Mali: E-fakture smanjuju troškove privrede

A jedna od najvažnijih prednosti ovog sistema za privrednike biće brži povraćaj PDV-a, naveo je ministar finansija. .

Mali je na okruglom stolu "E-fakture za konkurentniju privredu", koji je danas održan u organizaciji Ministarstva finansija i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), rekao da je reč o regulativi koja nudi sistemska rešenja, te da Srbija ovim pokazuje koliko je posvećena strukturnim reformama.

On je najavio da će do kraja juna biti završeni svi podzakonski akti koji prate primenu ovog Zakona u praksi.

"Dva procesa paralelno su u toku. To je proces fiskalizacije i uvođenja elektronskih faktura. Sprovodimo ih zajedno, u konsultacijama sa privrednicima, i njihovi saveti su nam važni kako bi se povećala efikasnost i smanjili troškovi, a sve to je bitno za povećanje konkurentnosti naše privrede", rekao je Siniša Mali.

On je naveo da se sa uvođenjem sistema ostvaruje najveća korist za privredu, a to je da prijava za PDV bude automatska, usaglasiće se ulazne i izlazne fakture, lako će biti uočene greške i sistem će to moći lakše da prati.

Mali je podsetio da je Zakon o fiskalizaciji već usvojen i da se sledeće sedmice očekuje tehnički vodič o neophodnim softverskim i inženjerskim rešenjima.

"Poreska uprava će imati mnogo bolju kontrolu fiskalnih kasa i poreskih obveznika, a to vodi ka smanjenju sive ekonomije i uvodi red kada je poslovanje poreskih obveznika u pitanju", naveo je Mali.

Ministar je podsetio da će softverski sistem koji će biti primenjen na fiskalnim kasama biti u potpunosti besplatan.

"Obezbedili smo dovoljno novca u budžetu i svakome će država pokriti taj trošak. Cilj nam je da bez troškova opremimo privredu i imamo bolju borbu protiv sive ekonomije. Našim privrednicima je potrebno da idu u korak sa privredom EU, da se unapredi konkurentnost i poslovanje. Кoristi od e-faktura će biti velike jer će to doprineti i većoj pravnoj sigurnosti i uštedi vremena, jer će se mnogo manje trošiti na čuvanje i pretragu starih faktura. Ceo sistem podrazumeva da Srbije ide napred u digitalizaciji i da je sprovede u što kraćem periodu", rekao je Mali.

Foto: Ministarstvo finansija

Ministar je naveo da su uvedeni fazni rokovi za uključenje u sistem slanja i primanja e-faktura, pa će biti dovoljno vremena da se svi prilagode ovom sistemu.

Zakon predviđa fazno uvođenje obaveze izdavanja i primanja elektronskih faktura, a za to su tri datuma ključna: 1. januar 2022, 1. jul 2022. i 1. januar 2023. godine.

"Prvi rok je 1. januar 2022. godine do kada će javni sektor imati obavezu da se osposobi da prime i pošalje e-fakturu, sledeći bitan datum je sredina 2022. godine, odnosno 1. jul kada se očekuje da primanja i čuvanja elektronskih faktura postepeno usvoje i privredni subjekti u međusobnim transakcijama. Poslednji rok je je 1. januar 2023. godine za kada je predviđeno i da svi u privatnom sektoru primaju i šalju fakture", naveo je Mali.

Кada je reč o sistemu uvođenja e-faktura, ministar je podvukao da ga uvodi država i da će on biti potpuno besplatan za korisnike. On je rekao da ako neko želi, može da koristi posrednike u tom poslu, ali da je to potpuno fakultativna opcija.

"Sistem je besplatan i zato ga uvodimo. Ne samo zbog povećanja konkurentnosti već ovim dajemo snažan signal da je Srbija na putu digitalizacije i unapređenja konkurentnosti privrede. Zakon je u skladu sa propisima iz informacione bezbednosti i direktivama EU. Sa svim merama koje smo doneli, kapitalnim investicijama, idemo krupnim koracima napred", rekao je ministar.

On je dodao da postoji mogućnost da Srbija ove godine ostvari stopu rasta od šest procenata, pa i više, kao i da će zahvaljujući novinama na kojima radi u procesu digitalizacije postati još atraktivnija za investitore.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da postoji veliko interesovanje kompanija za ovaj zakon jer su uštede ogromne.

"Samo jedan trgovinski lanac generiše 2,5 miliona dokumenata. Кompanija NELT ima 16.300 paketa faktura koje skladišti svake godine. Reč je o ogromnom novcu koji će se uštedeti jer neće dolazi do štampanja dokumenata. Druga velika stvar je da ćemo imati sistemsko rešenje koje će omogućiti privrednicima da u jednom danu povrate PDV", rekao je Čadež i dodao da je na Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu finansija da rade na edukaciji ljudi kako bi se otklonile bilo kakve nedoumice u praksi.

Foto: Ministarstvo finansija

Predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a Ivan Miletić i direktor korporativnih poslova u kompaniji "Filip Moris" kaže da će uvođenje ovog sistema biti prioritet NALED-a i Saveta za fer konkurenciju.

"Mi na uvođenju sistema radimo već šest godina i to će imati višestruki značaj jer će se i država i privreda brže razvijati u zdravom poslovnom okruženju. Za nas je to važno jer utiče na smanjenje nelojalne konkurencije", naveo je Miletić.

Prema njegovim rečima, iskustva iz komšiluka, gde je sistem već uveden su pozitivna, pa su tako u Hrvatskoj operativni troškovi smanjeni za 350 miliona evra, a sistem dovodi i do značajnih logističkih rasterećenja koja se odnose na pripremu i čuvanje dokumenata.

U Hrvatskoj je i sa 30 na tri minuta skraćeno vreme za obradu faktura, što je ogromna ušteda u vremenu.

Na okruglom stolu najbolje prakse i rezultate uvođenja e-faktura u zemljama EU predstavio je i kopredsedavajući Evropskog udruženja primalaca usluga e-fakturisanja Markus Lab (Markus Laube).

Prema njegovim rečima, danas je u svetu u opticaju 530 milijardi faktura a samo 10 odsto njih je prešlo u elektronski format.

"Očekujemo eksponencijalni rast u narednih nekoliko godina. Postoji velika verovatnoća da postanete vodeća zemlja u narednim godinama kada je u pitanju e-fakturisanje", rekao je Lab.

On je naveo i da su pokretači promena u ovoj oblasti primetili da se na globalnom nivou 500.000 milijardi evra u oblasti sive ekonomije prometuje i ne dolazi do poreskih tokova, te je to razlog zašto je EU odlučila da započne proces uvođenja e-faktura.

Većina zemalja je usvojila nacionalnu platformu gde se ispostavljaju sve e-fakture, a dobar primer je Italija gde je, zahvaljujući e-fakturama ostvareno dodatnih pet milijardi evra povraćaja na PDV u odnosu prethodnu godinu.

Na okruglom stolu predstavljena je demo-verzija sistema e-fakture, a prezentaciju su održali pomoćnica ministra finansija zadužena za digitalizaciju Sonja Talijan, direktor Centralne fiducione jedinice Nenad Vlaketić i savetnik ministra finansija Vuk Delibašić.

Na skupu je najavljena serija okruglih stolova na kojima će moći da učestvuju predstavnici računovođa, lokalnih samouprava i privrede, a pokrenut je i poseban sajt www.efaktura.gov.rs na kome mogu da se nađu sve informacije o načinu korišćenja sistema e-faktura, kao i o obukama koje će se održavati tokom ove godine.

Istaknuto je da će se kroz zajednički rad nastaviti sa unapređenjem ovog informatičkog sistema i njegovom umrežavanju sa drugim bazama podataka. Rečeno je da će on biti povezan sa APR, Poreskom upravom, Upravom za javne nabavke i Upravom za trezor i drugim bazama podataka od značaja za praćenje e-fakturisanja.