Nepristojna ponuda od 15 dinara za žito

Naime, kako su „Dnevniku” potvrdili u vojvođanskim mlinovima, za hlebno žito se nudi akontna cena od 15 dinara po kilogramu.

S njom su, kako saznajemo, izašli mlinovi iz Šida, Inđije, Vršca... Naravno, to nije konačna već akontna cena, ali ipak u ovom trenutku dovoljno govori. Kako je počelo, i ovogodišnja priča o pšenici biće s mnogo peripetija. Mlinovi su, naime, u ozbiljnim finansijskim problemima, a veliki igrači, to jest najveće srpske agrarne kompanije, još uvek kriju cenu. Očekuje se da i država obnaroduje koliko će preko Robnih rezervi kupiti hlebnog žita i po kojoj ceni. Za to vreme cene na svetskim berzama padaju, a Rusi na Crnom moru trguju pšenicom po 250 dolara po toni, što je oko 17 dinara kilogram. U žitarskoj branši tvrde da je izvoz jedini spas za tržište pšenice u Srbiji jer samo tako je moguće podići cenu na domaćem terenu. Međutim...

– Nismo izašli s cenom, pratimo tržište i očekujemo da Robne rezerve kažu svoje, to će nam biti reper. Ključno nam je kako će se postaviti država, ali svakako veoma pomno pratimo dešavanja na svetskom tržištu. Logistički smo spremni za ovaj posao, ali komercijalne uslove nismo još uvek u mogućnosti da objavimo – kaže za „Dnevnik” generalni direktor „Viktorija grupe„ Nikola Vujačić. – Veoma je veliki pad cena na svetskom tržištu, vidimo dobre prinose i u Srbiji i u svetu, očekuju se velike količine u Rusiji i Ukrajini... Kada se sve to sagleda, tek onda ćemo izaći s uslovima.

U poljoprivrednim udruženjima, pak, kažu da je veoma dobro što država, odnosno njene Robne rezerve, još nisu izašle s cenom jer otkupljivači ne treba da se rukovode njome već glavnu ulogu tu treba da odigra tržište. To je, ocenjuju, najbolji potez resornog ministarstva i Vlade.
Poljoprivrednik iz Vognja Pavle Nenadović već tri dana žanje pšenicu sa 400 jutara. Ulaganja su, kako kaže, bila velika, hlebnom žitu je dao sve što ono traži, te je po njegovoj oceni realna cena od 25 dinara kilogram.

– I kada je prinos veliki, ne mogu se „ispeglati” troškovi za skupo đubrivo, hemiju, gorivo... Naravno, cena pšenice bi trebalo to da pokrije, a ona mora da bude korektna i zbog toga da bi se na jesen zasejale dovoljne površine. O tome naročito treba misliti – porčuje ovaj uzoran poljoprivrednik, jedan od najuspešnijih proizvođača pšenice u Srbiji.

Poljoprivrednik iz Kovina Jadran Anđelković juče je u pšenične njive ušao s kombajnima. Kako kaže, u južnom Banatu prinos neće biti kao u nekim drugim delovima Vojvodine jer je bilo veoma malo padavina, te se očekuju tri do najviše četiri tone po hektaru. Poljoprivrednici u njegovom kraju takođe još uvek ne znaju cenu pšenice, ali naglašavaju da je realna 25 dinara.

– Stara pšenica prodvala se za 28 dinara, nema razloga da nova ne bude oko 25. Banaćani su mnogo pšenice lane prodali po 12,5 dinara, a kasnije je dogurala i do 30. Mnogo je tu prstiju upleteno, drugi pokupe kajmak, a građani jedu skup hleb i prozivaju poljoprivrednike zbog toga – veli Anđelković, i ukazuje i na problem „virtuelnih lagera”.

Ratari koji su u obavezama, vezani za investicije, naravno, moraće pšenicu da prodaju odmah, ali bi najbolje bilo da sačuvaju hlebno žito dok se klupko ne rasplete, u čemu bi značajnu ulogu mogla odigrati javna skladišta. Opet se pokazuje da je funkcionisanje ovog sistema neophodno za žitarsko tržište.

U svakom slučaju, sigurno je to da oni koji su primenili punu agrotehniku mogu računati na izuzetan prinos.

Prosek četiri tone

– Po prvim analizama obavljene žetve u Vojvodini, prosečan prinos bi mogao biti četiri tone po hektaru - izjavio je stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.

On je kazao da se žetva još nije proširila, ali se vlaga zrna dnevno smanjuje od dva do četiri odsto i ratari treba da ga uskladište što pre.

U opštini Bačka Topola počela je žetva pšenice i prvi prinosi kreću se oko pet tona po hektaru, što je nešto više od višegodišnjeg proseka ostvarenog u toj opštini, ali manje od očekivanog.

U većini sremskih opština proteklog vikenda pali su prvi otkosi pšenice, koja se na toj teritoriji prostire na 41.000 hektara, a očekuje se da u toku ove nedelje taj trenutno najvažniji posao u poljoprivredi bude u punom zamahu. Procenjuje se da će rod u Sremu biti na nivou višegodišnjeg proseka