Žan-Erik Vernj za B92: „Toro Roso je na potezu“

Formuli Reno 3.5 priključio si se posle Mađarske 2010, ovaj vikend na Hungaroringu zaokružuje punu godinu otkako si u kategoriji. Kakav je tvoj lični bilans?
„Zasad ide prilično dobro. Imam dve pobede (dan kasnije postigao je i ovosezonsku treću - p.a). Tempo je prilično dobar. Drugi sam u šampionatu, petnaest poena iza timskog kolege Vikensa (sada Kanađaninu beži 4 boda - p.a). Prilično je dobro, ne i najbolje, očigledno moramo još da radimo, uvek se može popraviti vreme, stalno radim na tome. U ovoj fazi nikad niste najbolji, uvek ima da se uči. Postaje mnogo bolje, pogotovu ovog vikenda. Danas je bila dobra trka, pobeda, takođe i pol pozicija. Videćemo kako će biti sutra (pobeda bez pol pozicije - p.a).“

Izvezao si poslednju trećinu prošle sezone sa ekipom Teh 1 i već tada si pobeđivao...
„Da, prošle sezone prvi put sam seo u auto Formule Reno 3.5, osvojio sam četiri podijuma i jednu pobedu. To je na kraju godine bio stvarno dobar rezultat. Na ulasku u ovu sezonu moj cilj je definitivno da osvojim šampionat. S tog polazišta, nema prostora za greške, samo pokušavam da osvojim trke i ovo prvenstvo.“

Ima li posebnih područja u kojima osećaš da se možeš popraviti, ili napreduješ u svemu pomalo?
„Svi vozači na ovom nivou jako su dobri, male stvari čine razliku. Da imam veliki problem, ionako ne bih bio ovde. Mislim da uvek postoje stvari koje možete poboljšati, čak i kada ste u Formuli 1, čak i kada ste svetski šampion Formule 1. To je i veliki deo ovog posla, uvek napredovati, jer kada se drugi popravljaju, a vi ne, onda ste na začelju. Zato, čak i kada pobeđujete, uvek morate naporno da radite. Da odgovorim na vaše pitanje - na svemu treba da radim, u svemu su male razlike koje mogu da postanu velike.“

© SRO Ltd.

Koliko je teško vratiti se posle trka na kojima rezultatski podbaciš (Monako, Nirburgring)? Koliko je unutrašnje snage potrebno za preokret?
„Potrebno je puno. U Formuli Reno 2.0 imao sam stvarno, stvarno tešku sezonu 2009, kada sam daleko zaostajao u šampionatu, a a završio sam drugi, samo nekoliko poena iza lidera. Preokrenuo sam sezonu u Budimpešti, kada sam pobedio i osvojio mnogo bodova. Ta sezona bila je jako teška, odatle sam mnogo naučio. Kada ste nisko u plasmanu, kada nemate rezultate, prilično je teško preokrenuti nešto loše u nešto dobro. Ja to mogu da uradim, ali najbolje je nemati problema, nemati potrebe da išta loše pretvarate u dobro. To je sigurno snaga koju vozač mora da poseduje. Nikada ne možete osvojiti sve trke, pa, kad ne možete da pobeđujete, možda treba da osvajate poene i popravite stvari da biste pobedili sledeći put.“

Naslov prvaka Britanske F3 otvara mnoga vrata. Ti si odmah ubačen u Formulu Reno, da li si uopšte imao vremena da proslaviš?
„Osvojio sam britansku titulu prilično rano u sezoni, u avgustu. Imao sam letnju pauzu za proslavu. To je samo titula, to nije svetski šampionat Formule 1, a to je moj cilj sve vreme. Ispod toga nije toliko važno. U stvari, jeste važno, naravno, jer kroz to treba da prođete. Bio sam srećan, ali ne mogu zauvek da ostanem prvak Britanske Formule 3, moram da napredujem. Direktan prelaz u Formulu Reno 3.5 bio je zaista dobar potez za Red Bul i mene, tu mogu da naučim više, takođe i da napredujem u svojim pripremama za Formulu 1.“

To znači da ti je Formula 1 glavni cilj koji nikad ne gubiš iz vida?
„Sigurno. Moj cilj je naravno da pobeđujem u Formuli 1. Ali, kad god započnem godinu, ne mislim mnogo o sledećoj, mislim o tekućoj, moram da se usredsredim na osvajanje šampionata. Iskreno, uopšte ne razmišljam o Formuli 1 dogodine, ili u godini posle, mislim samo o ovom šampionatu i kako da ga osvojim, a kad to uradim, stvari će se desiti same od sebe.“

© SRO Ltd.

U Red Bul program ušao si posle Formule kampus. Kaži nam nešto više o toj prekretnici u svojoj karijeri.
„Morao sam da vozim Formulu kampus, jer nisam imao novca i nisam mogao da uđem direktno u Formulu Reno 2.0. Osvojio sam šampionat i, zahvaljujući pomoći Francuskog auto-sportskog saveza, pozvan sam na Red Bul test u Eštorilu. Vozili smo Formulu BMW i Formulu Reno 2.0, bilo nas je možda 15-20 vozača, a odabrali su dvojicu, Danijela Rikarda i mene. Tako sam dospeo u Red Bul program, bez njega sigurno ne bih bio ovde.“

Helmut Marko mnogo te hvali i kaže da si najagresivniji vozač u Red Bul junior programu. Šta ti te reči znače? Da li je agresivnost stvarno tvoja najveća vrlina?
„Naravno, meni je to kompliment i prilično mi se dopada. Ali, znate, verovaću mu kad kaže nešto dobro pošto budem osvojio trku Formule 1, jer to je cilj svih njegovih vozača. U svemu moramo biti dobri i to je očigledno moja najveća snaga, sâmo trkanje. Ne samo agresivnost, već trkački duh: možda neću biti prvi u krivini, ali ću osvojiti trku jer ću iskoristiti neke prilike, pokušaću da budem prilično pametan u svojim manevrima, neću biti lud da pokušam da prestignem četvoricu u nizu. Da kucnem u drvo, u ovom času sve mi ide dobro.“

Je li teško odgovoriti rigoroznim zahtevima Red Bul junior programa?
„Čudno je, svi to kažu, ali ja sam trkač, nameravam da budem u Formuli 1, da budem vrhunski vozač, ne nameravam da se trkam samo u nižim serijama. Mislim da Red Bul najbolje radi s vozačima, treniraju nas da budemo najbolji, da budemo spremni i za Formulu 1. Naravno da je presija velika, ali ne mislim da je pritisak pod kojim smo sada isti kao u Formuli 1. Tamo je znatno veći. Ako se na presiju ne naviknemo sada, nećemo moći da se naviknemo u Formuli 1. To je, mislim, najbolji način za pripremu vozača za F1. To se pokazuje s Fetelom, Buemijem, Red Bul vozačima koji su sada u Formuli 1, a sada je tamo i Danijel Rikardo. Naravno da je teško, ali da sam ja na mestu Helmuta Marka, i ja bih od vozača tražio isto.“

Rikardov angažman u Hispaniji ostavlja upražnjenim mesto testera u Skuderiji Toro Roso. To bi mogla biti prilika za tebe?
„Mogla bi da bude, ne znam. Možda bi trebalo da pitate Franca Tosta ili Helmuta Marka.“ (smeh)

Ko ti je veći rival ove sezone - timski kolega Robert Vikens iz Karlina, ili Danijel Rikardo, kolega iz Red Bul junior programa?
„Veće je rivalstvo između Roberta i mene, jer smo u istom timu, prvi i drugi u prvenstvu. Danijel je prilično zaostao u šampionatu i već je u Formuli 1, ne trkam se protiv njega.“

Da li ti je nešto konkretno obećano ako osvojiš FR3.5 ove sezone?
„Ne.“

Ali ti svakako znaš šta bi voleo da radiš dalje?
„Voleo bih da vozim Formulu 1.“ (smeh)

U ovom trenutku nijedan Francuz ne trka se u Formuli 1, nema ni Velike nagrade Francuske. Ti bi da to promeniš, bar kad su piloti u pitanju.
„Nadam se tome, da. Stvar je u tome da kao Francuz dođem u Formulu 1, ne samo da budem vozač, već da osvajam trke, da budem među vrhunskim pilotima. To bi zaista pomoglo da Francuska dobije gran pri i da cela zemlja stane malo više iza Formule 1 i auto-sporta. To sada nije slučaj, a bio je slučaj kada je u prošlosti bilo nekoliko francuskih F1 trkača. Ja još nisam u Formuli 1, ali nadam se će tamo stići neki Francuz i uvek biti jedan od najboljih, to bi zaista pomoglo francuskom auto-sportu.“

Ko ti je u dečačkim danima bio trkački idol?
„Sigurno Airton Sena. Možda i Šumaher. Nije mi baš idol, ali čovek koji osvoji sedam titula, čak i sa najboljim automobilom... Mislim da je za to teško naći motivaciju, a on je stvarno primer nekoga ko ima poriv da nastavi da radi čak i kada je najbolji.“

Ne pominješ nikog od Francuza?
„Na isti način kao Šumaher, Prost može biti pravi primer nekoga ko radi i zahvaljujući radu postiže rezultate. Ko ima talenat Airtona Sene a radi kao Šumaher ili Prost, biće vrhunski i kompletan vozač.“

Kako operiše engleski Karlin, kako francuski Teh 1? Ima li razlika?
„Ne, ne, i jedan i drugi su profesionalni timovi, možda ima minornih razlika, ali ničeg krupnog. Teh 1 osvaja trke, Karlin takođe osvaja trke i oba tima su stvarno dobra.“

Vozio si Toro Roso F1 automobil. Šta te je najviše impresioniralo?
„Na početku je bila snaga, ali na kraju svega, definitivno kočnice. Kočnice su me najviše impresionirale, njih se najbolje sećam.“

Ako možeš da biraš, voliš li neutralan, ili auto koji preupravlja ili podupravlja?
„Radije bih vozio auto koji malo podupravlja.“

Andrew Hone/Getty Images

Uporedi nam bolide Britanske F3, Formule Reno 3.5 i Formule 1.
„Mislim da su F3 i Reno serija prilično slični Formuli 1. Objasniću vam: kod F3 auta - samo auto, ne govorim o snazi - prianjanje i aerodinamika prilično su slični Formuli 1. Odnos snage i prianjanja gotovo je isti kao u F1. Dalje, Reno serija je mnogo bliža Formuli 1 po snazi i kod kočenja, jer ima kočnice od ugljeničnih vlakana. Ali, kad vozite Formulu 1, to je drugi svet, sve je jednostavno savršeno, volan, kočnice, prianjanje, potisak...“

„Takav je put do Formule 1. U Formuli 3 učite o prianjanju, učite kako da radite s inženjerima, jer, za razliku od bolida Reno serije, F3 je auto na kojem možete promeniti mnogo stvari, napraviti svoj poklopac motora, svoje oslanjanje, kočnice, svakakve stvari. I onda je tu Svetska serija, gde se trkate u mnogo većem i snažnijem autu. To je put do Formule 1 i to je dobro, zato ovo radimo, zato Red Bul smešta vozače u F3 i Reno seriju, jer je to dobar način da se uči na putu ka Formuli 1.“

*Realizaciju ovog intervjua omogućili su MOL grupa i Reno Nisan Srbija.