Kako je Ljosa više puta zamalo "izgubio glavu" zbog pisanja: Od pobune generala do Markesove pesnice

Naime, Mario Vargas Ljosa smatra se i jednim od pisaca latinoameričkog porekla sa najvećim međunarodnim uticajem na širu publiku. Njegov književni rad stekao je ogromnu pažnju, a jedan od ključnih trenutaka u njegovoj karijeri bila je Nobelova nagrada za književnost koju je osvojio 2010. godine.

Njegovu međunarodnu slavu podstakli su romani kao što su "Grad i psi" (La ciudad y los perros, 1963), "Zelena kuća" (La casa verde, 1965) i "Razgovor u Katedrali" (Conversación en La Catedral, 1969). Ovi romani su doneli ne samo njegovu književnu prepoznatljivost, već i široku kritičku pohvalu zbog njegovog izuzetnog stila i dubokih analiza društvenih i političkih tema.

• Preminuo Mario Vargas Ljosa
• Mario Vargas Ljosa uživao i u Beogradu: "Drago mi je što sam saznao nešto više o Srbiji iz Titovog perioda"

Vargas Ljosa se bavio različitim književnim žanrovima, a tokom svoje karijere osvojio je prestižne nagrade, uključujući nagradu Rómulo Gallegos 1967. i nagradu Princ od Asturije 1986. godine. Takođe, nekoliko njegovih dela adaptirano je za film.

Njegovo viđenje peruanskog društva i lična iskustva rođenog Peruanaca imali su ogroman uticaj na njegov rad. Kasnije je proširio svoje teme, baveći se problematikom drugih delova sveta. U svojim esejima, često je kritikovao nacionalizam i autoritarizam, ne samo u Latinskoj Americi, već i globalno.

Prvi roman i burna reakcija generala

Njegov prvi primećeni roman, "Grad i psi" (La ciudad y los perros), objavljen je 1963. godine. Radnja romana dešava se u vojnoj školi u Limi, a temelji se na autorovim ličnim iskustvima iz Vojne akademije Leoncio Prado.

Roman je odmah izazvao veliku pažnju i bio je odmah prihvaćen i od kritičara. Njegovo snažno kritičko viđenje peruanske vojske izazvalo je veliku kontroverzu u Peruu. Vojni generali su napali roman, nazivajući ga delom "izopačenog uma" i optužujući Vargasa Ljosu da je "platio Ekvador" da naruši ugled peruanske vojske.

Politički angažman i kandidatura za predsednika

Kao i mnogi latinoamerički pisci, Vargas Ljosa je bio politički angažovan. U početku je podržavao kubansku revoluciju i Fidela Kastra, ali se vremenom razočarao u politiku kubanske vlade i postao otvoreni liberal i kritičar levice.

EPA-EFE/Francisco Guasco

Njegova politička aktivnost kulminirala je 1990. godine kada je bio kandidat za predsednika Perua u okviru centrističko-desničarske koalicije Frente Democratico. Zalagao se za liberalne ekonomske reforme, ali je izborima izabran Alberto Fuhimori, koji je slavio ubedljivom pobedom.

Nakon neuspeha u političkom životu, Vargas Ljosa se vratio književnosti, ali je nastavio da podržava desničarske političke stavove na međunarodnoj sceni.

(Ne)prijateljstvo sa Gabrijelom Garsijom Markesom

Vargas Ljosa i Gabrijel Garsija Markes, nekadašnji bliski prijatelji, imali su drastičan prekid odnosa. Godine 1971, Vargas Ljosa je objavio knjigu "Garsija Markes: Istorija jednog bogoubistva" (García Márquez: historia de un deicidio), koja je bila njegova doktorska teza na Univerzitetu Komplutense u Madridu.

Knjiga je bila posvećena Garsiji Markesu, ali nakon njenog objavljivanja, njih dvojica više nisu komunicirali. Sukob je dostigao kulminaciju 1976. godine, kada je Vargas Ljosa udario Garsiju Markesa pesnicom u lice, a razlog sukoba nikada nije zvanično objašnjen.

Fotografija Garsije Markesa sa modricom ispod oka pojavila se tek 2007. godine, što je ponovo probudilo interesovanje javnosti za njihov sukob. 

Ipak, te iste godine, Vargas Ljosa je dozvolio da deo njegove knjige bude korišćen kao uvod za 40. godišnje izdanje romana "Sto godina samoće", koje je ponovo objavljeno u Španiji i Latinskoj Americi.