Roberts: Podela Kosova ili zamena

Roberts smatra da bi bilo licemerno da se Srbiji blokira pristup u članstvo EU pre nego što prizna nezavisnost svoje pokrajine, jer Kosovo još nisu priznale ni neke zemlje EU.

Ideja da nerešeno pitanje granica treba da spreči članstvo u EU zadržala bi ne samo Kipar, nego i Britaniju, Irsku, Španiju i Danasku izvan EU, rekao je Roberts u intervjuu sutrašnjoj "Politici".

Roberts, sada predsednik Triniti koledža u Oksfordu, smatra da je Briselski sporazum koristan korak ka "detoksikaciji" odnosa izmedju Beograda i Prištine.

"Sporazum je dobra stvar i mislim da premijer Ivica Dačić zaslužuje čestitke. Ali, trajno rešenje je samo ono koje je bolno za obe strane - i Srbiju i Kosovo. Ono se, prema mom mišljenju, postiže podelom Kosova, možda čak i zamenom odredjenih teritorija", istakao je Roberts.

On smatra da bi bilo logično dopustiti, posle teritorijalnih korekcija sa Srbijom, Kosovu da se ujedini s Albanijom i da ne izgleda razumno dozvoliti samoopredeljenje Kosovu, a ne i srpskom i hrvatskom delu Bosne i Hercegovine.

Roberts je naglasio da su napori srpske vlade da odigra konstruktivnu ulogu u regionu prepoznati i cenjeni ne samo u Londonu i Vašingtonu, već i u drugim prestonicama EU.

Roberts samatra da Srbija s geopolitičkog stanovišta i za Evropu ima dosta smisla.

"Članstvo Srbije i drugih zemalja Balkana u EU je neophodno kako bi ceo region ušao u obrazac dobrog vladanja i dobrosusedstva, baš kao što se to desilo na samom početku ovog projekta s Francuskom i Nemačkom, koje su u prethodnih 75 godina vodile tri pogubna rata", rekao je Roberts.

On je dodao da ne vidi nikakvu svrhu sudjenja Srbije i Hrvatske u Hagu i povratka na stare optužbe obe strane, jer proces može samo da otvori stare istorijske rane.

Roberts smatra i da treba održati medjunarodnu konferenciju o Balkanu na kojoj bi se granice ponovo definisale da bi se stvorile dugoročno stabilnije države.

Govoreći o uzrocima Prvog svetskog rata, Roberts je istakao da iako je Srbin (Gavrilo Princip) "pritisnuo okidač" koji je zapalio sukob, nije bio potreban atentat nad bilo kojim pojedincem da se izazove svetski rat.

"U pozadini Principovog čina bila je rešenost Austrije da jednom zauvek završi s pitanjem Srbije, tako što će je anektirati i priključiti Austrougarskoj imperiji i uništiti ono što su nazivali zmijskim gnezdom", rekao je Roberts.

On je dodao da je austrijski šef Generalštaba grof Fon Hocendorf najmanje 25 puta predložio rat sa Srbijom u godini pre izbijanja rata, a Principov čin je njemu i Habsburškoj monarhiji dao savršen izgovor.