“U jednom trenutku mržnja mora da prestane”

"Kolin Firt u jednoj sceni kaže Erikovu rečenicu, koja je toliko duboka i koja me uvek iznenadi na filmu, baš kao i kada sam je čula iz Erikovih usta: 'U jednom trenutku mržnja mora da prestane.'"

Piše: Mladen Savković
Podeli

„U to vreme, moj suprug Erik bio je veoma bolestan. Bilo je to negde pred kraj njegovog života“, priseća se Pati Lomaks. „Tog dana Nikol Kidman i Kolin Firt došli su kod nas na ručak. I da se sve završilo na tome, bio bi to svakako veoma poseban dan, zar ne? Međutim, oni su ga učtivo pozvali da, kada god poželi, dođe na snimanje filma. Niko, pa ni ja, nije verovao da će Erik insistirati na tome. Konsultovali smo i lekara, koji je rekao da bi to bila opasna glupost. Ali Erik je insistirao.“

I tako je Erik Lomaks, uprkos lošem zdravstvenom stanju, ipak došao na snimanje filma „Tragovi prošlosti“ (The Railway Man), filma koji je sniman prema njegovim memoarima, filma u kojem njega igra Kolin Firt, a njegovu suprugu Pati glumi Nikol Kidman.

„Strpali su ga u kolica i nosili ga nekoliko spratova, sve do vrha velike konstrukcije gde se snimala scena. To je zapravo jedna veoma kratka scena u filmu, kada Kolin u daljini posmatra železnicu. Neko vreme smo boravili na setu, njega su smestili u visoku stolicu kao kralja i zabavljao je sve oko sebe. Bio je veoma dobro raspoložen i kada smo se vratili u dom, gde smo se smestili jer je njegova bolest uzela maha i bila mu je potrebna stručna nega. Ali ni to nije bio kraj ionako već savršenog dana“, kaže u razgovoru za portal B92 Pati Lomaks, koja sada ima sedamdeset sedam godina. „Te večeri u dom su došli producent i naš prijatelj Endi Paterson i ni manje ni više nego Kolin Firt. Ne možete da zamislite oduševljenje osoblja i naših prijatelja iz doma, kao ni Erikovu sreću. Kasnije mi je rekao da je to za njega bilo nešto kao svečana premijera filma, uopšte nije imao potrebu da gleda završnu verziju, jer je bio siguran da će sve biti dobro.“

Erik Lomaks nije doživeo premijeru filma. Preminuo je 2012. godine, godinu dana pre nego što je film „Tragovi prošlosti“ reditelja Džonatana Teplickog premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Torontu. Film je prikazan i na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu, koji je ugostio Pati Lomaks i producenta Endija Patersona, dok se u bioskopima širom Srbije prikazuje od 21. avgusta.

Govoreći za B92, Paterson navodi da je prvi put pročitao Lomaksove memoare pre skoro deceniju i po. Ispovest čoveka koji je kao ratni zarobljenik tokom Drugog svetskog rata u Japanu prošao kroz nezamislivu torturu i sa ostalim zarobljenicima bio primoran da radi na izgradnji ozloglašene Železnice smrti, da bi se godinama kasnije uz pomoć svoje supruge suočio sa mračnom prošlošću ali i sa čovekom koji ga je mučio u zatočeništvu, odmah po objavljivanju 1995. godine postala je bestseler u Velikoj Britaniji.

Naravno da su ponude za ekranizaciju, ponajviše iz Holivuda, pristizale na adresu Lomaksovih, ali su ih oni odbijali, plašeći se da priča ne bi bila ispričana na adekvatan način. Posle nekoliko godina, jedan susret Patersona i Lomaksa među eksponatima Železničkog muzeja bio je verovatno najvažniji korak u procesu nastanka filma „Tragovi prošlosti“. Erik je pristao na snimanje filma.

„On je zaista zaljubljen u železnice i ta ljubav potiče mnogo pre njegovog zatočeništva. I sam je predložio da se nađemo u muzeju u Njujorku. Tada sam video čoveka koji je bio veoma entuzijastičan, i koji je bio spreman da sarađuje sa nama. On nije znao mnogo o filmovima i mislio je da ćemo mi ispričati celu priču, od strane do strane. To, naravno, nije bilo moguće, pa smo potom mesecima radili na scenariju kako bi filmska priča kao takva bila dobra, ali i kako se njegova priča ne bi izgubila u tom procesu“, objašnjava Paterson. Na posebno insistiranje Kolina Firta uloga Pati Lomaks znatno je proširena u odnosu na knjigu, iako sama Pati time nije bila mnogo oduševljena.

„Mislim da ona ranije nije ni uviđala koliko je važnu ulogu igrala u Erikovom životu, jer kao da nije sebi davala dovoljno zasluga za to što ga je podstakla da se suoči sa svojim demonima i što je bila uz njega sve vreme na tom putu“, objašnjava Paterson.

„Ja sam samo domaćica koja je bila uz svog supruga. I nisam bila za snimanje filma, jer sam zapravo veoma povučena osoba. Ali kada sam videla koliko je to bila važna stanica na njegovom putu ka miru, ko sam ja da ga sprečim u tome, kada je već prošao kroz sve te noćne more“, skromno dodaje Pati. Ipak, kada je videla film prvi put, na jednoj samo za nju priređenoj projekciji u Britaniji, nije bila zadovoljna filmom.

„U početku mi je bilo veoma neobično da gledam neke druge ljude koji glume nešto što se nama desilo. Zbog toga nisam mogla da pratim film sasvim normalno“, iskreno dodaje Pati, šaleći se na račun scene sa početka filma, kada filmski Erik i Pati putuju vozom. „Tu su obrnuli uloge, nisam ja bila takva.“

Nakon toga, usledili su razgovori sa rediteljem, scenaristima, producentima... „Želela sam da znam zašto su neke stvari prikazane istovetno kao što su se i desile, dok u drugima ima izmena, i posle sam shvatila da je film posebna priča i da postoje postupci na koji se stvari objašnjavaju na filmu, različiti od onih koji se koriste pri pisanju knjige“, kaže ona. Na drugo gledanje, film je bio znatno bolji. Sada, posle toliko projekcija, uključujući i onu održanu 21. avgusta u Sarajevu, i dalje plače kada gleda film.

„Kolin Firt je na trenutke toliko dobar u svojoj ulozi, da mi se dešavalo da zaboravim da je to film, i sve vreme vidim Erika“, priznaje ona, hvaleći i Džeremija Irvina koji u filmu igra Erika iz mlađih dana.

Firt je bio i prvi izbor Patersona za ulogu Erika, ali nije bilo lako do njega doći, naročito nakon što je dobio Oskara za „Kraljev govor“.

„Jurili smo ga neko vreme i kada smo mu dali scenario, pozvao nas je sutradan i rekao da je zadivljen pričom, ali da ne bi želeo da igra u filmu“, otkriva Paterson. „Plašio se da nije dovoljno dobar da dočara Erikov lik i delo. I to je tako trajalo neko vreme, dok mi poznanici nisu rekli: 'Njega moraš da pritisneš, on uvek misli da nije dobar za uloge koje mu nude.'“

Kada je odloženo snimanje trećeg nastavka filma o Bridžet Džons, koji je već bio u najavi, Paterson je iskoristio trenutak i ponovo razgovarao sa njim. Pre toga u opticaju su bili mnogi britanski glumci, uključujući i Džefrija Raša. Ali Firt je najzad pristao. I baš kao što je insistirao na tome da se proširi lik Pati Lomaks, tako je insistirao i da Nikol Kidman igra u filmu, nakon što je Rejčel Vajz odustala zbog drugih obaveza.

„Kolin je upoznao Nikol te godine kada su oboje nominovani za Oskara. On ga je dobio za 'Kraljev govor', ona je bila nominovana za 'Put u nepoznato' (Rabbit Hole) i stalno su se sretali na raznim prijemima, snimanjima, dodelama... Pomislio je da je ona odlična za ulogu i pozvao me je da pita da li želim da u filmu igra Nikol. Zamislite sad da vas pozove jedan odličan glumac, i još vam preporuči da odličnu glumicu dovede u film. Može li bolje? Ali morao sam u početku da se pretvaram da mi nije to toliko bitno, jer sam želeo da me prvo on, a potom i ona ubede da je Nikol prava stvar. Sad sam morao ja njega da držim na čekanju“, šali se Paterson.

Onim što je Kidman dočarala na platnu bio je više nego zadovoljan jer je, kako kaže, ona odmah razumela suštinu lika koji tumači.

„Ona je stvarno razumela ovu ženu. I sama je morala da se bori sa svojim suprugom. Sećam se kada mi je rekla da možemo da otkrijemo šta je zaista ljubav samo u mračnim vremenima. S njom je divno raditi. Ona je pravi štreber, uvek se detaljno priprema za svoje uloge“, hvali je Paterson.

Međutim, Patina rodbina nije bila zadovoljna izborom: „Moja porodica smatrala je da ona nikako neće biti dobra u toj ulozi. Prava je, visoka, plava Australijanka, sa tim njenim očima... Mislili su da nikako neće dočarati mene. Ali kada su videli film bili su impresionirani, rekli su mi. Ja ne mogu da procenim to, jer ne vidim sebe kao treću osobu, ali oni kažu da je u potpunosti pogodila moje ponašanje, pokrete, ton glasa...“

Od premijere u Torontu, pa sve do Sarajeva, Pati je film gledala nekoliko desetina puta. Toronta se jasno seća, kaže, publika je bila divna, ali je mnogo veću tremu imala na festivalu u San Sebastijanu, kada je film prikazan španskoj publici.

„Oni su navikli da gledaju sinhronizovane filmove. Pa i ja nisam gledala mnogo filmova sa prevodom, i plašila sam se da će se nešto tu izgubiti. Bili smo u sali prvih dvadesetak minuta i mislila sam kako nas čeka fijasko“, navodi ona. „Otišli smo na kratku večeru i vratili se desetak minuta pre kraja. Kada sam ušla u salu videla sam pod bioskopskim svetlom da sve žene plaču, čak su i pojedini muškarci u tišini jecali. To je bilo neverovatno. Kada se završio film, mislili smo da će svi posle našeg poklona otići kućama, ali oni su čekali ispred sale i još dugo se pozdravljali sa nama.“

Dirljivo je bilo i na projekciji u Sarajevu, a tokom razgovora jutro posle prikazivanja filma, priznaje da joj je bilo veoma teško da gleda pojedine scene ponovo:

„Osim one scene čijem smo snimanju prisustvovali, uvek me iznenadi sopstvena reakcija na scenu kada tokom prve bračne noći Nikol saznaje da joj suprug ima veliki teret. To je zapravo moj suprug, takva je bila i moja reakcija. Ta scena je neverovatno istovetno urađena i ne mogu da se naviknem da je gledam sa distance“.

Zanimljivo je i da je Erikovo pismo poslato Japancu sa kojim se suočio zapravo pisala Pati, i da redovi koji su čitani na kraju filma nisu deo mašte scenarista.

„Erik je želeo da mu piše, ali je tu bilo toliko emocija da mi je on govorio sve što je osećao, a ja sam onda morala to da uobličim i pošaljem. Ti redovi koje čitaju na kraju me uvek dotuku. Posebno kada Kolin Firt u jednoj sceni kaže Erikovu rečenicu, koja je toliko duboka i koja me uvek iznenadi na filmu, baš kao i kada sam je čula iz Erikovih usta: 'U jednom trenutku mržnja mora da prestane.'“

strana 1 od 6 idi na stranu