Italijani skresali broj poslanika

Regionalni izbori su takođe održani, ali uz strogo poštovanje epidemioloških mera u borbi protiv koronavirusa.

Prema saopštenju italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu 95 odsto prebrojanih glasova, za smanjenje broja poslanika glasalo je 69 odsto Italijana .

Po predlogu koji je prošao u parlamentu, ali ne sa dvotrećinskom većinom, potrebnom da bi mogao da prođe bez referenduma, smanjuje se broj poslanika u donjem domu - sa 630 na 400, a u Senatu sa 315 na 200.

Italijanski list Korijere dela sera piše da će ubuduće na 151.000 stanovnika biti jedan poslanik, prema sadašnjem jednom poslaniku na 96.000. Jedan senator biće na 302.000 stanovnika, a sada je jedan na 188.000.

Izlaznost je na referendumu održanom 20. i 21. septembra bila 53 odsto.

Tim brojem obuhvaćeni su i oni koji su glasali od kuće ili iz bolnice zbog karantina ili bolesti.

Glasali su i oni koji imaju virus zahvaljujući volonterima odevenim u zaštitnu opremu koji su išli po kućama kako bi građanima omogućili da ostvare svoje pravo.

Oni koji su izašli na glasačka mesta morali su da prate stroge protokole nošenja maski i distanciranja, prenosi AP.

Iako je referendum o smanjenju broja poslanika imao podršku svih stranaka, vladajući Pokret pet zvezda je preuzeo zaslugu za tu pobedu, smatrajući da su glasači odgovorili na njegov proreformski stav protiv establišmenta.

"Smanjenje za 345 parlamentaraca, sa svim njihovim privilegijama, pokazuje kako političari odgovaraju na zahtev građana", rekao je ministar spoljnih poslova Italije i lider Pokreta pet zvezda Luiđi di Majo.

Zadovoljan je i lider Demokratske partije Nikola Cingareti, prenosi portal Euractiv.

"Demokraska partija je pokretačka snaga promena i garantuje obnovu i modernizaciju", rekao je Cingareti dodajući da je "odobravanje amandmana prvi korak u sezoni reformi koje će sprovesti sa koalicijom".

Inače, predlog o smanjenju broja poslanika bio je uključen u sporazum partije desnice Lige i antiestablišment Pokreta pet zvezda iz 2018, kada je formirana prva vlada koju je vodio premijer Đuzepe Konte. Predlog je potvrđen kada su Pokret pet zvezda i Demokratska partija formirali drugu Konteovu vladu.

Slično je pokušao i bivši premijer Mateo Renci 2016. ali je tada prevladao stav da se broj poslanika ne smanjuje i Renci je posle toga podneo ostavku.

Trka za regione

Foto: EPA-EFE/ Elia Bianchi

U Italiji se takođe glasalo za guvernere u sedam italijanskih regiona: Kampanija, Markes, Ligurija, Pulja, Toskana, Dolina Aoste i Veneto.

Tu se biralo između tradicionalnih italijanskih blokova desnog centra i levog centra.

Ekstremna desnica nije uspela da osvoji Toskanu, uporište levice, a nadala se da će je pretvoriti u trijumfalni simbol svojih nacionalnih ambicija.

Kandidat levice u toj regiji Eugenio Đani je osvojio oko 47% glasova u odnosu na 40% podrške koju je dobila kandidatkinja Suzana Ćekardi, iz ekstremno desničarske Lige Matea Salvinija, pokazuju projekcije italijanskih televizija.

Levica je uspela da sačuva tri regiona - Toskanu, Pulju i Kampaniju, ali ujedinjeni front desnog centra i ekstremne desnice je osvojio Markes na jugu, preneo je AP.

Guverner Veneta Luka Zaja iz Lige je osvojio treći mandat, prema izlaznim anketama, prenela je agencija Ansa.

Trke za gradonačelnike takođe su održane u 1.000 italijanskih gradova.

Inače, zbog pandemije koronavirusa regionalni izbori nisu održani na proleće, kako je bilo planirano.

Italija je druga zemlja po broju preminulih od koronavirusa u Evropi.