Entoni Hopkins: U Hičkokovoj koži

"Hičkok je bio pravi umetnik, u najširem smislu reči, i kao pisac i kao filozof. Brilijantan, ali i duoboko nesiguran i uplašen čovek", tvrdi glumac Entoni Hopkins koji briljira u novom filmu jednostavno nazvanom "Hičkok".

Podeli

U filmu koji će 27. februara biti prikazan na FEST-u, najznačajniji engleski glumac igra najznačajnijeg reditelja - Entoni Hopkins je Alfred Hičkok.

Uz mešavinu ekspertski primenjene prostetike, koju je uradio Oskarom nagrađeni šminker Hauard Berger, Hopkins je transformisan u legendarnog reditelja klasika kao što su "Sever Severozapad" i "Psiho".

Osnova filma su trzavice i nevolje na snimanju filma "Psiho", koje su pratile reditelja od početka rada na tom kultnom ostvarenju. Reditelj "Hičkoka" je takođe Britanac, Saša Gervazi, a suprugu čuvenog reditelja, Almu Revil igra Helen Miren.

Kako ste reagovali kad su Vam ponudili da igrate Hičkoka?

Pre 9 godina su mi dva producenta ponudila verziju scenarija i ja sam pristao. Međutim, to se nikada nije realizovalo. U međuvremenu, ta tema je stizala do mene u više navrata, ali ništa nije išlo do kraja. Prošle godine upoznao sam Sašu Gervazija koji je bio pun entuzijazma prema projektu i tada sam rekao: "Računajte na mene!" Očigledno je trebalo mnogo vremena da dođemo do ovoga.

Kakav je utisak na Vas ostavio Gervazi?

On ima beskrajnu želju i entuzijazam, a odaje i veliku radost i zato je zadovoljstvo raditi sa njim. Dugo se nisam tako proveo na snimanju i ekipa je sjajna!

Da li gledate svoje uloge?

Na snimanju imamo monitore koji nam prikazuju šta smo uradili, ali ja ih nikad ne gledam jer ne želim da vidim, da čujem, da analiziram previše. Samo želim hrabrost da uskočim u sve to i uradim sve kako treba. Nisam gledao film, ali čujem da je dobar.

Da li je zastrašujuće igrati stvarnu slavnu osobu?

Jeste strašno. To treba izbalansirati. Ja sam dobar imitator, ali... Stanislavski je rekao da nikad ne možemo da postanemo lik. Možete da nagovestite ili date svoju impresiju, i sve to treba izbalansirati. To ume da bude stresno, ali ne možete ništa tim povodom da uradite, sem da preusmerite te nesigurnosti i motivaciju u svoju korist.

Šta mislite o Hičkoku?

Tek sada mogu u potpunosti da ga cenim, iako sam njegove filmove gledao davno. "Psiho" sam gledao 1960. godine u Mančesteru, a sada sam ponovo gledao većinu filmova i mislim da je on neverovatan čovek. On je bio pravi umetnik, u najširem smislu reči, i kao pisac i kao filozof. Brilijantan, ali i duoboko nesiguran i uplašen čovek.

Hičkok je jednom rekao: "Glumci su stoka..."

Gledao sam taj intervju. On je rekao: "Nisam rekao da su glumci stoka, već da ih treba tretirati kao stoku". Imao je sjajan smisao za humor. Kada je Medlin Kerol rekla "Ovo je moja najbolja strana", on je uzvratio sa "Dušo, tvoja najbolja strana je ona na kojoj sediš". Glumcima koji bi ga pitali šta da rade, govorio bi: "Ne znam, ti si glumac, ti to reši". Očigledno se glumcima nije mešao u posao.

Entoni Perkins mu je bio drag i kada je predložio da kao Norman Bejts stalno jede čokoladice, Hičkok je rekao "To je u redu, uradi tako". Verovao je glumcima, da znaju šta rade. Nije voleo kada se glumci previše trude. Nekima je rekao: "Ja ću usmeriti kameru, a vi samo šetajte levo-desno, to je sve što treba da uradite". I u pravu je, ne treba ništa komplikovati.

Izgradili ste lep odnos sa Skarlet Johanson koja u filmu igra Dženet Li. Kako Vam se ona čini u ovoj ulozi?

Odlična je. Čudno je kako bi u jednom trenutku bila Skarlet sa perikom, ali kada bi se čulo "Akcija!", njeno lice bi se promenilo i ona bi stvarno bila Dženet Li. Možda je to do smeška. Zaista neverovatno. Uopšte, sjajan je izbor glumaca, i Toni Kolet i Deni Hjuston, svi!

Sve je snimljeno u sadašnjem Vašem gradu - Los Anđelesu?

Svi sada idu u druge zemlje da snimaju filmove. Ja sam imao jedan uslov - nema Los Anđelesa nema ni mene. To sam i mislio. Mi smo na pravom mestu - tu gde se snimaju filmovi. Ako hoćete da idete u Nju Orleans, nađite drugog glumca.

Da li je postojao trenutak kada ste pomislili: "Sad sam stvarno bio Hičkok!"

To je dolazilo i prolazilo. To je kao kada igrate u pozorištu, uvežbavate predstavu i ne ide, a onda uzmete neki rekvizit i nešto se desi – pomislite: "To je to!" Sa Hičkokom, samo sam se nadao najboljem. Nekada sam imao utisak da je dobro, nekada ne. Ili se trudite da uradite dobro ili samo pustite. Stanislavski mi je takođe rekao: "Nekada uspeš, nekada ne". Ne možeš da staneš i kažeš - izvinite, danas mi nije dan. Moraš samo da nastaviš, to je čista tehnika.

Koliko Vam je maska pomogla, a koliko odmogla?

Mislim da je Hauard Berger uradio sjajan posao. On je hteo da postigne neku ravnotežu, pa smo se trudili da to bude samo najneophodnije, od brade nadole. U suprotnom, izgubio bih se u toj prostetici, postao bih voštana figura. Morate da napravite pravi izbor, a to zahteva mnogo proba - da se dobije prava nijansa kože, očiju... Sve što sam ja morao da uradim je da obrijem glavu i ofarbam ono što se od moje kose videlo. Nisam želeo to da gledam, jer je delovalo grozno. Ipak, ljudim se dopalo, tako da je sve dobro ispalo.

Film "Hičkok" na redovnom bioskopskom repertoaru naći će se od 28. februara.

strana 1 od 6 idi na stranu