ldquo;, poput Lorda Bajrona, ali su to bile ličnosti koje su pored svog ekscentričnog ponašanja i načina života, kao i pažljivo osmišljenog imidža u javnosti, imale i značajna dela.Žarko Trebješanin je naveo veoma interesantne uporedne podatke o uzorima građana u Srbiji krajem sedamdesetih, početkom devesetih i početkom dvehiljaditih, koji jasno ukazuju na promenu društvenog sistema vrednosti. Prema njegovim rečima, na vrhu liste uzora 1978. godine bio je nekadašnji jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito, koga je izabralo čak 90 odsto ispitanika, a za njim su sledili ugledni naučnici, pisci, umetnici, glumci i pevači, poput Nikole Tesle, Džona Travolte, Merilin Monro, Brusa Lija, Zdravka Čolića, Desanke Maksimović, Milene Dravić, Marije Kiri. Na vrhu liste iz 1991. godine, u istraživanju koje je Trebješanin vodio s grupom saradnika, na prvom mestu bila je Madona, a društvo su joj pravile ličnosti iz srpske tradicije i istorije poput Miloša Obilića, Svetog Save ili, recimo, Draže Mihajlovića, preko sportista Monike Seleš, Dragana Stojkovića Piksija i Darka Pančeva ili holivudskih superstarova Mela Gibsona i Silvestera Stalonea, sve do političara Vojislava Šešelja. Istraživanje iz 2003. godine pokazalo je da Madonina popularnost ne jenjava, a među novim uzorima građana našli su se i bivši premijer Srbije Zoran Đinđić i bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, multimilijarder Bil Gejts, domaće i svetske zvezde estrade Svetlana Ražnatović i Dženifer Lopez, košarkaš Aleksandar Đorđević i još nekoliko sportista. &bdquo;Ova istraživanja su zanimljiva ne samo zbog konkretnih ličnosti koje su navedene, nego i zbog toga što otkrivaju mnogo dublje promene u društvu i u sistemu vrednosti. Iza tih ljudi stoje određene profesije, a iza izbora profesija stoje određene vrednosti... To su ličnosti s estrade, sportisti, učesnici rijaliti programa, a tek tamo na repu imate ponekog naučnika i umetnika&ldquo;, istakao je Trebješanin.Pre nekoliko decenija kao pozitivne i poželjne osobine izdvajane su snaga ličnosti, kreativnost, upornost, marljivost, humanost, intelektualne sposobnosti, dok su danas najvažniji lični kvaliteti moć, slava i bogatstvo. &bdquo;Nekad se podrazumevalo da je medijska slava odjek nečega što je neko uradio, on se prosto nametnuo medijima. Danas mediji štancuju na veliko one koji će biti kratkotrajno slavni i danas je slava medijski proizvod, to su slike i predstave koje nemaju suštinu, to su ljudi koji nemaju težinu &ndash; poznati po poznatosti&ldquo;, rekao je Trebješanin. Ukazujući na činjenicu da umetnost, nažalost, ne privlači dovoljnu pažnju javnosti, slikar Kosta Bunuševac je govorio o svojoj ideji da napravi art spektakl u Sava centru koji bi trajao mesec dana i privukao 120.000 ljudi. Čak i uz garanciju da će ovakva zamisao doneti profit, Bunuševac je uveren da niko ne bi bio zainteresovan da podrži takav projekat jer je reč o umetničkom delu. Nekadašnja programska urednica Televizije Beograd Donka Špiček, koja je bila u publici, ukazala je na izuzetno bogat program u fundusu nacionalnog servisa, koji se prikazuje u emisiji &bdquo;Trezor&ldquo;, ali je problem u tome što se takve emisije prikazuju u kasnijim noćnim terminima, na Drugom programu RTS-a, koji je manje gledan. &bdquo;Kada bismo oslobodili program od persona iz skupštine, mogli bismo da gledamo te emisije&ldquo;, rekla je Donka Špiček. Nadovezujući se na njenu izjavu glumica Ana Sofrenović je predložila da se stare, popularne dečje emisije poput &bdquo;Nevena&ldquo; ili &bdquo;Laku noć, deco&ldquo; prebace u medije bliske današnjoj deci i da ih na taj način privuku. I poslednji u nizu razgovora iz serijala &bdquo;Clio reality show&ldquo; bio je upotpunjen video izjavama javnih ličnosti. Svoje stavove o uticaju medijskih zvezda na kreiranje društvenog sistema vrednosti i ukusa publike izneli su profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Milena Dragićević Šešić, književnica Ljubica Arsić, glumac Tihomir Stanić i direktor Istraživačke stanice &bdquo;Petnica&ldquo; Vigor Majić.