Ponovo se digla prašina zbog Handkea: "Moralna nula", bojkot, protesti, negativni komentari

Kao i u trenutku kada je u oktobru objavljeno njegovo ime, ponovo se digla prašina među onima koji ovu odluku Švedske akademije žele da ospore.

Većina zemalja regiona najavila je bojkot, a na društvenim mrežama se šire negativni komentari.

Kako mnogi strani mediji pišu, očekuje se da će stotine ljudi prisustvovati protestima protiv Handkea na centralnom trgu u Stokholmu, dok je drugi protestni skup planiran ispred koncertne dvorane u kojoj se održava ceremonija.

Svečanosti neće prisustvovati predstavnici Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije.

Kako je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo na svom profilu na Tviteru, ta zemlja neće imati predstavnika zbog "dodele nagrade osobi politički angažovanoj u davanju podrške velikosrpskoj politici Slobodana Miloševića devedesetih godina prošlog veka".

Spisku onih koji bojkotuju pridružila se Turska zbog, kako je navedeno, negiranja genocida u Bosni. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kazao je da zbog izbora Handkea "Nobel nema vrednost".

"Dodela Nobelove nagrade za književnost na dan ljudskih prava figuri koja negira genocid u Bosni i Hercegovini nije ništa drugo do nagrađivanje kršenja ljudskih prava", kazao je on turskoj televiziji.

Među najglasnijima u osudi na Tviteru je Piter Mas, američki novinar i pisac, koji je burno izrazio svoje protivljenje. Na njegovom profilu na Tviteru od juče je objavljen niz njegovih tekstova iz arhiva "Vaštingon tajmsa" iz devedesetih godina, a nekoliko puta je podelio i haštag #BosniaWarJournalists.

"Novinari koji su pratili rat u Bosni zauzimaju stav protiv Nobelove nagrade za Petera Handkea. Koristeći hešteg #BosniaWarJournalists, oni opisuju onome čemu su svedočili devedesetih", naveo je Mas.

Pod pomenutim haštagom oglasili su se, između ostalih, i Kristin Amanpur sa Si-En-Ena, Samanta Pauer, koja je devedesetih radila kao ratni reporter za nekoliko medija, između ostalih za "Boston gloub" i "Ekonomist", Rodžer Koen, u to vreme dopisnik "Njujork tajmsa" sa Balkana, Šri Fink, Dženin di Đovani i drugi.

Mediji na nemačkom pišu o tome da ta nagrada šteti srpskoj demokratiji. Navodi se, između ostalog, da Handke toj nagradi nije dorastao, a citirali su i pisca iz Beograda Filipa Davida, koji je kazao da je "Handke moralna nula".

"Teško je, ako ne čak i nemoguće, Handkeovo celokupno književno delo odvojiti od njegovih političkih aktivnosti. Nobelova nagrada će nesporazume u našoj regiji još jednom produbiti i rane devedesetih ponovo otvoriti", kazao je književnik u intervjuu za Radio Sarajevo.

S druge strane, Handke ima veliku podršku u Srbiji, a uz njega je danas u Švedskoj i njegov dugogodišnji prijatelj Emir Kusturica, kao i devetočlana grupa žena iz Republike Srpske koje su deo Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.

Takođe, uoči same dodele 115 srpskih intelektualaca - univerzitetskih profesora, naučnika i književnika potpisalo je pismo podrške slavnom piscu koje je namenjeno Nobelovom komitetu, inostranoj i domaćoj javnosti.

Kako pišu strani mediji, Handke nije pozvan na tradicionalnu manifestaciju za laureate sa srednjoškolcima u predgrađu Stokholma, gde su mnogi studenti stranog porekla. Olga Tokarčuk će, međutim, prisustvovati.

Austrijski pisac u intervjuu za RT RS rekao je da nije očekivao kampanju koja se vodi protiv njega i da je imao ideju da pokuša da pomiri stavove.

Handke je dodao da voli Banjaluku i da bi voleo na proleće da dođe u Republiku Srpsku.

"Voleo bih da sretnem jednu majku sa jedne i jednu sa druge strane. Jednu majku iz Kravice, gde je bio početak svih masakra i jednu majku iz okoline Srebrenice. To je bila moja ideja, ali mislim da je bila pomalo naivna. Mislim da u ovom trenutku tu ideju ne mogu realizovati", rekao je Handke.