NATO poslao poruku BiH: Ne prisiljavamo, sami ste podneli zahtev

Alijansa neće vršiti pritisak, ali BiH je 2009. godine sama podnela zahtev da uđe u taj program, potvrđeno je banjalučkim "Nezavisnim novinama" u Odeljenju za odnose s javnošću NATO-a u Briselu.

Oni su podsetili da je, nakon što je BiH podnela zahtev, u Talinu 2010. godine doneta odluka da se prihvati ponuda za MAP, ali da je odlučeno da se ne krene s Godišnjim nacionalnim programima (ANP).

Prvi ANP za BiH je odobren tek prošle godine.

"ANP je program koji razvija sama zemlja i kreira ga prema vlastitim potrebama. ANP pruža NATO-u dublju i sadržajniju podršku u reformama koje se odnose na odbrambene kapacitete, regionalnu bezbednost, spremnost u delovanju u slučaju prirodnih katastrofa i spremnost i interoperatibilnost oružanih snaga", istakli su u Alijansi.

Dodali su da se u okviru ANP-a, u konsultacijama s NATO-om, fokus stavlja i na reforme u oblasti demokratije, bezbednosti i odbrane, a svake godine podnosi se procena, uz odobrenje 29 zemalja članica, o kojoj se raspravlja s partnerom koji je pokrenuo MAP.

Istakli su da učešće u MAP-u ne prejudicira odluku Alijanse o budućem članstvu.

"Kao i za sve druge NATO odluke, Savet NATO-a sve odluke o novim članovima donosi konsenzusom. MAP pruža fokusiran i iskren mehanizam o napretku u okviru programa koje zemlja aspirant sprovodi. Tokom cele godine će biti organizovane radionice i sastanci civilnih i vojnih eksperata kako bi se razgovaralo o celom nizu pitanja", saopštili su iz NATO.

U NATO-u su još naveli da postoji još jedan mehanizam saradnje s tom vojnom alijansom, odnosno Individualni partnerski akcioni plan (IPAP), koji je dizajniran za zemlje koje žele dublje odnose sa NATO-om, ali bez deklarisanog cilja da postanu članice.

IPAP je usaglašen između NATO-a sa Gruzijom, Azerbejdžanom, Jermenijom, Kazahstanom, BiH, Moldavijom, Crnom Gorom i Srbijom, a neke od zemalja koje su počele u IPAP-u kasnije su odlučile da krenu i ka članstvu.

U BIH ne postoji jedinstven stav o tome da li će ove godine u Brisel biti upućen prvi ANP, što je i sporna tačka u vezi sa formiranjem novog Saveta ministara u BiH.

Lider SDA Bakir Izetbegović izjavio je da će ANP biti upućen u redukovanom obliku, dok Dušanka Majkić iz SNSD-a, koja je dugogodišnji član Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH, tvrdi da on neće biti upućen, jer nigde ne piše da će to biti urađeno.

Izetbegović je rekao da dogovor političkih lidera, koji je potpisan kao preduslov za formiranje nove vlasti, podrazumeva ispunjavanje ranijih odluka Predsedništva BiH, koje, po njemu, znače i slanje ovog programa.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da neće glasati za kandidata za predsedavajućeg Saveta ministara ukoliko nema odluke o upućivanju ANP-a.

Bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović rekao je da ne postoji mogućnost da on o tom pitanju glasa drugačije od Komšića.