Čitav niz otvorenih pitanja

Političar desnopopulističke Alternative za Nemačku (AfD) dobio je „tajne informacije“ od predsednika Saveznog ureda za zaštitu ustava.

Izvor: Dojče vele
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Ured to demantuje. Šta je predmet optužbi? Koji se motivi kriju iza toga, pita se autor Dojče velea.

U utorak (18.9.) bi Hans-Georg Masen, nakon šest godina na mestu predsednika Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (BfV), mogao da ode sa te funkcije. Tada će, naime, partijski lideri vladajuće nemačke koalicije nastaviti razgovore o njegovoj budućnosti.

Hans-Georg Masen već nekoliko dana je tema velikih diskusija koje se vode u Nemačkoj. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer u sredu (12.9.) je stao u odbranu spornog predsednika BfV. Međutim, već u četvrtak ujutro, javni servis ARD izvestio je da je jedan političar desnopopulističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) od Masena u junu dobio, tada još uvek neobjavljene podatke iz Izveštaja o zaštiti ustavnog poretka.

„Razgovarali smo o različitim podacima“

Za Masena takva skandalozna vest nije mogla da stigne u gore vreme. S druge strane, takva vest nije mogla da stigne u bolje vreme za njegove kritičare i protivnike. Masen je u sredu do kasno uveče odgovarao na pitanja Parlamentarnog kontrolnog gremija (PKGr) i Odbora za unutrašnje poslove koji deluje pri Bundestagu. Bilo je reči o - verovatno lažnom – video-snimku desničarskih nereda u Kemnicu. Masen je ostao dužan iznese dokaze za svoje teze.

Pošto je njegov pretpostavljeni, ministar unutrašnjih poslova Zehofer stao iza njega, Masen je celu noć mogao da se nada da će zahtevi za njegovom ostavkom biti povučeni. Ali sada, nakon izjave poslanika AfD u Bundestagu Štefana Brandnera da se sastao sa Masenom, ti zahtevi postali su još glasniji i još brojniji. Reč je o susreti koji se dogodio u junu i to tačno pet nedelja pre objavljivanja Izveštaja o zaštiti ustavnog poretka. „Razgovarali smo o različitim podacima koji su navedeni u izveštaju“, citiran je Brandner u jednoj televizijskoj emisiji „Kontrast“.

Poslanik AfD u Bundestagu Štefan Brandner

Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka nije demantovao Masenov susret s Brandnerom. Dakle: njih dvojica su se zaista sastali. Bio je to jedan od 196 sastanaka koliko ih je Masen vodio s predstavnicima svih političkih stranaka zastupljenih u Bundestagu od 2012. godine. Prilikom tih razgovora, inače vođenih sa političarima iz stranaka CDU/CSU, SPD, Zeleni, Levica, FDP i AfD, bilo je reči o „procenama pretećih opasnosti“.

I novinari mogu do podataka

U tu kategoriju razgovora spada i Brandnerova tvrdnja da je s Masenom razgovarao o islamistima i budžetu Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka. Podaci o tome, inače, redovno se navode u Izveštaju o zaštiti ustavnog poretka. Informacije o tim podacima mogu u međuvremenu da traže i poslanici u nemačkom parlamentu, ali i novinari. Posmatrano na taj način, podaci koje je izneo političar AfD-a Brandner, sadržajno gledano nisu ništa spektakularno. Ono što je zaista privuklo pažnju jeste to da je on obelodanio o čemu je bilo reči u toku navodno tajnih razgovora.

Sve manje mesta za neutralno mišljenje

Dva Avganistanca su prebila jednog mladića u Ketenu – on nije preživeo taj napad. Diskusije koje su se posle toga razvile pokazuju da je nemačko društvo sada podeljeno mnogo više nego za vreme izbegličke krize 2015. (10.09.2018)

Portparol predsednika Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka saopštio je da „predsednik vodi razgovore s poslanicima u Bundestagu isključivo po odobrenju Ministarstva unutrašnjih poslova“. Tokom tih razgovora redovno bude reči o informacijama o „aktuelnoj situaciji u oblasti islamističkog terorizma“. „Međutim, na osnovu izveštaja ARD stiče se utisak da su informacije ili dokumenta prosleđeni bez pravne osnove. Naravno, to nije tačno“, saopštio je Masenov portparol.

Zašto je AfD-u u interesu Masenova smene?

Čak i ako Masen nije učinio ništa pogrešno, optužbe se uklapaju u lošu sliku o njemu kao predsedniku Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka koja je stvorena u poslednje vreme. To olakšava kritičarima da zahtevaju njegovu smjenu. Međutim, na prvi pogled je nerazumljivo zašto to radi i AfD. Alternativa za Nemačku do sada je bila jedina stranka koja još nije – ili bar to nije radila javno – zahtevala njegovu ostavku.

Desničarski populisti su u poslednje vrijeme pod sve većom prismotrom Ureda za zaštitu ustavnog poretka. Taj ured trenutno u nemačkim saveznim pokrajinama Bremen i Donja Saksonija želi da prati rad podmlatka AfD, a u Tiringiji je u toku proces nakon kojeg bi bilo omogućeno praćenje AfD-ovog podmlatka, a što bi moglo da dovede do naloga za praćenje rada kompletne stranke. Masen je navodno protiv toga. U tom kontekstu, moguća je pretpostavka da je AfD iz sasvim drugih razloga zainteresovan za Masenovo svrgavanje sa vlasti: bolje rečeno, oživljava se legenda po kojoj savezna vlada povlači sa dužnosti osobu koja odbija da prati rad jedne stranke.

Da li je sve slučajnost?

Alternativa za Nemačku se očigledno priprema za mogućnost praćenja njenog rada od strane Saveznog ureda za zaštitu ustava. Stranka je u četvrtak (13.9.) saopštila da je rukovodstvo stranke na vanrednom sastanku odlučilo da oformi radnu grupu koja će se baviti tom temom. U petočlanoj grupi je, pored ostalih, i predsednik AfD-a Jerg Mojthen. Da li je sve to slučajnost ili je vreme pažljivo odabrano? To je

Svet

strana 1 od 430 idi na stranu