Final Cut: Cinema City 2013

Ovogodišnji program internacionalnog filmskog festivala Cinema City u Novom Sadu predstavio je širok spektar niskobudžetnih filmova, uz izvanredna ostvarenja iz ostalih selekcija. Festival je simbolično otvorio film „Poslednji čin: Dame i Gospodo“ reditelja Đerđa Palfija (György Pàlfi).

Piše: Sonja Jankov
Podeli

„Poslednji čin“ (Final Cut) suma je opštih mesta iz 450 filmskih klasika, stvoren izvanrednim postupkom montaže koji je kreirao dijaloge likova koji su se ovom prilikom prvi put sreli. Prava poslastica za filmofile koja drži pažnju preko 80 minuta, priča je o filmskoj produkciji bez izdataka za snimanje i angažovanje glumaca, već je u fokusu samo post-produkcija koja je izvedena u okviru strogih pravila o autorskim pravima, te se ni iz jednog filma ne koristi više od nekoliko minuta sadržaja. Primera radi „Gorki mesec“ (Bitter Moon) Romana Polanskog se pojavljuje oko 6 puta, ali je uvek to u pitanju neki karakterističan pogled na markantne likove u filmu, isečak od nepunog minuta iz kadrova Polanskog.

Niskobudžetna filmska produkcija je godinama deo programa Cinema City festivala i selekcija Educons Presents Up to 10.000 Bucks je predstavila odabir filmova koji su snimljeni sa budžetom manjim od 10.000 dinara. Ova problematika je prožela celu realizaciju festivala, tako da su članovi žirija za dodeljivanje nagrada i priznanja autorima i glumcima festivala - nemačka rediteljka Katrin Gebe, izraelski producent Marek Rozenbaum i francuski glumac i reditelj Šad Šenuga – saopštili da im je veliko zadovoljstvo da istaknu visok standard u današnjoj srpskoj kinematografiji.

Članovi žirija su tom prilikom istakli: „U toku festivala saznali smo da postoje budžetska smanjenja koja će nauditi srpskoj filmskoj industriji. Želeli bismo da uputimo apel Vladi Srbije da nastave da podržavaju film. Srpski film je najbolji kulturni ambasador građana Srbije u inostranstvu, i doprineće boljem razumevanju ljudi u Srbiji širom sveta. Zato verujemo da mu treba pomoći.”

U nastavku teksta predstavljamo filmove koji su se našli u ovogodišnjoj selekciji Educons Presents Up to 10.000 Bucks, kao i kratka ostvarenja koja su obeležila Festival.

Eksperimentalni i animirani filmovi su upravo u ovoj selekciji dobili priliku da istaknu kreativnost autora. Belgijski film „Domaće“ autorke Brit Raes sa Akademije umetnosti u Gentu je animacija koja svojom likovnošću donosi jednostavnost izražavanja u tehnici akvarela i predstavlja duhovitu priču o domaćici koja koristi muškarce umesto kuhinjskih pribora da bi spremala hranu u svojoj kuhinji.

Likovnost odlikuje i kanadski film „Tengri” autorke Alisi Telengut koja vizuelnu naraciju filma gradi po uzoru na postupak slikara impresionizma, tako da je animirani film pravo bogatstvo boja koje se smenjuju u poentilističkim nanosima. Kratka animacija „Povratak” Jelene Oroz sa Akademije lepih umetnosti u Zagrebu, duhovita je priča o vezivanju, predstavljena kroz motive kokoški u vozu – priča nadrealna i efektna kojoj je dodeljeno priznanje od žirija u sastavu: Vladimir Crnjanski (novinar i filmski kritičar, predsednik žirija), Brankica Drašković (novinarka) i Uroš Tomić (reditelj i producent).

Memento Mori“ (Daniela Wayllace, Belgija/Bolivija) i „Coyness“ (Natália Andrade, Moholy-Nagy Univerzitet umetnosti i dizajna, Mađarska) oslikavaju unutrašnji svet svojih likova i predstavljaju njihov duhovni život u određenim periodima života. Sa druge strane animacije „Krila 3D“ (Krzysztof Szafraniec, Poljska nacionalna akademija za film, televiziju i pozorište) i „Kuća“ (Ahmad Saleh, Nemačka/Jordan) primeri su digitalne animacije, dok je film „Kora“ (Natália Andrade) ponovno vraćanje na akvarelnu likovnost u animaciji.

Kratki animirani filmovi „Pogubljenje“ i „Kremiranje“ Duška i Luke Ševa dughovita su kritika društva u kojem živimo, kao i „Mislilac u supermarketu“ Igora Simića koji suprotstavlja pejzaž i motiv iz visoke umetnosti sterilnoj fordovskoj i postfordovskoj industrijskoj proizvodnji. Višestruko nagrađivani kratki film „Drugi vetar“ (Sergey Tsyss, Rusija) takođe ispituje odnos industrije i prirode, sa jakim akcentom na ekološke probleme.

Peoplemeter” Izvanrednog Boba se nastavlja na ideju autora da istražuje prirodu videa kao digitalnog medija i da ispituje moć koju mediji imaju nad ljudima. Ovo ostvarenje je donekle vizuelna teorija videa i televizije, uz duhovite „životinjice“ kreirane od televizijskih antena i skeleta kišobrana koje se kreću pomoću stop-motion tehnike kroz unutrašnji svet signala, frekvencija i impulsa koji pokreću digitalne medije. „Peoplemeter“ je film koji je sniman mikroskopom, endoskopom i drugim formatima, te obiluje specijalnim optičkim efektima koji nisu intervencije u digitalnim slikama.

Ukoliko bi trebalo izdvojiti film iz selekcije Up to 10.000 Bucks koji je ove godine najviše vodio dijalog sa istorijom kinematografije, to bi bio eksperimentalni film „Kako sam ostao bez krila“ Ivana Tasića koji je nastajao u okviru filmske radionice projekta „Od dionizijskog socijalizma do predatorskog kapitalizma“ Centra za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (autori projekta: Zoran Erić i Stevan Vuković). Film svojom vizuelnom retorikom podseća na filmski jezik Sergeja Paradžanova i spaja simbole duha, religije, ljubavi i porodičnog života sa simbolima i sumrakom ideologija. Sa druge strane, trilogija „Poetski recital“ (Shariff Nasr, Holandija) vizuelna je poezija stihova odabranih pesnika.

Dokumentarna ostvarenja predstavljena ove godine u selekciji su filmovi „Bledo“ (Marko Grba) o emigrantima sa Bliskog istoka u Banji Koviljači, „Grad koji peva“ (Marko Simić) o karnevalu u Kadizu na jugu Španije, „Odavde nema nazad“ (Milan Smiljanić) koji dokumentuje razgovore sa ljudima koji žive u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici, film „Tri“ (Luka Bursać) koji ispituje mogućnost snimanja pornografije u Beogradu i „Dnevnik iz Mianmara“ (Branimir Milovanović). „Između linija“ (Nora Fingscheidt, Nemačka/Francuska) je istorijsko-fikcionalni igrani film koji prati sudbinu Nemaca u Mađarskoj kroz ličnu i potresnu priču o protagonistima filma.

Prostor između nas“ ostvarenje je mlade rediteljke Maše Nešković http://www.berlinale-talentcampus.de/campus/talent/masa-neskovic3/ koje se fokusira na to kako doživljava vreme u sebi i oko sebe mlada žena koja živi sama. Lik muškarca koji se pojavljuje u filmskoj naraciji je distanciran i nerealan, na momete sličniji sećanju ili alter-egu žene čiji je dan u fokusu, dok je u nekim momenima njegovo prisustvo u njenom životu samo informacija kao i količina kiše koja pada iza prozora ili u nekoj dalekoj zemlji. Kadrovi stvaraju dramatične scene zumirajući sitne predmete iz okruženja žene, koji su lepi, ali ipak samo predmeti, dok se patos ostvaruje u scenama u kojima muška figura pada mrtva ili odlazi, tako da nam najviše govori o strahovima mlade žene i o samoći sa kojojom mora svakodnevno da se nosi u nepodnošljivoj lakoći postojanja.

Igrana ostvarenja iz ovogodišnje selekcije su dvostruko istaknuta – nagradom Ibis za najbolji film koja je dodeljena Deanu Radovanoviću za film „Ako ikada jedne noći bilo kad“, dok je specijalno priznanje dodeljeno glumcima Milici Trifunović i Mladenu Sovilju za odigrane uloge u filmu „Dosta dobra lamperija“ Rastka Petrovića.

Posetioci festivala su ove godine u selekciji Up to 10.000 Bucks mogli da pogledaju domaća igrana ostvarenja „Ja nisam tvoj drug“ (Jelena Gavrilović), specijalnu prjekciju „Živan pravi pank festival“ (Ognjen Glavonić), „Prolećna sunca“ (Stefan Ivančić) i „Intro“ (Ivan Salatić), kao i dirljivu priču „Jabuka mog oka“ (Josecho de Linares, Španija) koja prati odnos između unuka i bake koju gubi usled Alchajmerove bolesti.

Dokumentarni film „Tihi“ (Marko Cvejić) je filmski dokument o životu Andrije Tihog, čoveka koji je slep od rođenja i koji uspeva da proživi najviše od života, uprkos svom ograničenju. Sasvim drugačiji pogled na slepilo predstvalja „Film za slepog pesnika“ (Gustavo Vinagre, Brazil/Kuba) u kojem se pravi analogija između slepila i poniženja, te protagonista koketira sa sado-mazohizmom pri pisanju soneta. Svaki element naracije je degradiran i stiče se grinevejevska baroknost brutalnosti i donekle ogavnih kadrova koji svedoče o položaju u koji sebe stavlja slepi pesnik.

„Film za slepog pesnika“ je ostvarenje iz selekcije Cinema City Shorts u kojoj se izdvajaju „Rabbitland“ Nikole Majdaka mlađeg i Ane Nedeljković, kao i kratki dokumentarni film Ivane Todorović „Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka“.

Svakog dana festivala mogli su da se pogledaju kratki filmovi „Irish Folk Furniture“ (Tony Donoghue, Irska), „Karusel“ (Nevena Matović), „Stardust“ (Mischa Rozema, Holandija), „Endless Day“ (Anna Frances Ewert, Nemačka) i „Memento mori“ (Dan Browne, Kanada).

Film/TV

Fotografije, Antonioni i raskalašni London

Nikada ranije se fotografije i film nisu tako isprepletale kao što je to bio slučaj sa filmom „Uvećanje“ Mikelanđela Antonionija. Skoro pola veka nakon premijere filma, raskalašni svet „Uvećanja“ ponovo je oživeo, ovoga puta u bečkoj „Albertini“.

Film/TV utorak 1.07. 15:21 Komentara: 8
strana 1 od 6 idi na stranu