Ugrozeni svi kontinenti

Strucnjaci su jednoglasni: klima u celom svetu uzurbano se menja sto je posledica globalnog zagrevanja planete. O tome kako ce ove promene uticati na klimatske prilike opste saglasnosti nema, postoje samo naucne prognoze koje mracnim bojama slikaju buducnost covecanstva. Vesti iz svih delova sveta potvrdjuju naucna predvidjanja. Informacije o tragicnim posledicama nevremena stizu sa svih meridijana.

Covekov "zlocin"

Naucnici upozoravaju da ce se covekov "zlocin" - nasilno izmenjena klima - osetiti na svim kontinentima. U Evropi se, na primer, ocekuje selidba standardnih klimatskih zona.

Otopljavanje na severu kontinenta, u Skandinaviji i Rusiji, smanjice polarne oblasti, sume ce ubrzo "osvajati" nove prostore. Najopasnija posledica bice ceste i ogromne poplave. Zestoke oluje i udari vodene stihije ocekuju se duz cele severnoevropske obale.

Sasvim drugacija sudbina ocekuje juzni deo starog kontinenta. U ovom delu Evrope promena klime donece zedj i susu. Apokalipticni scenario posebno tesko pogodice Alpe. Do 2100. godine moglo bi da se istopi cak 95 odsto glecera.

Strucnjaci se slazu da vec prosecno povecanje temperature za jedan stepen ozbiljno utice na promenu situacije u zivotnom prostoru coveka i zivotinja. U istocnoj i jugoistocnoj Africi gde ionako nema dovoljno vode nastupice apsolutna susa.

Podizanje nivoa mora opasno ce ugroziti gradove na istocnoj africkoj obali. Siromasne africke drzave u ovom delu Crnog kontinenta gotovo da su bespomocne pred pretecom erozijom i dzinovskim poplavama.

Promena klime nece postedeti ni Aziju. U centralnom delu kontinenta bice ozbiljno poremeceno kruzenje vode u prirodi. Strucnjaci procenjuju da su najugrozeniji regioni Kaspijskog i Aralskog mora gde ce pustinja krenuti u nezadrzivo osvajanje novih prostora.

Na Dalekom istoku najveca opasnost preti od podizanja nivoa mora. U Japanu, na primer, polovina industrijske proizvodnje smestena je u priobalnim podrucjima koja ce ugroziti poplave. Do 2050. godine strucnjaci ocekuju u ovom regionu sve cesce talase velike vrucine.

U tropskim regionima Azije takodje se ocekuju znacajne promene. Prognoze nagovestavaju da bi u Tajlandu tropske sume mogle da "progutaju" 80 procenata ukupne povrsine drzave. Moguci efekat u Sri Lanki sasvim je drugaciji - zbog susa tropske sume bice drasticno proredjene. Negativne posledice promene svetske klime osetice se i u Australiji i na Novom Zelandu. Sumski pozari, najezde insekata samo su neke moguce posledice promenjene prirodne ravnoteze. Povecanje temperature ugrozice opstanak korala ciji grebeni su dosad bili veliki zastitnik Australije.

Sume "beze" na sever

Najvece zrtve izmenjene klime u Juznoj Americi bice amazonske sume. Ovo podrucje poznato kao zelena pluca planete lako moze da izgubi znacajan deo sumskog bogatstva sto bi izazvalo poremecaj u globalnom kruzenju ugljen dioksida u prirodi.

Ekstremne vremenske neprilike: oluje, hladnoca i poplave ugrozice poljoprivredu i pogorsace opste zivotne uslove u Juznoj Americi. U velikim deltama - u Venecueli, Brazilu i Argentini - poviseni nivo mora sprecavace ulivanje reka sto ce izazvati poplave.

U severnom delu Amerike izmenjena klima uticace negativno na vegetaciju: sume ce "bezati" na sever, pustinjski regioni ce se povecavati. Prosecno povecanje temperature od 4 do 5 stepeni moglo bi da ozbiljno uzdrma proizvodnju zitarica u SAD. Mracni scenario posledica klimatskih promena upozorava i na moguca stradanja severnoamericke obale. Strucnjaci procenjuju da porast nivoa mora moze da "proguta" izmedju osam i 19 hiljada kvadratnih kilometara i unisti oko 50 procenata priobalnog podrucja.