SAO Kosovo

Na Kosovu posle NATO intervencije nema vecih frontalnih sukoba, ali, nazalost, nema gotovo nikakvih naznaka ozdravljenja medjuetnickih odnosa. Politicki zivot Pokrajine svodi se na neprestanu konfrontaciju dveju nacionalnih vrshuski. Sve ucestalije ta konfrontiranost zaostrava se do mere koja budi neprijatne asocijacije na pocetak ratnih sukoba koji su doskora harali Balkanom.

Najnoviji slucaj takve vrste je jednostrano formiranje Skupstine srpskih opstina i opstinskih jedinica sa Kosova i Metohije. Cuvajuci se jakih reci i pojednostavljenih analogija, neodoljivo se radja asocijacija na tragicne "zajednice opstina" i potom SAO - tvorevine (srpske autonomne oblasti) iz ranih devedesetih kojima su tadasnji nacionalni stratezi iz Beograda verovali da ce zastititi srpske nacionalne interese u prekodrinskim krajevima. Na sta je sve to ispalo - dobro je poznato, a bice jos detaljnije objasnjeno tokom aktuelnih haskih procesa tvorcima i realizatorima te politike.

Problematicna odluka tvrde srpske struje sa severa Kosova da zapreti formiranjem zasebnog nacionalnog entiteta, izazvana je sve radikalnijim zahtevima albanske strane za proglasenjem nezavisnog Kosova. Albanski prvaci, ocigledno, smatraju da je uspostavom medjunarodne vlasti na Kosovu i njegovim faktickim izuzecem iz srpske jurisdikcije - put u nezavisnost sirom otvoren i da tu srpska strana vise nema sta da se pita. U poznatom balkanskom maniru, aktuelni politicari oba naroda na Kosovu, buduci da ne mogu da nadju prihvatljiv kompromis, rade svak po svome. Albanska vecina arogantno promovise nezavisno Kosovo, ne hajuci za srpske strahove od takve politicke buducnosti, a Srbi - svesni da vise ne mogu drzati celo Kosovo - sve su blizi ideji o njegovom cepanju i izdvajanju delova u kojima oni cine vecinu.

U deklaraciji Skupstine srpskih opstina upucuje se poziv vlastima u Beogradu da u slucaju formiranja albanske drzave na Kosovu proglase suverenitet u oblastima u kojima zivi srpski narod. Opet kao eho starih poklica ("Srbija se brani u Kninu") koji su prethodili opstim tragedijama i porazima, kosovski jednonacionalni parlamentarci porucuju: "Svako ko pokusa da razbije teritorijalni integritet Srbije i drzavne zajednice Srbija i Crna Gora mora znati da se teritorijalni integritet drzave legitimno brani svim raspolozivim sredstvima".

Tacno je da Srbija, kao uostalom i druge zemlje, treba da brani svoje interese svim raspolozivim sredstvima. Ali racionalno poimanje politike podrazumeva da se prethodno trezveno definisu i ti interesi i da se objektivno oceni kolika su ta sredstva kojima se raspolaze. Sve drugo je uvod u poraze.

Srpski interesi na Kosovu danas se ne mogu braniti pretnjama bilo kome. Buduce veze Kosova sa Srbijom, a time i kosovskih Srba sa maticom do cega je njima iz sasvim razumljivih razloga izuzetno stalo, zavisice ne od srpske odlucnosti da "svim raspolozivim sredstvima" (citaj: oruzjem) brane "kolevku", vec od toga sa koliko ce se uspeha Srbija integrisati u savremeni svet i postati stabilna prosperitetna drzava, a ne region koji stalno generira probleme i krize.