Menopauza

Ako inače na mamino razglabanje o noćnom znojenju, talasima vrućine, izostanku i iznenadnom povratku menstruacije kolutate očima, kao da vas se to ne tiče i kao da vas se nikada neće ticati, moramo da vas podsetimo da ćete, ako ste žena, doživeti (uskoro ili kad-tad) veoma slične promene u telu. A pre nego što se to dogodi, važno je, napominju stručnjaci, pripremiti se i naučiti što više o menopauzi. Bez obzira na to da li ćete je doživeti prirodnim putem - starenjem, ili preuranjeno, kao posledicu operacije i terapije zračenjem, otkrićete da je to isključivo individualno iskustvo. 
Jedino što povezuje sve žene u menopauzi jeste prestanak menstruacije.

U drugim zemljama

Izraz „menopauza“ prvi put je upotrebljen 1872. godine. U to vreme zapadnjačkoj medicini je ona predstavljala zdravstvenu krizu koja može prouzrokovati mnoge bolesti, od dijareje do dijabetesa. Sredinom 20. veka menopauza prestaje da se smatra uzrokom bolesti i počinje da se doživljava kao bolest. U mnogim zapadnim kulturama menopauza postaje indikator višeg socijalnog statusa. U Radžastanu u Indiji, žene koje su ušle u menopauzu, za razliku od drugih, smeju da napuste ženske odaje kako bi razgovarale i pile sa muškarcima. U Etiopiji, ženi u menopauzi dopušteno je da učestvuje u ritualima, a u kanadskom narodu Kri žena koja je prošla menopauzu sme da praktikuje šamanističke rituale.

Šta se događa u telu?

Različiti su simptomi približavanja perimenopauzi, razdoblju koje obuhvata približno dve godine pre i dve godine nakon poslednjeg menstrualnog ciklusa. Tada je moguće menstruaciju dobiti i dva puta u mesecu. Može se dogoditi da ne prokrvarite i po nekoliko meseci. Mlaz krvi može se promeniti, postati ređi i bez ugrušaka, i to zbog smanjenog nivoa estrogena.

Simptomi perimenopauze povezani sa hormonima mogu biti neprijatni: noćno znojenje, nesanica, razdražljivost, teskoba, glavobolje, vaginalna suvoća, vaginalna atrofija (stanjivanje vaginalnog zida zbog nedostatka estrogena), smanjeno interesovanje za seks...

Najčešći simptomi, kao što su talasi vrućine i noćno znojenje, prisutni su kod 25 % žena u perimenopauzi i kod 50-85 % žena u menopauzi. Kod većine ti simptomi traju do dve godine, a kod 20 % žena i više od pet godina.

Nemoguće je prepoznati signale koji upozoravaju na dolazeći talas noćnog znojenja - ne možete ništa učiniti kako biste ublažili njegov nalet.

Najvažniji hormone

U ženinom telu u razdoblju oko menopauze nastaju promene koje su posledica smanjenog stvaranja hormona u jajnicima, prvenstveno estrogena. Već nakon četrdesete godine (ponekad i ranije) stvaranje hormona u jajnicima počinje da slabi. Za žene su važna tri hormona koja proizvode jajnici. Estrogen je grupa hormona koja kontroliše ženski polni razvoj, stimuliše rast i funkciju ženskih polnih organa. Telo žene počne da proizvodi estrogen dok je u fazi fetusa, od 15. do 20. nedelje u majčinoj utrobi. On posle omogućava vlaženje vagine u stanju uzbuđenosti i podstiče erogene zone da odgovaraju na stimulaciju. Kako se estrogen smanjuje tokom godina menopauze, vaginalno tkivo se isušuje i stanjuje. Hormon testosteron određuje mišićnu masu i raspored dlaka, a nužan je i za buđenje seksualne želje. Progesteron, treći hormon, održava zdravo funkcionisanje ženskog reproduktivnog sistema, nužan je za opstanak oplođenog jajašceta i fetusa. 
Nedostatak ovih hormona pospešuje promene na koži. Ona postaje tanja i suva, neelastična, sa dubokim borama. Kosa gubi sjaj i tanji se. Dugotrajni manjak estrogena uzrok je i gubitak mineralne gustoće kostiju, osteoporoze i povećane sklonosti prelomima. Oko 50. godine, u vreme menopauze i manjka estrogena, kosti se preoblikuju. U prvih nekoliko godina nakon menopauze godišnje se može izgubiti do 5 % koštane mase. Osteoporoza se može javiti već posle deset godina, u zavisnosti od individualne koštane mase i dobu u kojem počinje menopauza. Prelomi kičmenih pršljenova češći su nego prelomi kuka i na njih otpada polovina svih osteoporotičnih preloma. Ako želite da znate koliki je vaš rizik od razvoja osteoporoze, izmerite mineralnu gustoću kostiju. Supstituciona estrogenska terapija može da spreči brz gubitak koštanog kalcijuma, poboljša savitljivost kostiju i odloži nastanak preloma.

Izbegavanje seksa

Bez obzira na to da li imate polne odnose sa partnerom, vaše vaginalno zdravlje vrlo je važno tokom i posle menopauze. Kad jajnici prestanu da obavljaju svoju funkciju, gubitak estrogena može uticati na izgled i osetljivost genitalija. Prve promene su spoljašnje. Tanje se stidne dlačice, stidne usne gube masno tkivo, a vaginalne punoću i osetljivost na dodir. Ipak, seksualna apstinencija zbog promene izgleda vaših genitalija može samo da ubrza proces propadanja i nastanak vaginalne atrofije. Ako zbog spoljnih promena polnog organa izbegavate seks, stručnjaci podsećaju da um snažno utiče na 
seksualnost i da je mozak najveći polni organ. Upotrebljavajte lubrikante za vaginu koje možete kupiti bez lekarskog recepta. Primetićete da će vam tokom menopauze biti potrebna direktnija stimulacija klitorisa da biste postigli orgazam. 




Neprijatne posledice

Britansko istraživanje u martu ove godine pokazalo je da više od 80 % ispitanica koje su u menopauzi, želi da ima aktivan seksualni život. Na čelu istraživanja kojem je cilj bio da utvrdi uticaj menopauze na ženski seksualni nagon bila je doktorka Heder Kuri, ginekolog. Utvrđeno je da 84 % žena želi aktivan seksualni život - ali gotovo polovina njih već je osetila neprijatne posledice manjka estrogena. Tužna je činjenica što veliki procenat žena koje pate od takvog problema nisu o tome razgovarale sa svojim lekarom koji može da im ponudi rešenje. „Seks donosi fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje. A neprijatnost koju donosi menopauza dovodi do smanjene seksualne želje, što može rezultirati gubitkom samopouzdanja i teskobom“, kaže doktorka Kuri.

Iako menopauza označava izostanak menstruacije u periodu od 12 meseci, a određuje se retrospektivno, preporučuje se kontracepcija. Ženama u menopauzi ne preporučuje se nijedna od prirodnih metoda kontracepcije, jer je ovulacija tokom menopauze nepredvidljiva, pa je teško odrediti plodne dane.


Ulja koja pomažu

Glavni medicinski način lečenja simptoma menopauze je hormonska naknadna terapija (HNT), ali iako ima pozitivno dejstvo na neke žene, kod drugih izaziva problematične nuspojave. Kako bi ublažile simptome menopauze, mnoge žene sve češće se okreću prirodnim sredstvima i holističkim terapijama. 
Od lekovitih biljaka preporučuje se sibirski ženšen koji poboljšava funkcionisanje nadbubrežnih žlezda. Osim biljnih preparata, vežbi relaksacije, meditacije i joge, simptome menopauze može ublažiti i masaža određenih tačaka u trbušnom zidu. Refleksologija stopala takođe vam može pomoći u olakšavanju menopauze. Za masažu esencijalnim uljima preporučuju se bergamot, geranijum i žalfija (protiv teskobe i stresa), čempres (smiruje um i ublažava bes) i lavanda (protiv nesanice i glavobolje).

Ishrana za pripremu

Ako želite da budete zdravi u godinama menopauze, važna je i uravnotežena ishrana u kojoj dominiraju složeni ugljeni hidrati, kalcijum i biljni estrogeni. Zato jedite pasulj, sočivo, korenasto povrće poput šargarepe i krompira, papaju i mango, jer podstiču proizvodnju progesterona (hormona koji stimuliše izgradnju kosti i štiti od osteoporoze). Zdrava ishrana i pre početka menopauze trebalo bi da sadrži navedene namirnice. Hranu obogatite i fitoestrogenima, spojevima koji deluju poput estrogena (indijski orah, kikiriki, zobene pahuljice, kukuruz, pšenica, semenke lana, jabuke i badem, sojini proizvodi i tofu), a izbacite puter, kafu, šećer i alkohol.

Pogledajte Jabuku na dan posvećenu Menopauzi

U NOVOM BROJU MAGAZINA LISA

Kako deci reći sve o "onim stvarima"

Zadovoljna i u menopauzi

Samopouzdanje - Test: Imate li ga dovoljno?

Dva lica stila - retro i eko