Izgubljeno oko 300 miliona radnih mesta

Posebno su pogođeni mladi ljudi, a pre svih žene.

Međunarodna organizacija rada Ujedinjenih nacija (ILO) procenjuje da će zbog pandemije u drugom kvartalu ove godine biti izgubljeno skoro 11 odsto radnih sati širom svijeta. To je 305 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom, navodi se u aktualnom izveštaju pod nazivom "KOVID 19 i tržište rada", koji je ILO predstavio u Ženevi.

Posebno su pogođeni mladi između 15 i 24 godine. Njima nije bilo lako ni pre pandemije: nezaposlenost u toj starosnoj grupi natprosečno je visoka, a mnogi rade za manje novca, bez ugovora i socijalne sigurnosti, često na lokalnim tržištima ili u uslužnim delatnostima. "Ti mladi ljudi će sada biti brže i teže pogođeni od drugih", kaže Gaj Rajder, generalni direktor ILO. Pa i oni koji još uvek imaju posao, izgubili su četvrtinu svojih radnih sati.

Međunarodna organizacija rada navodi da su mladi ljudi trostruko pogođeni zbog krize. Oni gube svoj posao, njihovo obrazovanje ili dalje usavršavanje je prekinuto ili otežano, a za one koji sada završavaju školu i traže posao – posla nema.

Izgubljena generacija?

"Sva ispitivanja pokazuju sledeće: ako ljudi na početku svog profesionalnog života dugo ne mogu da rade, to onda izaziva posledice koje često traju decenijama", kaže Rajder za DW. "Oni to nikada više ne nadoknade, nikada više ne nađu normalno profesionalno usavršavanje. Zbog toga sada postoji opasnost od lokdaun-generacije", kaže Rajder.

Mlade žene su, kako kaže, posebno teško pogođene, jer one često rade u ugostiteljstvu ili u trgovini. "One su i pre pandemije bile zapostavljene, a sada je njihova situacija posebno opasna", kaže Rajder. Kako bi se šteta smanjila i sprečilo da čitava jedna generacija dugoročno odrasta zapostavljena, Međunardona organizacija rada zahtieva da vlade deluju "brzo i dalekosežno".

"Suočićemo se s ogromnin društvenim rizikom ako se u obnovi nakon pandemije ne budemo posebno pobrinuli za te mlade ljude", kaže Rajder i objašnjava da bi to moglo da se izvede kroz neke forme specijalnih programa obrazovanja ili uz garantovanje radnih mesta.

Biće skuplje

Pitanje je samo ko bi sve to trebalo da plati. Nakon što su se mnoge zemlje u cilju prevazilaženja krize već prilično zadužile, u Evropskoj uniji se sada raspravlja o paketu za podsticaj ekonomije u visini od 750 milijardi evra.

Među zemljama u kojima se korona-virus trenutno posebno brzo širi su u međuvremenu i mnoge druge države sa znatno ograničenijim sredstvima, poput zemalja Latinske Amerike. Stanje bi moglo dodatno da se pogorša ukoliko se broj zaraženih i u Africi poveća.

Posebno opasno za Afriku

"Šest od deset ljudi na svetu zarađuje za život na crnom tržištu rada", kaže šef ILO Rajder. "U Africi južno od Sahare čak devet od deset ljudi, pa i više."

Ako se ekonomski život zbog pandemije zaustavi, to bi za mnoge moglo biti opasno po život. "Karakteristika međunarodne reakcije na ovu krizu do sada je bila nedostatak solidarnosti i pomoći", kaže Rajder. To bi, dodaje, moralo da se promeni, jer su u pitanju životi stotina miliona ljudi.

Težak balans

Međunardona organizacija rada ukazuje i na značaj opsežnih testiranja na koronu i praćenja lanca infekcije. Ako na tom planu bude dovoljno učinjeno, onda će biti potrebno manje izolacije i zabrane kretanja, a time se štiti tržište rada, kaže Rajder. Azijske zemlje poput Tajvana i Južne Koreje na taj način su uspele da ograniče žirenje zaraze bez da su u potpunosti obustavile rad u mnogim privrednim granama.

Za kraj, šef ILO Rajder smatra da Nemačka u borbi protiv korone nije reagovala preterano, niti da je svojoj privredi nepotrebno naštetila. Naprotiv, "verujem da je Nemačka sve u svemu uspela da održi ravnotežu", zaključuje Gaj Rajder.