Nisu svi kupci pivara iste sreće

Da li su bili u pravu oni koji su, još pre dve godine, tvrdili da su karte na srpskom tržištu piva podeljene i da se ne mogu očekivati neka nova iznenađenja? Informacije koje stižu iz domaćih fabrika penušavog napitka kao da potvrđuju takvo stanovište. Dok velika trojka (Apatin, Čelarevo i Pančevo) realizuje ambiciozne planove i povećava tržišno učešće, sled loših dešavanja u ostatku pivarske branše se nastavlja. Priča o nesporazumu malih akcionara i novih vlasnika u Jagodini koji je doveo i do fizičkog sukoba još je sveža, a već stižu nove o gašenju proizvodnje u Zrenjaninu, teškoćama u Bečeju i Vršcu, neizvesnoj sudbini “BIP”-a.

Pivare koje su preuzeli veliki svetski koncerni u velikoj ekspanziji, dok su one fabrike koje su kupili domaći investitori u ogromnim teškoćama. Da bi razumelo zašto je to tako, nužno je imati u vidu tri faktora - vreme, novac i znanje. Naime, dve najbolje srpske pivare preuzete su u prvoj fazi privatizacije. Belgijski “Interbru”, današnji “InBev”, kupio je za 326 miliona evra Apatinsku pivaru, dok je danski “Karlsberg” vlasništvo u Čelarevu platio 53 miliona evra. Dobar posao napravio je i turski “Efes” kada je za 5,6 miliona evra kupio Vajfertovu pivaru u Pančevu. Mada je Pančevo bilo, uz Zrenjanin i Valjevo, jedan od najmanjih kapaciteta u Srbiji, Turci su dobro procenili blizinu glavnog grada i vrednost nedovoljno iskorišćenog brenda, da bi do magične brojke od milion hektolitara godišnje došli naknadnom kupovinom pivare u Zaječaru.

Time su veliki investitori, iskoristivši vrednost pravovremene kupovine, u startu stekli odlučujuću prednost. Ta prednost je dodatno osnažena činjenicom da su ušli u profitabilne fabrike u kojima nisu morali da čiste poslovne knjige i da se bore sa poveriocima. Za razliku od Apatina, Čelareva, pa i Pančeva, gde se odmah smešio profit, investitorima koji su kupovali akcije Bečeja, Zrenjanina, Jagodine i Vršca smešili su se problemi.

„Pivara MB” jak igrač Mada nije član Udruženja pivara SCG, pa su zato njeni proizvodni i tržišni potencijali obavijeni velom tajne, dobri poznavaoci srpskog, ali i regionalnog tržišta, smatraju da se u ovom poslu nijedna računica ne sme praviti bez “Pivare MB”. Reč je o najmodernijoj fabrici u ovom delu Evrope, a stalna dodatna ulaganja približila su proizvodne mogućnosti postrojenja u Novom Sadu kapacitetu najvećeg proizvođača - Apatinskoj pivari. Dodatni kvalitet nosi i moguće povezivanje “Rodić MB” sa “Merkatorom”. Mada se moguće udruživanje odnosi samo na trgovinski deo kompanije, sigurno je da bi uspešno okončanje posla, donelo dodatnu tržišnu propulziju “MB” pivu.

Najobimniji posao u tzv. drugoj fazi privatizacije napravio je vlasnik “PanBira” Momčilo Rajić kupivši pivare u Bečeju, Jagodini i Zrenjaninu. Poznavaoci prilika u pivarstvu smatraju da je Rajić planirao da objedinjavanjem ovih proizvodnih potencijala sa Beogradskom industrijom piva (BIP) napravi pažnje vredan kapacitet i da ga takvog proda nekoj velikoj svetskoj kompaniji. Međutim, država je poništila tender na kome se “PanBir” pojavio sa slovenačkim fondom “Poteza naložbe” i firmom “Coka” iz Vučjaka, pa je, izgleda, ukupna strategija zapala u ćorsokak. Za to vreme taksimetar otkucava, pa se Rajić sve više suočava sa nasleđenim gubicima i prispelim obavezama. Situacija u Bečeju je najpovoljnija, jer finansijski minusi nisu tako veliki, a fabrika ima potencijala. Jagodinska pivara, koja je plaćena 75 hiljada evra, pre dve godine zabeležila je gubitak od 1,2 miliona evra. Slično je i u Zrenjaninu, gde pivara, koja je 2000. bila u stečaju, već treću godinu uzastopno ima smanjenu realizaciju.

Takva kretanja imaju svoje logično objašnjenje. Godišnji kapacitet srpskog tržišta je oko šest miliona hektolitara. Pivare u Apatinu, Čelarevu i Pančevu (Zaječaru) već imaju taj nivo proizvodnje, tako da se pravi tržišni rad odigrava u tom trouglu. Ulaganja u tehnološko osavremenjivanje i marketing mere se milionskim iznosima. Takav tempo domaća konkurencija teško može da prati. Neprikosnoveni lider je Apatinska pivara, ali generalni direktor “Karlsberg Srbije” Isak Šeps navodi da je čelarevska pivara spremna da podigne kapacitet na 1,5 miliona hektolitara i da je u poslednje dve godine duplirala svoje učešće, podigavši ga na 19 odsto tržišta. S druge strane, glavni menadžer “Efes Vajferta” Patris Derik priprema dodatnu tržišnu ekspanziju kompanije, koja je po vlastitim procenama treći proizvođač piva u Srbiji.