Povratak Srba u kapitalizam: Gde smo pogrešili

Ekonomske, političke reforme i reforme vezane za vladavinu prava koje su sprovedene u Srbiji od 2000. bile su spore i nedovoljne za uspostavljanje funkcionalne tržišne ekonomije koja postoji u zemljama kontinentalne Evrope.

Hvaljena makroekonomska stabilnost oličena u uravnoteženom budžetu, podnošljivom javnom i spoljnom dugu, te visokom ali održivom spoljnotrgovinskom (eksternom) deficitu jeste ostvarena, ali sa teškim posledicama. Smanjena je potrošnja, što običan građanin može videti po platama i penzijama koje su na istom nivou čitavu deceniju, još smo u 2008. godini (kao što smo 1989. bili u 1980), piše Goran Nikolić u novom Nedeljniku.

Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u tranziciji čiji je BDP manji u poređenju sa periodom pre tranzicije. BDP Srbije u 2017. je za oko petinu niži nego 1989, dok su ostale zemlje u tranziciji u istom periodu u proseku povećale BDP za oko dve trećine.

Istina, srpska privreda je ostvarila prosečan rast u periodu 2000--2017. od 3%, što je praktično identično prosečnom rastu za svih 15 posmatranih zemalja, ali je niska baza nasleđena iz devedesetih od fundamentalnog značaja za razumevanje niskog nivoa današnjeg BDP-a po glavi stanovnika Srbije.

S obzirom na nedovoljan stepen razvoja Srbije, a time i slab potencijal za veći rast, ono što je postignuto od 5. oktobra 2000. do danas svakako je obeshrabrujuće i, po svemu sudeći, ukazuje na strukturni problem srpskog ekonomskog i političkog miljea.

Po EBRD, biće potrebne decenije i decenije, čak i po optimističkom scenariju, da region Zapadnog Balkana dostigne prosečan životni standard EU. Slaba produktivnost privatnog sektora (tek na 60% nivoa u EU) osnovni je problem, povezan sa niskim investicijama, slabim institucijama, nepovoljnim poslovnim okruženjem i problemima sa vladavinom prava.

Da bi se ostvario napredak u ovoj oblasti, potrebne su radikalne ekonomske i političke reforme, što je nerealno. Poznajući situaciju u srpskoj politici i društvu, trebalo bi imati neutemeljen optimizam da bi se poverovalo u takvo nešto. Praktično celokupan politički sistem i državna uprava zasnivaju se na određenom, targetiranom odsustvu vladavine prava i bilo bi naivno očekivati da je suštinski napredak na ovom fundamentalnom polju realan. U novom broju Nedeljnika čitajte još:

• Dokle ćemo da trpimo seksualno uznemiravanje: Stoj, Džoni, stoj
• Intervju, Boris Tadić: Građanska Srbija je uvek bila u manjini
• Analiza Zorana Panovića: Sociologija smrti - Đinđić i Milošević
• Uvodnik Veljka Lalića: Đinđić je kriv za sve
• Kolumna Ljiljane Smajlović: Više od ispravke
• Kolumna Draže Petrovića: Pismo Slobi
• Aleksandar Mandić: Sećanje na "Srbiju na dobrom putu"
• Razgovori s akademicima: Stevan Pilipović, predsednik ogranka SANU u Novom Sadu
• Mihailo Medenica: Saga o reglerima
• Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića: Brexit, Irska i IRA
• Tramp protiv Tilersona, Tramp sa Kimom: Šta nas očekuje
• O pitanju Kosova za Nedeljnik piše Stiven Mejer
• Feljton Čedomira Antića: Istorija 21. veka
• Intervju: Džonatan Dimblbi, novinar BBC-ja
• Kako je umrla rokenrol štampa