Jesen je opasna za astmatičare

Bronhijalna astma je hronična zapaljenska bolest praćena spazmom (sužavanjem), oticanjem bronhija i stvaranjem velike količine sluzi u njima. Najčešće se sreće alergijska i infektivno-alergijska astma. Alergijska bronhijalna astma se odlikuje iznenadnim napadima gušenja, koji nastaju kao posledica preosetljivosti na činioce iz spoljašnje sredine (alergene), koji udisanjem dospevaju u bronhije. To su najčešće kućna prašina, polen, perje, životinjske dlake i duvanski dim. Infektivno-alergijsku astmu odlikuju napadi gušenja izazvani hroničnim upalnim procesima bronhija i pluća. I taj tip astme se pogoršava u jesen jer su respiratorne infekcije česte.

Prvi simptomi
- Kašalj koji počinje posle ili za vreme kontakta s alergenom. Često astmatičaru pocrvene oči, curi mu nos, a koža oko očiju je crvena i otečena.
- Škripanje u bronhijama, isprekidano disanje praćeno sviranjem u grudima, poznatije kao „vizing“.
- Osećaj pritiska u grudima.
- Napadi gušenja i otežanog disanja.
Bez obzira na vrstu astme, pacijentima veoma smeta povišena vlaga u vazduhu „koji kao da stoji“. Stoga se potrudite da u stanu bude suvo i toplo, ali nipošto vruće i obavezno provetravajte prostorije. Za astmatičara je takođe važno da mu noge budu tople i da ne bude u mokroj obući.

Da li je bolest nasledna
Ukoliko majka pati od alergije, sklonost deteta iznosi 50-60 odsto, a ukoliko takve tegobe ima otac, dete će ih imati u 30 odsto slučajeva. Ukoliko oba roditelja pate od alergije, verovatnoća da će se kod njihovih potomaka razviti alergijske reakcije iznosi 70-80 odsto.
Najveći neprijatelji astmatičara:
- kućna prašina (u dušecima, tepisima, nameštaju...)
- dlake ili pljuvačka kućnih ljubimaca
- izlučevine bubašvaba
- polen drveća, trava i korova
- duvanski dim
- jaka hemijska sredstva (recimo kućna hemija)
- emocionalni stres ili fizički napor.
Roditelji često pitaju lekare da li pušenje utiče na astmu. Neka istraživanja su pokazala da ukoliko majka puši u trudnoći, sklonost deteta da oboli od astme iznosi čak 90 odsto. Ukoliko je otac pušač, mališan će imati sklonost ka disajnim alergijama u 30-40 odsto slučajeva. Roditelji moraju da znaju da u kući gde boravi dete sklono alergijama ne sme da se puši čak ni onda kad ne postoje simptomi bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza
- Rendgen pluća
- Funkcionalno ispitivanje pluća (spirometrija)
- Kožne alergijske probe
- Analiza krvi i utvrđivanje razvoja antitela na razne alergene
- Analiza krvi na imunoglobulin E, takozvani igE, koji lekaru daje opštu alergijsku sliku našeg organizma
Bilo kako bilo, svaki astmatičar mora da dobije odgovarajuće lekove i nauči kako sebi da pomogne u kritičnim trenucima. Bitno je da pacijent dobije precizan plan lečenja kako u periodu akutnog stanja, tako i u vreme kada se bolest povlači. U slučaju čestih napada astme, treba ići kog alergologa svaka tri meseca.

Stres i astma
Može li astmatični napad da bude izazvan emocionalnim stresom? Postoje simptomi na osnovu kojih možemo da pretpostavimo da su se astmatične tegobe pojavile na nervnoj bazi. Morate da analizirate u kakvim okolnostima se desio napad: da li je to imalo veze s nekim teškim trenutkom u životu pacijenta. Psiholozi Univerziteta u Minhenu su anketirali 1.500 osoba koje su se razbolele od astme kao već odrasli ljudi. U otprilike 30 odsto slučajeva njihov prvi napad dogodio se kad su imali porodične probleme: razvod, bolest bližnjih i slično. A 20 odsto ispitanika su postali astmatičari zbog problema na poslu - otkaza ili prevelikih obaveza.

Izvor - Blic.rs