Vučić na obeležavanju godišnjice "Oluje": "Nikada više nećemo da ćutimo" FOTO

Novi Sad večeras je bio u znaku sećanja na žrtve najvećeg etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata, i saosećanja svih koji su došli da pruže podršku žrtvama progona i odaju poštu stradalima i nestalima tokom najvećeg zločina nad srpskim narodom u novijoj istoriji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju godišnjice "Oluje".

Vučić se obratio okupljenima i rekao da godinama u Srbiji kao da nije bilo svedoka o zločinima počinjenim nad našim narodom.

"Devetu godinu kako na ovakav način obeležavamo pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Dva su razloga zbog kojih smo danas ovde. Prvi je tuga, zbog ubijene dece, žena, straca, 250.000 prognanih. Drugi je da bi se ta svedočenja čula. Godinama u Srbiji kao da nije bilo svedoka i nikoga ko bi ispričao kako su obični ljudi, civili ubijani, kako su im kuće pljačkane i paljene. Kako su ih, dok su u traktorskim kolonama napuštali Hrvatsku, napuštali svoja ognjišta, pljuvali i udarali, kamenovali... Nikoga da kaže da su bombardovali te kolone, ubijajući decu i starce, malenu braću i sestre. Time smo ih pravdali i ponavljali zločin, time smo ravnodušnost prooglasili za vladajuću ideologiju", rekao je Vučić.

Vučić kaže da smo sopstvenom narodu nametnuli osećaj krivice zbog 18 godina zanemarivanja sećanja na srpsko stradanje.

"Radili smo to gotovo čitavo punoletstvo, 18 godina i nije nam bilo bolje od toga. Natovarili smo sopstvenom narodu večni osećaj krivice, oravdali smo svaki zločin.. Čak su nam i menjali ime, nazivali nas "hrvatskim Srbima", "bosanskim Srbima", "kosovskim Srbima", a mi smo samo Srbi i razlike među nama nema. To što živimo u različitim državama, ne znači da pripadamo različitim narodima", rekao je Vučić.

Vučić je naveo da im nikada nije dosta i dodao da mi hoćemo mir po svaku cenu. Kako je rekao, hoćemo da nikome ne bude ugrožen život, da čuvamo i druge kao i oni nas.

"Poslednih nekoliko dana bilo mi je najteže u prethodnih nekoliko godina. Doterali su nas do ivice, kada sam morao da kažem da mi više nemamo kud. Kad je tako, onda ćemo čuvati i braniti naš narod, a vi gledajte možete li sa nama", rekao je Vučić.

Postoje decenije u koja se ništa ne desi, a ima i nedelja u kojima se dese decenije, citirao je Vučić Lenjina.

"Reći ću danas da je to vreme završeno i da nema više ćutanja, najsvetija je obaveza od koje nećemo odustati", istakao je Vučić.

Predsednik je podsetio i na nedavnu krizu koju je Aljbin Kurti izazvao na Kosovu i Metohiji, te rekao da je svetskim liderima tada rekao da "mi više nemamo kud".

"Čuvaćemo Srbiju, a na njihovu histeriju laži i pretnji odgovaraćemo pozivanjem na mir", rekao je Vučić.

On je podsetio na sraman odnos prema Krajišnicima od strane vlasti 1995. godine i dodao da nikada nećemo zaboraviti patnju krajiškog čoveka.

Vučić je rekao da više nemamo kud.

"Čuvaćemo svoju Srbiju, odbranićemo je i pobedićemo", rekao je Vučić.

"Mogu da tuku koliko hoće, ali mi više nemamo kud - rekao je Vučić i kaže da ćemo čuvati i braniti našu zemlju. Odbranićemo je i pobedićemo i nemojte da nam pretite više. Oguglali smo na vaše pretnje. Danas smo ovde da pokažemo da Srbija više nije šaka zobi i da nema nameru da savija glavu i da im potvrdimo da zabranjeni grad "Jasenovac" i "Oluja", nisu mit, već činjenice sa kojima živimo", rekao je Vučić.

"Srbija neće ćutati i praviti se mrtva kada neko pokuša da ubija i proteruje naše ljude", dodao je Vučić.

"Godinama šaljemo poruku da više neće biti "Oluja" i danas to ponovo činimo", rekao je Vučić.

Predsednik je rekao da je Srbija prihvatila i njegovog oca, kao što je i mnoge ljude ovde.

"Oluja je ranila srpski narod, teško je ranila, ali je Srbija dobila mnogo dobrih ljudi, od kojih su mnogi ovde među nama. Mi ćemo uvek da prihvatimo i pokajemo se za zločine koje su neki učinili u naše ime, ali nikada više nećemo da ćutimo i da se stidimo zločina koji je učinjen protiv našeg naroda", rekao je Vučić.

Vučić kaže da nam ne smeta kada oni svetkuju, ali nam smeta što nam brane da se sećamo.

"Oluja je ranila naš narod, ali su Srbija i RS dobile mnogo divnih ljudi. Uvek ćemo da prihvatimo i pokajamo se za zločine koji su neki naši počinili, ali nikada više nećemo da ćutimo i da se stidimo zločina počinjenih nad našim narodom. Poverenje je važno, ta reč je postala poštapalica obično nemuštih političara. Znam da nam je razgovor važan. Moramo da gledamo u budućnost zajedno. Nama čak i ne smeta kada svetkuju, nama samo smeta kada nam brane da tugujemo. Samo nemojte da nam branite da se sećamo, pustite nas da živimo sa svojim jadom, bolom i čemerom. Ne očekujte od Srba da se odreknu svojih mrtvih, pretekli smo i Jasenovac i Oluju, a vidite i večeras u Novom Sadu, ponovo smo ustali. Neka je slava svim žrtvama. Neka živi Srbija i Republika Srpska", rekao je Vučić.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vuèiæ (@buducnostsrbijeav)

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

Srpski član predsedništva Milorad Dodik rekao je da narod mora da se okupi.

"Deveti put smo ovde, da kažemo da nećemo zaboraviti, a umalo je bilo. Da nije bilo gospodina Vučića koji je pokrenuo inicijativu, zaborav bi bio epski, ostala bi samo porodična i lična stradanja. Deveti put kažemo da nam se neće ponoviti, ali nam se ponovilo. Srbi su prognani, "Oluja" je pogrom, zločin, genocid, etničko čišćenje", rekao je Dodik.

"Srbi iz Krajine polako u Srbiji i RS se oporavljaju, svesni da samo okupljeni i jedinstveni možemo da očuvamo sećanje i pamćenje", rekao je Dodik.

Dodik je istakao da Srbi moraju da se okupe Srbija mora da bude voljena.

"Moja zemlja je Srbija i Republika Srpska. Nemam drugi identitet i tu želim da budem. Jednog dana kao rezultat svih stradanja moraće da dođe naše nacionalno jedinstvo. Teška je sudbina nas Srba, ali moramo da se okupimo i da znamo da neće više biti kolona ako nas bude branila Srbija. Nas su pobili Hrvati, otimovali su na imovinu", rekao je Dodik.

Kako je rekao Dodik "Srbi nikada nisu mogli da žive drugačije nego sa slobodom".

"Slobode nema ako nemate države. To najbolje vidimo mi u Federaciji", rekao je Dodik.

Dodik je rekao da je sloboda ključna reč naših života. U prisustvu državnog vrha Srbije i rukovodstva Republike Srpske, intonirane su himne Republike Srpske i Srbije - "Moja republika" i "Bože pravde".

Jedna od stradalnica iz kolone Sanja Vulić iz Dvora na Uni, dete iz kolone, kaže da su njena osećanja pomešana. Tuguje za rodnim krajem, a oseća veliku čast i zahvalnost predsedniku Vučiću i zvaničnicima, kao i svim prisutnima koji ne dozvoljavaju da egzodus padne u zaborav.

"Najranija sećanja moja dosežu do početka 1990. godina, kada je počelo maltretiranje srpskog stanovništva. Svi lepi događaji i zvuci detinjstva su potisnuti, zvucima rušenja kuća i pucnjavom", rekla je Vulić.

Kako kaže, najteži trenutak koji je preživela jeste taj što je tri dana gledala u kolonu i pokušavala da pronađe svog oca.

"Tek četvrtog dana stigao je i naš otac, ukrcao nas je u stari gradski autobus u Banjaluci, i poslao put Srbije. On je ostao i nastavio traktorom iza nas", rekla je Vulić.

Njena majka imala je sat vremena da spakuje stvari i napusti sa porodicom vekovno ognjište. Krenuli su put Banja Luke.

"Gledamo strahote u kojima stari umiru, ljudi plaču i sahranjuju ih pored puta", rekla je Sanja u suzama.

Sanja je navela da je prošlo 27 godina, a Srbija je Krajišnike prihvatila, školovala i zaposlila.

Ona je rekla da je ponosna na ljude koji danas vode Srbiju, jer vidi svetlu budućnost za decu koja su u njoj rođena.

"Ja nisam rođena u Srbiji, ali ovo je moja država, a Novi Sad je moj grad. Ja sada vidim svetlu budućnost za moju decu koja su rođena ovde u Srbiji", rekla je Sanja.

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

Ceremonija je počela parastosom za žrtve koju služi patrijarh srpski Porfirije.

Građanima se obratio patrijarh srpski Porfirije.

"Svi mi ovde sabrani manje ni više delimo istu, veoma sličnu istoriju i moja porodica se na sličan način obrela u ovoj bogatoj gostoljubivoj pokrajini i mnoge druge vladike i sveštenici imaju takvu ili sličnu porodičnu istoriju. Zbog toga se mi braćo i sestre tako dobro suštinski razumemo i zbog toga se okupljamo svake godine", rekao je patrijarh.

"Sa nama su danas preživeli svedoci stradanja. Njihovoj žrtvi i stradanju se klanjamo i pamtimo. Pamtimo i sto puta da pamtimo njihova svedočenja da ne bi mogao neko da kaže to se nije desilo, to nije istina, to su samo bile humanitarne aktivnosti, to su bile obične ustanove koje su pružale gostoprimstvo onima koji nisu imali glavu gde da sklone", rekao je patrijarh srpski.

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vuèiæ (@buducnostsrbijeav)

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

Među mnoštvom okupljenih građana iz cele Srbije su i izbegli iz Hrvatske, neutešni zbog napuštanja svojih ognjišta i gubitka najmilijih.

Na mestu na kojem se obično čuju žamor šetača i turista, večeras preovladava svečana atmosfera i tuga, zbog svih apsurda i stradanja koje rat nosi sa sobom.

Godišnjica vojno-policijske akcije Oluja, tokom koje je početkom avgusta 1995. godine zabeležen najveći egzodus Srba od Drugog svetskog rata, u Hrvatskoj je i ove godine obeležena kao praznik - Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, dok se u Srbiji taj zločin bez kazne obeležava komeorativnim skupom u Novom Sadu.

FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/ bg

Akcija ''Oluja'' počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH, hrvatska vojska je ulazila je u napušteni Knin, u kojem je 5. avgusta istakla hrvatsku zastavu. U akciji je učestvovalo oko 130.000 pripadnika oružanih snaga sa hrvatske strane.