Patrijarhalne zene najskuplje belo roblje

Kosovo i Metohija postali su pre tri godine, po zavrsetku rata i egzodusu Srba, meka za razne trgovce drogom, oruzjem i belim robljem. U jednom od izvestaja Ujedinjenih nacija Balkan se naziva raskrsnicom evropske trgovine ljudima, pre svega zenama, a Kosovo zauzima centralno mesto.

S Balkanskog poluostrva godisnje se, prema podacima brojnih medunarodnih nevladinih organizacija koje deluju na ovom podrucju, u zemlje zapadne Evrope raznim kanalima prebaci oko 120 hiljada zena. Ocigledno, posao je unosan, a zarada se racuna u milionima evra.

Na trzistu zenama, saznajemo u Kosovskoj Mitrovici gde, narocito u juznom delu, postoji vise javnih kuca, za devojku sa Kosova trgovci placaju 2500 evra, cak 12 puta vise nego za onu dovedenu iz Rumunije. Otud i odgovor na pitanje zbog cega je sve ucestalije kidnapovanje mladih Albanki i otkud strah roditelja za kcerke.

- Kad je srpska milicija bila na Kosovu, nase devojke su bile slobodnije - priznaje jedan Albanac, otac cetiri devojke starosti izmedu 14 i 21 godine.

Jedan od puteva sverca devojkama, ali i decom koja se u svetu bave prosjacenjem, vodi i preko Kosovske Mitrovice.

Put od Zvecana do Kosovske Mitrovice preko Dudinog krsa, koji obavezno treba izbegavati iz bezbednosnih razloga, nije koban samo za Srbe. Ovaj putni pravac vec cetvrtu godinu je dostupan jedino mirovnjacima i kamiondzijama iz Novog Pazara, ali i Albancima koji nesmetano prelaze u Srbiju. To je jedan od puteva belog roblja na nasim prostorima, saznajemo od sagovornika koji ponavlja da su trgovina belim robljem i ropstvo na Kosovu i Metohiji postali unosan biznis. Pod ropstvom podrazumeva odvodenje maloletne dece u inostranstvo radi bavljenja prosjacenjem.

Portparol Unmika za severno Kosovo Djordi Kukjuk u izjavi za "Glas" potvrduje da trgovina belim robljem postoji, ali da nije nista veca niti manja od one u drugim delovima Balkana. Kukjuk kaze da je prostitucija generalni problem u zemljama u kojima postoji ekonomska kriza, te da se mnoge zene, narocito iz Moldavije, bave ovom vrstom posla da bi sebi i porodici obezbedile egzistenciju.

- Najveci broj tih zena tek kad stigne na Kosovo otkriva cime ce se baviti i o kakvom poslu su im govorili poslodavci. Ali, to je isto i u Bosni, Makedoniji, ostalim balkanskim zemljama. Policija Unmika i Kfor ulazu napore da se sprece ove aktivnosti, ali je cinjenica da cim se zatvori jedan bordel na drugom kraju grada, otvara se drugi i tako ce biti dok se ne poboljsa ekonomska situacija - smatra Kukjuk.

Podaci Medunarodne organizacije za migraciju u Pristini, koji su bili dostupni "Glasu", govore da je od februara 2000. do aprila ove godine na Kosovu i Metohiji otkriveno vise od 300 zena primoranih da se bave prostitucijom.

Clanovi jedinice protiv trgovine ljudima razgovarali su sa 303 zene i devojke i dosli do zabrinjavajucih podataka. Cak 77 odsto ovih zena bile su pretucene i seksualno zlostavljane od trgovca, 62 procenta su bile prisiljene na nezasticeni seks, dok je trecini bilo uskraceno pravo na lecenje. Devojke su uglavnom ovde dospele iz Moldavije, Rumunije, Ukrajine, Bugarske, Albanije i Rusije, dok je svega tri procenta poreklom s Kosova. Na Kosovo su stigle raznim kanalima, uglavnom svercerskim, preko albanskih i makedonskih planina, mada, prema tvrdnjama jednog od nasih sagovornika, zaduzenih za ovu problematiku, stizu i takoreci legalno, autobusima i automobilima. Takvi slucajevi su redi, i tako stizu profesionalke.

Seks donosi dobru zaradu i trgovcima i vlasnicima javnih kuca. Na gubitku su jedino zene koje se najstarijim zanatom bave milom, ili silom.

Dolaskom na Kosovo, gde ocigledno postoji dobro trziste, jer novca ima na pretek, mnoge od ovih prostitutki nastoje da rese svoje egzistencijalne probleme. Na ovaj zakljucak upucuju podaci jedinice protiv trgovine ljudima ciji su pripadnici dosli do saznanja da je najveci broj zena koje se bave ovim poslom namamljen. Trgovci, ili posrednici, pronalazili su ih medu samohranim majkama, siromasnim devojkama ili iz porodica u kojima su bile fizicki i seksualno zlostavljane. Obecavajuci im dobru zaradu, odveli su ih na Kosmet, gde su isuvise kasno uvidele da im se nudi nesto gore no sto su imale.

Ono sto pripadnike ove jedinice posebno brine jeste cinjenica da veliki broj zena prisiljenih na prostituciju ostaje neotkriven, a mnoge i stradaju.

Zabrinjava, takode, podatak, da je u porastu broj maloletnica koje postaju zrtve trgovaca zenama. Medu 303 pronadene zene, cija je prosecna starost bila 25 godina, 38 nisu bile ni punoletne.
Podaci govore da je cak 90 odsto zena koje se bave prostitucijom primorano na to, dok svega sedam odsto ima sansu da se ukljuci u neki program reintegracije i vrati normalnom zivotu.

U IOM-u nastoje da pomognu ovim zenama, dajuci im skroviste ukoliko pobegnu, ili budu spasene prilikom racija koje cesto organizuju policajci Unmika, psiholoske savete i lekarski tretman ukoliko pobegnu, ili budu spasene prilikom racija koje cesto organizuju policajci Unmika.

 Ali, pitanje je koliko dugo ce moci da im pomazu. Jer, program povratka i reintegracije, koji finansiraju vlade Kanade, Italije, Svajcarske, Velike Britanije i SAD ima pare samo do septembra ove godine.